Ko koliko zarađuje u Evropi

Reindustrijalizacija i uređenje tržišta garant oporavka 

* Investitori zapošljavaju uglavnom nekvalifikovanu radnu snagu čiji je rad jeftin

* Do privrednog rasta se može stići promišljenom strategijom razvoja, obezbeđivanjem istih uslova za sve učesnike u tržišnoj utakmici i procesom reindustrijalizacije

* Unapređenje visokih tehnologija garant za povećanje zarada, kupovne moći i standarda građana

* Zemlje u regionu za razliku od Srbije nisu bile suočene sa razornim sankcijama te su u većini njih prosečne plate veće nego kod nas

Ko koliko zarađuje u Evropi

Ko koliko zarađuje u Evropi

Reindustrijalizacija i uređenje tržišta garant oporavka 

* Investitori zapošljavaju uglavnom nekvalifikovanu radnu snagu čiji je rad jeftin

* Do privrednog rasta se može stići promišljenom strategijom razvoja, obezbeđivanjem istih uslova za sve učesnike u tržišnoj utakmici i procesom reindustrijalizacije

* Unapređenje visokih tehnologija garant za povećanje zarada, kupovne moći i standarda građana

* Zemlje u regionu za razliku od Srbije nisu bile suočene sa razornim sankcijama te su u većini njih prosečne plate veće nego kod nas

autor teksta
Gojko Vlaović | Demostat | Beograd 22. May 2018 | Analize

Plate  zaposlenih u  Srbiji među najnižima u regionu i Evropi

Prosečna mesečna neto plata u Srbiji,koja iznosi 422 evra, je među najnižima u Evropi i predstavlja odraz loše ekonomske situacije u našoj zemlji koja se može popraviti samo donošenjem promišljene strategije razvoja privrede, obezbeđivanjem istih uslova za sve učesnike u tržišnoj utakmici i procesom reindustrijalizacije i razvoja visokih tehnologija, smatra stručna javnost.

Ako bi se primenile navedene mere sasvim je sigurno da bi plate u Srbiji bile bolje nego što je sada slučaj, životni standard na većem nivou a privredna aktivnost umnogome razvijenija nego što je sada. Statistički podaci pokazuju da, kada je reč o visini mesečne zarade, Srbija znatno zaostaje za razvijenim zemljama u zapadnoj Evropi. Koliko malo zarađuju građani Srbije ako se uporede zarade sa ekonomski najmoćnijim zemljama Evropske unije pokazuju podaci da je u Velikoj Britaniji neto plata 1.990 evra, Francuskoj 2.157, Nemačkoj 2.271, Italiji 1.758, Austriji 2.324, Danskoj 3.270 evra i tako dalje. Međutim, ono što stanovnike Srbije najviše zabrinjava je svakako podatak da izuzev Makedonije, u kojoj prosečna plata iznosi 376 evra i Albanije sa 378 evra,  sve ostale zemlje u regionu imaju prosečne neto zarade veće nego naša. Tako je plata u Bosni i Hercegovini 440 evra, Crnoj Gori 512 evra, Hrvatskoj  832 evra, Sloveniji 1.077, Mađarskoj 703, Rumuniji 535, Bugarskoj 457 evra i tako dalje.

