Sigurno da ih ima. “Dugotrajan stres, ograničeno kretanje i zabrana izlazaka iz stanova su negativno uticali na imunitet kod većine populacije, a naročito kod starijih građana. Zbog toga se ne slažem sa odlukom Kriznog štaba da starije osobe (preko 65 godina) budu zatvorene u stanovima više od mesec dana. Na imunitet najpovoljnije utiče umereno sunčanje, redovno kretanje (fizička aktivnost) i pravilna ishrana. Sve je to bilo uskraćeno u cilju sprečavanja COVID-19 infekcije. Ali to nije logično i medicinski opravdano. Sa jedne strane štitite ljude od jedne bolesti, ali na taj način izazivate kod njih čitav niz drugih hroničnih i potencijalno fatalnih bolesti. Po mom mišljenju, mnogo bolja odluka bi bila dozvola kretanja u prirodi, uz zabranu okupljanja i distanciranje”, istakao je prof. dr Dejan Škorić, pedijatar I hematolog sa Univerzitetske dečje klinike “Tiršova”. 

U intervjuu za Demostat o posledicama vanrednog stanja I epidemije korona virusa dr Škorić je ukazao da izolacija sigurno ima I negativnog uticaja na imunitet, kako odraslih, tako I dece. Zbog toga je važno da se u narednom periodu zdravim navikama čuvamo od drugih bolesti, virusa I zaraza. 

Sada, kada epidemija jenjava, potrebno je izmeniti model ponašanja kod većine populacije. Ova epidemija je velika opomena, jer su najviše ugroženi hronični bolesnici (kardiovaskularne bolesti, dijabetes, gojaznost, metabolički sindrom). Da bi se sprečile navedene bolesti,  ljudi treba da što duže borave u prirodi, a ne u zatvorenim i pregrejanim prostorijama, da jedu manje i zdravije i da se što je moguće više bave fizičkim aktivnostima.

Jedno dete sa težim oblikom leukemije je bilo pozitivno na COVID-19, ali nije imalo simptome infekcije. Ovo je u skladu sa svetskim epidemiološkim nalazima, koji ukazuju da korona virus kod dece ne izaziva tešku infekciju

* Koliko je epidemija korona virusa uticala na rad Dečije klinike u Tiršovoj i da li se situacija vraća u redovno stanje sada?  

Epidemija je značajno uticala na rad Dečje klinike. Mi smo pripremili i primenili brojne mere da bi sprečili ulazak i širenje infekcije, i u tome smo uspeli. Procentualno, veoma mali broj naših pacijenata i osoblja je bio pozitivan na COVID-19 infekciju. Smanjili smo obim posla, naročito u ambulanatama i hirurškom delu Klinike, ali su sva deca sa teškim bolestima i hitnim stanjima, lečena na najbolji mogući način. Olakšavajuća okolnost u vezi ove epidemije je da infekcija korona virusom ne izaziva tešku kliničku sliku u dečjem uzrastu.

* Hematološki i hematoonkološki pacijenti sa kojima radite imaju posebno oslabljen imunitet. Koliko su oni bili ugroženi u ovom periodu i kako treba da se paze ubuduće? 

Hematoonkološko odeljenje naše Klinike je specifično, jer deca obolela od malignih i drugih teških bolesti zahtevaju neodložnu i dugotrajnu terapiju. Zbog toga nismo mogli da smanjimo obim posla u ovom segmentu, a početkom aprila smo imali i povećan broj bolesnika u odnosu na period pre epidemije. Primili smo nekoliko dece sa teškim oblicima leukemije. Jedno od te dece je bilo pozitivno na COVID-19, ali nije imalo simptome infekcije. Ovo je u skladu sa svetskim epidemiološkim nalazima, koji ukazuju da korona virus kod dece ne izaziva tešku infekciju, a često prolazi i bez simptoma. 

* Da li su tokom vanrednog stanja neke operacije i zahvati odloženi – ima li sada većih gužvi i nekih listi čekanja? Kada se može očekivati da se sve vrati u redovne tokove? 

U toku vanrednog stanja rađene su samo hitne hirurške intervencije i hospitalizovani su samo pacijenti kod kojih je bila neophodna hitna ili neodložna dijagnostika i lečenje. To je urađeno u cilju smanjivanja cirkulacije pacijenata i osoblja, da bi se smanjio rizik od zaraze. Sada se postepeno vraćamo na normalan način rada i uobičajen obim posla. Za sada nema većih gužvi, a ako ih bude, spremni smo da svim pacijentima pružimo adekvatnu dijagnostiku, negu i lečenje.

Vitaminski suplementi su skupi I nepotrebni. Bolje je konzumirati svakodnevno sveže voće i povrće. Jedini izuzetak koji preporučujem je primena vitamina D

* Vrtići su počeli da primaju svu decu od ove nedelje, uz preporučeno poštovanje svih mera opreza. Iako čujemo da deca nisu ugrožena ovim virusom, mnogi roditelji su zabrinuti. Možete li im reći koje su to dodatne mere koje mogu da preduzmu kako bi zaštitili decu, na šta da obrate pažnju? 

Ponavljam, infekcija COVID-19 nije opasna za dečju populaciju, ali mere opreza su neophodne. Pre svega, deca koja imaju povišenu temperaturu, ne treba da dolaze u vrtić. Neophodna je rigorozna higijena u vrtićima. Pošto je proleće, ishrana dece treba da bude bazirana na svežem voću i povrću, umerenim količinama svežeg mesa, jaja i mlečnih proizvoda. Deca treba da se sunčaju 15- 20 minuta dnevno, u periodima dana kada UV index nije visok.

* Kolika je opasnost po decu koja imaju neke respiratorne smetnje, hronične bolesti ili oslabljen imunitet? Koje su mere opreza za njih? 

Naveo sam primer našeg pacijenta sa aktunom leukemijom, koji je imao dokazanu infekciju sa korona virusom (PCR i antitela), ali bez simptoma bolesti. Deca koja boluju od leukemije, imaju značajno oslabljen imunitet, tako da smo kod našeg pacijenta očekivali znatno težu kliničku sliku.  Što se tiče dece sa hroničnim respiratornim ili drugim teškim bolestima, na osnovu podataka koje smo dobili u poslednja 2 meseca, evidentno je da i ovi pacijenti nemaju teške oblike infekcije COVID-19.

Deca koja imaju povišenu temperaturu ne treba da dolaze u vrtić. Neophodna je rigorozna higijena u vrtićima

*Tokom pandemije korona virusa širilo se pregršt (dez)informacija o raznim suplementima, lekovima, prirodnim dodacima ishrani koji pomažu u borbi sa ovim virusom pa su mnogi građani počeli da piju veće količine vitamina C, D, preventivno uzimaju paracetamol, antibiotike do toga da su neki čak i pili izbeljivač. Koliko je sve ovo potencijalno štetno? Šta preporučujete građanima kao adekvatnu ishranu i način života, za jačanje imuniteta a bez neželjenih posledica? 

Preventivno uzimanje pomenutih lekova je nepotrebno i štetno.  Vitaminski suplementi skupi i takođe nepotrebni. Bolje je konzumirati svakodnevno sveže voće i povrće. Jedini izuzetak koji preporučujem je primena vitamina D u odgovarajućoj dozi, kod svih u zimskom periodu, a u toku cele godine kod osoba koje ne sunčaju. I na kraju, naglašavam, manje televizije, kompjutera i mobilnih telefona, a više šetnje u prirodi.