U proseku 26 odsto ljudi na svetu kaže da ima poverenja u ruskog lidera. Sumnje u Putinovu spoljnu politiku, međutim, ne poklapaju se nužno sa doživljajem Rusije kao opasnosti za bezbednost. U 37 država prosečno 31 odsto ispitanika opisuje rusku moć i uticaj kao glavnu pretnju njihovoj zemlji, a isto toliko tako vidi i Kinu, što je blizu 35 odsto onih koji smatraju da su američka moć i uticaj velika pretnja. Kada se svi faktori uzmu u obzir, slika Rusije u svetu je vi&sc...

Svojim smelim istupanjima na Šestom kongresu KPJ, Milovan Đilas je stavio na probu istinsku spremnost Tita na radikalniju demokratizaciju društva.Prema Slavku Milosavleskom “slučaj Milovana Đilasa 1953-1954. bio je izraz težnje jugoslovenske revolucije za radikalnom emancipacijom od dogmatskog socijalizma-staljinizma” (Milosavleski 1990, str. 91). Obračun sa Đilasom najavio je Titovo vraćanje na proverenu koncepciju vlasti u kojoj je monolitna partija dominantna...

  Umesto rasprave o Kosovu, o čemu se navodno pokreće dijalog, imamo besomučne dnevno-političke optužbe čija su glavna meta opozicione stranke, ali i organizacije i pojedinci spremni da iznesu mišljenja koja nisu u potpunosti u skladu sa stavovima vladajuće većine. Ukratko, nije pitanje da li u Srbiji ima dijaloga (o Kosovu ili bilo kom drugom važnom pitanju), sigurno je da ga nema, nego da li ga je moguće zaista uspostaviti i na koji način. Nije pitanje ni da li je dija...

Strategija je doneta 2011. i ekspresno je, naravno, stekla status kontroverzne. Formalno, to je dokument Vlade Mirka Cvetkovića, odnosno režima (ja više volim da kažem administracije) Borisa Tadića, iako se za njegove operativne tvorce smatraju nekadašnji Tadićev savetnik za nacionalno-regionalna pitanja i nacionalne organizacije Mlađan Đorđević, danas doajen evroazijskih (proruskih) integracija Srbije, i nekadašnji ministar dijaspore Srđan Srećković - u to vreme...

  Ako pogledate Francusku, Englesku, Nemačku, Austriju, vi ćete videti veći stepen nacionalizma nego kod nas. Ali to tamo nije prepoznato kao nacionalizam. To je patriotizam. To što su Amerikanci uradili u Vijetnamu, to nije bio nacionalizam, to je bio patriotizam zasnovan na pogrešnim pretpostavkama, ali na kraju se to izračuna i kaže se – to je bila greška. Hoću da kažem da je naš hendikep delimično u tome što mi svoj nacionalni interes iz...

  Kaže Đuro Šušnjić: „Koliko su zreli odnosi među ljudima u jednoj zajednici može se izmeriti ako se potraži odgovor na koji način oni rešavaju međusobne sporove ili sukobe. Ako se odbaci nasilje, preostaje dobronameran razgovor.“ I na drugom mestu: „Svaki odnos koji nije dijaloški, nužno je prinuda i nasilje. Biti spreman na razgovor, znači odbaciti svaku pomisao na nasilje i zlo“. Dakle, ili nasilje ili dijalog...

  Najveća opasnost od pesimističkog opisivanja politike je u tome da pošteni i časni ljudi ne žele da se bave politikom, jer je politika nešto loše i kroz medije je prikazana kao nešto loše u svakoj zemlji, ne samo u našoj. Onda se događa jedna dobrovoljna negativna selekcija i oni koji imaju dobro mišljenje o sebi i o svom moralu kažu – neću da se bavim politikom, jer su političari korumpirani, političari su lopovi, političa...

  Ovo nije predavanje u naučnom smislu, nije ni govor u tradicionalnom smislu, nego je naprosto pokušaj da se jedna tema osvetli sa jedne možda neobične strane i dopuni argumentima. Banski Dvori u Banjaluci su dobro mesto da se pokrene proces razmišljanja koji će možda nekima od vas doneti pomak u razumevanju stvari bitnih za vaš život. Suština svih organizovanih sistema, bilo da su pojedinačna živa bića ili zajednice, države ili društva, je to...

  "Srbija se vratila nazad, u sistemsku i antisistemsku poziciju političkih aktera. Vlast, koja je najodgovornija, svojim bahatim ponašanjem opoziciju tretira kao unutrašnjeg neprijatelja. To je skandalozno, to ne sme da se radi. Sa druge strane, opozicija, čija je odgovornost neuporedivo manja, na takav stil vlasti nekada reaguje nihilizmom i cinizmom, umesto da se organizaciono pripremi i da sa jakom političkom organizacijom i ideološkom i projektnom profilisano&s...

  Titov sukob sa Staljinom 1948. možemo posmatrati na tri ravni: Kao odbranu državnog suvereniteta, kao lični sukob dve rivalske, harizmatične ličnosti komunističkog sveta, ali I kao ideološki spor, mada ćemo se usuditi reći da je ideologija po mnogo čemu služila za depersonalizaciju ličnog sukoba, odnosno za kamufliranje međudržavnog konflikta: “Nesocijalistički metodi i klevetnička kampanja koju sprovode rukovodioci SKP (b) i drugih komunističkih partija n...