Iako je evropska zemlja koju je globalna ekonomska kriza najviše pogodila zbog čega je prinuđena da primenjuje stroge mere štednje, plate u Grčkoj su, ako posmatramo zemlje u neposrednom okruženju Srbije, najveće (sa izuzetkom Austrije i Italije) i iznose 917 evra u proseku. - Kada je reč o Grčkoj treba naglasiti da se ta zemlja nalazi u evrozoni što utiče i na nivo prosečnih zarada u toj zemlji. Takođe, Grčka je turistička zemlja, predstavlja veoma popularnu destinaciju za letovanje i odmor što se takođe odražava na nivo primanja Grka. Ono što je isto tako veoma važno naglasiti je i visoka klasna svest koja postoji kod radnika u toj zemlji koji su spremni da pokrenu generalni štrajk u slučaju smanjivanja ličnih dohodaka ili napada na druga prava zaposlenih. Ti štrajkovi su masovni i istrajni bez obzira na njihov krajnji ishod. To je svakako još jedan od faktora koji utiče na poslodavce u Grčkoj da ne smanjuju zarade ispod određenog nivoa jer su svesni da bi to izazvalo masovno nezadovoljstvo. Na žalost ta zemlja je i dalje velikoj ekonomskoj krizi a najstrašnije je što siromašni građani plaćaju dugove koje nisu načinili oni već bogati poslodavci - ističe za Demostat Danijel Cvjetićanin, profesor Univerziteta Singidunum. Na pitanje zbog čega građani većine zemalja sa prostora bivše Jugoslavije imaju veće prosečne plate nego što je to slučaj u Srbiji naš sagovornik odgovara da to zavisi od konkretnih parametara od zemlje do zemlje. - Ako govorimo, primera radi, o Hrvatskoj treba znati da je i za vreme postojanja SFRJ ona bila ekonomski razvijenija od Srbije. Uvek je imala veći BDP, to je slučaj i sada tako da je sasvim razumljivo da su plate u Hrvatskoj znatno veće nego u Srbiji. Međutim, i troškovi života su svakako veći. U Crnoj Gori je zbog mora koje poseduje ta zemlja turizam znatno razvijeniji nego u Srbiji, donosi mnogo više zarade nego kod nas i to je razlog što su prosečne plate nešto veće nego kod nas. Jednostavno u Crnoj Gori dosta toga zavisi od turističke sezone. Ako je ona bolja to se odmah odrazi na plate i one su veće, ako je pak lošija one u tom slučaju padaju. Takođe, zajednički imenitelj za većinu zemalja u okruženju u kojima su prosečne plate veće nego u našoj je da za razliku od nje nisu bile pod intenzivnim sankcijama koje su izazvale negativan uticaj na funkcionisanje ekonomije. To je nešto što se neizostavno mora uzeti u razmatranje kada se analizira zašto su zarade u većini zemalja regiona veće nego u Srbiji - objašnjava Cvjetićanin. 

Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu kaže za Demostat da je visina plata u Srbiji odraz celokupne ekonomske situacije u zemlji te da ne postoji način da one budu veće nego što su sada. -Zarade građana u Srbiji su odraz realne situacije u kojoj se nalazi domaća privreda. MI smo u poziciji u kojoj imamo veliki broj stranih investitora koji dobijaju subvencije od države da bi ulagali u Srbiju a zapošljavaju uglavnom nekvalifikovanu radnu snagu čiji je rad jeftin pa su samim tim i plate niske. Dok god bude u opticaju takva situacija ne možemo očekivati da se iznos plata u Srbiji poveća u nekoj značajnijoj meri - ističe naš sagovornik. On dodaje da je jedino moguće rešenje da se država orijentiše na razvoj visoke tehnologiji u meri u kojoj je to moguće jer bi se na taj način povećala i lična primanja zaposlenih. - Bez obzira da li će se nadležni u Srbiji odlučiti za reindustrijalizaciju ili nastaviti da se orijentišu ka tržištu usluga privredna aktivnost se mora povećati a razvoj visokih tehnologija je preduslov za to. Taj proces neizostavno iziskuje da se donese veoma jasna i precizna ali što je najvažnije učinkovita strategija razvoja privrede koja bi omogućila preporod ekonomije  što automatski podrazumeva veće plate, veću kupovnu moć i bolji standard života građana. Nema sumnje da bi reindustrijalizacija dala veoma dobre rezultate na tom planu ali ponavljam ne mora samo ona da bude pokretač privrednog rasta. Kao što je već naglašeno osnovni preduslov svakako mora da bude razvoj visokih tehnologija - navodi Savić.

Ekspert za strana ulaganja Mahmud Bušatlija kaže za Demostat da je podatak da Srbija spada u zemlje sa najnižom platom u regionu i Evropi  pokazatelj loše ekonomske situacije u kojem se nalazi naše društvo. - Takođe, trebalo bi naglasiti i to da upoređivanje neto plata ne daje baš najbolju sliku  aktuelnog stanja. Mnogo se bolje vidi kako stvari stoje ako se uporede bruto plate to jest sve ono što poslodavac izdvoji za zaposlene, to jest sve obaveze koje je dužan da izmiri prema državi. Upravo je to ono što interesuje poslodavce prilikom ulaganja i ako se to uzme u obzir njegovi troškovi se onda povećavaju za još 60 do 70 odsto u odnosu na ono što ovom prilikom analiziramo. U svakom slučaju ono što predstavlja veliki problem za samu državu kada je reč o niskim platama u Srbiji je to što na taj način trpi budžet, odnosno država nema dovoljno finansijskih sredstava da servisira sve svoje obaveze jer ne prihoduje dovoljno - objašnjava Bušatlija.

