Za one koji vole poređenja iz prošlosti – i novi DOS mora da ima svog Vuka Draškovića. Jer, Janković Đilasu, slično kao Drašković nekad opoziciji, može da donese više štete nego koristi. Problem sa Jankovićem je potpuno pogrešan pristup političkoj stvarnosti, bilo da ga je svesno odabrao, bilo da se i dalje vadi na to što nema iskustva pa još radi na izgrađivanju svog političkog profila.

Jankovićev razlog da odbije Đilasa, nailazi na oduševljenje u delu građanske javnosti slično kao nekad stavovi Draškovića. I slično tako lepo zvuči. Đilas po Jankoviću pravi odraz vladajuće SNS u opozicionom ogledalu, tako što pravi “uhvati sve”, omrznutu “keč ol” organizaciju. Umesto da se jasno odredi, okuplja i evropski DS i rusofilne Dveri i DSS, i anti-NATO Vuka Jeremića, i levog Borka Stefanovića. I što je po Jankoviću pogubno, sa Đilasom će možda i Boško Obradović najcrnja ovca u stadu antievrpopskih profašističkih mračnjaka, kao i Miloš Jovanović iz DSS, koji je skoro pa Marin Lepen u dorćolskom izdanju. Sve zajedno to je bljak, to je bleda kopija Vučićevog pola političke scene koja pokriva sve od vučićevskog “evropejstva” do regionalizma Nenada Čanka i zato Janković nudi čistu građansku opciju. Čistu kao suza i baziranu na građanskom dogovoru liberalnih istomišljenika i vatrenih protivnika Orbana i Erdogana u naletu.

Šta je problem i zašto je dobro da Janković bude prepušten sam sebi? Problem je neshvatanje da “keč ol” nije stvar puste želje da se posegne u najšire biračko telo, pa hajde da nahvatamo svakoga koga možemo. “Keč ol” je nekada jedini način da se birači postovete sa vama, jer nema drugog odgovora na filozofsko pitanje koje toliko fascinira Jankovića “ko smo mi ustvari?”.

Da pojednostavimo – kada Janković kaže “mi smo istinska građanska opcija”, u Srbiji to znači da će ga građani pitati, a šta si ti radio recimo, u vreme građanskih protesta 90-tih? Sedeo u Vladi Mirka Marjanovića, ili hodao u masi demonstranata iza Vesne Pešić na Brankovom mostu dok ih je Miloševićeva policija jurila vodenim topovima? Na čiji predlog si posle Petog oktobra ušao u određene forume – na predlog DSS, koji je ti sada tako neprihvatljiv.

Čak, ako ostavimo i to po strani, kao bilo pa prošlo, ko ti sada sedi u najužem timu, u rukovodstvu PSG? Recimo, čovek koji je u predsedničkoj kampanji 2017. angažovano pisao protiv tvoje kandidature, da bi pred beogradske izbore 2018. bio među inicijatorima za osnivanje Narodne stranke, tog istog Jeremića koji ti je sada mnogo “keč ol”. Ili, drugi koji je bio u Liberalno-demokratskoj partiji Čedomira Jovanovića, onog istog čiju su podršku na predsedničkim izborima glatko odbio?

Dalje, sa kim tačno praviš istorodni blok zagovornika evropske vrednosti? Prva pomisao je da je to neka od frakcija Protesta protiv diktature, odnosno aktivista iz demonstracija nakon predsedničkih izbora 2017. Ali ne, to su Čuvari Starog grada – politička grupacija Marka Bastaća, predsednika beogradske opštine Stari grad, za koga se u javnosti ne zna tačno kako je 2016. izglasan na tu funkciju. Za njega su tada glasali i odbornici Dačićevih socijalista, i DSS, i liberali, i tadićevci, ali za pet glasova nikada nije utvrđeno da li su bili Srpska napredna stranka ili Dosta je bilo. Tek Bastać je ubrzo nakon izbora, napustio Demokratsku stranku na čijoj listi je izabran. I tačno je, na sav glas se zalaže za evropske vrednosti, donekle slično kao recimo, Zorana Mihajlović ili Goran Vesić...

Ako ti je biografija toliko “keč ol”, ako su ljudi oko tebe takođe “keč ol”, kako god se to predstavljalo javnosti, onda ti je prezir prema takvoj organizaciji samo zgodna meta za protivnike i ništa drugo. Na stranu i to što je situacija nakon ukrajinske i migrantske krize drastično promenjena u samoj Evropi, i što se ti čvrsto držiš geopolitičke dogme “proširenje” iako se otvoreno govori da je sada ključa reč “granica”.

Organizaciju koja nije “keč ol” u Srbiji može da pravi samo neko sa zaista mladom političkom biografijom i u čijoj prošlosti nema velikih ideoloških putanja. I neko ko može bez blama i bez opterećenja da preispituje evropske vrednosti. Neko poput Inicijative Ne davimo Beograd, koja bi verovatno mogla da se postavi kao jasna, leva, građanska i proevropska opcija sa šansom za prelazak izbornog cenzusa. I gde bi maksimum skretanja u nečijoj biografiji moglo da bude recimo to, što se za Dobricu Veselinovića tvrdi da je bio “muzička desnica”, odnosno imao izdavačku kuću koja je objavljivala i poneki desničarski snimak. A da NDBG nekim čudom sada i podrži Jankovićev građanski blok, samo bi naudili sebi, ne bi Jankovića očistili od “keč ol”.

Za Sašu Jankovića i njegov Pokret slobodnih građana, bežanje od “keč ol” je produžena jesen nakon predsedničkih izbora. Jer, prošle jeseni se videlo da je energija građana za izlazak na ulice potrošena. Izuzetno mali broj ljudi na Jankovićevim okupljanjima tada, pa potom u martu tokom beogradske kampanje, kada Jankoviću nije smetala “keč ol” podrška Đilasu, kao i sada na protestima PSG blizu zgrade Predsedništva, govori o tome da ne postoji dovoljno jak povod za iole posećen politički miting opozicije. Taj povod je stoga bilo pametnije sačekati, a ne izmišljati ga na silu, kao što nije dobro ni izmišljati na silu građansku opciju.