Naš sagovornik smatra da činjenica da država subvencioniše zapošljavanje direktno utiče na veće rashode u budžetu a omogućava jednom broju poslodavaca da budžetskim novcem plaća radnike. - Faktički država novcem građana Srbije finansira radna mesta a zbog niskih plata ne vraća se u državnu kasu onoliko koliko je prethodno dato. Ono što bi svakako trebalo uraditi je to da se prestane sa praksom favorizovanja jednih poslodavaca na račun drugih. Drugim rečima na tržištu bi ne samo formalno već istinski trebalo uvesti ista pravila za sve učesnike. Jer kad vi dajete subvencije jednom broju poslodavaca oni su u startu favorizovani u odnosu na one koji taj vidi pomoći ne dobijaju. Treba obezbediti iste uslove za sve što bi blagotvorno uticalo na privredni razvoj. Ono što je isto tako neophodno je donošenje smislene i učinkovite strategije razvoja privrede u Srbiji. Ta strtegija bi dala odgovore na koje privredne grane bi se trebalo orijentisati u razvoju. Između ostalog nema dileme da bi reindustrijalizacija dala dobre rezultate i sigurno pospešila ekonomski rast. Kada bi se razmišljalo na takav način sasvim je izvesno da bi se  povećao iznos prosečne plate u Srbiji, standard života kao i ono što je podjednako važno, a to je da bi se rešilo pitanje i punjenja državne kase - zaključuje Bušatlija.

Komentari
demostat komentari

tanja

Ja iskreno mislim da su i za ovaj prosek slagali,prosetajte po provincijama zemlje Srbije ,prosek nije veći od 350 evra 24. May 2018
Analize
Kako Đilasu oprostiti  prohibiciju
Kako Đilasu oprostiti prohibiciju

Protiv toga je održan, malo ljudi to zna, prvi Fejsbuk protest u istoriji Srbij...

Za sada bez međunarodne podrške
Za sada bez međunarodne podrške

Desno orijentisane opozicione stranke o Kosovu imaju jasan stav – ne tre...

Badland (Rđava zemlja) ili kako je Vučić odgovorio Zapadu
Badland (Rđava zemlja) ili kako je Vučić odgovorio Zapadu

Dobra volja je izražena kroz testiranje Rambujea 2. Konačni potpis na sporazum...

Rambuje dva (ni)je moguć
Rambuje dva (ni)je moguć

Inostrani stručnjaci za balkanske (ne)prilike različito gledaju na  ...

Lutovac i Radojičić – nove zvezde na političkom nebu Srbije
Lutovac i Radojičić – nove zvezde na političkom nebu Srbije

Nije tu bilo oduševljenja novim vođstvom, a ni nekog posebnog razočaren...

demostav
NAJČITANIJE
Ko koliko zarađuje u Evropi
Ko koliko zarađuje u Evropi

Plate  zaposlenih u  Srbiji među najnižima u regionu i Evropi Prose...

Vučić i "ranjena srna"
Vučić i "ranjena srna"

Izgovorio je pred nekolicinom novinara na brifingu zbog priče "svađa na travnj...

Seća li se Vučić Desnice?
Seća li se Vučić Desnice?

Vladimir Jugović je otprilike pitao Miloševića da li se nekad bavio spo...

Ko maše belom zastavom u opoziciji
Ko maše belom zastavom u opoziciji

Njegova sveopšta medijsko-idejna ofanziva nakon “Markovog hap&scaro...

Politička scena posle sporazuma sa Kosovom ili kako će delovati Lazarova kletva
Politička scena posle sporazuma sa Kosovom ili kako će delovati Lazarova kletva

Glavni albanski protivnici ovog koncepta – Samoopredeljenje Aljbina Kurtij...

2018. Sva prava zadržana.
Zabranjeno je svako kopiranje sadržaja sajta.

Izrada sajta Creative Web