Spasiba za družbu

Vikend analiza Jasmine Lukač

Ako se iskorači iz tih uglova, onda se može zaključiti da odnosi Srbije i Rusije prate dosadašnju putanju – a to je poslovna. Obe strane koriste velike simbole i masovna osećanja svojih naroda, ako im to zatreba u poslovnom smislu, radi potvrđivanja biznis dogovora.

Spasiba
Foto: kremlin.ru

Spasiba za družbu

Vikend analiza Jasmine Lukač

Ako se iskorači iz tih uglova, onda se može zaključiti da odnosi Srbije i Rusije prate dosadašnju putanju – a to je poslovna. Obe strane koriste velike simbole i masovna osećanja svojih naroda, ako im to zatreba u poslovnom smislu, radi potvrđivanja biznis dogovora.

autor teksta
Jasmina Lukač | Demostat | Beograd 30. Nov 2019 | Analize

Spasiba za družbu (hvala za prijateljstvo) - glasile su tri kratke reči kojim je ruski predsednik Vladimir Putin  ispred hrama Svetog Save na Vračaru pomogao Aleksandru Vučiću da učvrsti svoju poljuljanu vlast. Ovom Putinovom pomoći, na ličnu odluku i bez zamešateljstva, budući da je objavljen i snimak iz crkve kako Vučić moli patrijarha Irineja kod oltara, da zatraži od ruskog predsednika, da se obrati okupljenim pristalicama SNS ispred hrama, počela je 2019. godina. A završava se upravo aferom „ruski špijun“ – snimkom ruskog obaveštajca kako „plaća za informacije“ srpskom penzionisanom oficiru, na parkingu u Zemunu.

Šta se u međuvremenu dogodilo i šta se promenilo u odnosima Beograda i Moskve? Odgovor zavisi iz kog ugla gledate na politiku, odnosno kako doživljavate Srbiju i Rusiju.

Da li prednost dajete istorijskom gledištu, da li gledištu zapadnog sveta, koji svoj uticaj i interes uvek pretpostavlja tuđim interesima. I svoj smatra dobrim po čovečanstvo, a ostale ume da tretira kao isijavanje čistog zla. Politika američkog predsednika Donalda Trampa je baš zato revolucionarna budući da on zagovara da svi imaju svoje interese, ali da su Amerikancima američki najvažniji.

Ako se iskorači iz tih uglova, onda se može zaključiti da odnosi Srbije i Rusije prate dosadašnju putanju – a to je poslovna. Obe strane koriste velike simbole i masovna osećanja svojih naroda, ako im to zatreba u poslovnom smislu, radi potvrđivanja biznis dogovora. U tom ključu, mnogo su sličniji odnosima unutar Evropske unije, ali pre više decenija, kada je EU bila u političkom i trgovinskom usponu.

Foto: screenshot Youtube

Vratimo se za trenutak u jesen 2018. godine. Neposredno pre nego što će u Srbiji izbiti demonstracije „Stop krvavim košuljama – 1 od 5 miliona“ Vučić je u skladu sa uigranim  ritmom da se sa ruskim zvaničnicima obavezno susreće krajem i početkom godine boravio u Moskvi. Uzgred, taj ritam nije teško pratiti. Susreti se po pravilu odigravaju u oktobru radi podsećanja na jugoslovenske i sovjetske partizane i nastavljaju u decembru kada predsednik Vučić obično putuje u Moskvu. Tom njegovom posetom je Putin 2017. i počeo svoju predsedničku kampanju za reizbor. Nastavljaju se u februaru i martu, bilo posetama Sergeja Lavrova, bilo učešćem na privrednim događajima u Sant Peterburgu i drugde. Ima mnogo prizivanja sveslovenske bliskosti i zaklinjanja da neće biti izdaje srpsko-rusko zajedničke istorije. Ali, ovaj ritam susreta mnogo više je nalik saradnji globalnih kompanija, kad se svode računi i prave novi ugovori, nego što je čisto politički vid savezništva.

Dakle, krajem prošle godine, došlo je do manjih odstupanja u ritmu. Vučić je u oktobru putovao u Moskvu i bilo je jasno da su u Kremlju, nečim nezadovoljni. Stepen opadajuće bliskosti, tako je u analizi za Demostat tada opisan taj susret. Prvi dan Vučićeve posete bio je protokolarno prazan, kao da je namerno ostavljen da čeka. Predsednik Srbije je to vreme popunio kako je najbolje umeo – susretom sa najpoznatijim srpskim glumcem u Rusiji Milošem Bikovićem. 

Ipak, Vučić je uspeo da se izbori i za „after parti“, da ga Putin primi i na radnom doručku, dan posle zvaničnih razgovora. Mediji su prenosili da je ruski predsednik razočaran Vučićevom idejom o razgraničenju sa Kosovom, budući da bi takav sporazum vodio ulasku Srbije u NATO. Srpski predsednik je navodno nudio svoju reč da Srbija neće ulaziti u zapadni vojni savez. Na površini to su sve logične poruke, ali prema kasnijem razvoju događaja, moguće je da pravi problem nije bilo ni Kosovo, ni NATO, nego međusobna konkurencija na svetskom tržištu oružja.

Stvari su nastavile da se odvijaju kao da su trvenja (za javnost nepoznatog porekla) među „slovenskom braćom“ prevaziđena,  odnosno da srpsko-ruska saradnja odvija nepromenjenim tokom. Tri meseca kasnije Putin je izgovorio tri reči, citirane na početku teksta, spašavajući Vučićevu sliku kod njemu najbitnijeg biračkog tela Srbije – patriotskog. Jer, rodoljubiti birači su mogli biti dovedeni u sumnju koliko dan ranije, kada su održane masovne opozicione demonstracije 16. januara, na godišnjicu i dalje nerazrešenog ubistva srpskog političara sa Kosova Olivera Ivanovića.

Vučić je pak, uzvratio velikom vojnom paradom „Odbrana slobode“ u Nišu, 24.marta, na 20.godišnjicu početka NATO bombardovanja Srbije, ne libeći se da na tribinama te parade počasna mesta dobiju i Milorad Dodik, označen kao ruski remetilački faktor Balkana, te proruski Andrija Mandić iz Crne Gore, zatim predstavnik proruskih organizacija iz Makedonije, ali i poslanici Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja, bez Šešelja lično. Zapad je začuđujuće mirno „podneo“ ovaj događaj, a začuđujuće su bile i analize ruskih analitičara, da bi opozicioni demonstranti u Srbiji mogli da iskoriste 24. mart za organizovanje blokada i protesta širom zemlje.

Ipak, koliko u septembru, stvar je ozbiljno pukla. Dan nakon što su dronovi iz Jemena napali naftna postrojenja Saudijske Arabije, poznatog svetskog mega kupca oružja, na globalnoj TV mreži Raša tudej osvanuo je specijalni program posvećen tome gde završava srpsko oružje i municija iz fabrike Krušik i koji su posrednici iz Srbije koji rade sa američkim frimama u tom lancu trgovine.

U Beogradu je izbila je afera „oružje“ koja je teško pogodila Vučićevog najbližeg i verovatno najodanijeg saradnika Nebojšu Stefanovića, ministra policije, zbog umešanosti njegovog oca.

U naredna dva meseca, izgledalo je da je u osvit paralemntarnih izbora 2020. Vučić „pritisnut“ i od Zapada i od Rusije. A poznato je da se u Srbiji vlast menja jedino kada se uspostavi takva vrsta prećutne ravnoteže spolja. Razlog tome je prost, samo ako se uvaži - geopolitički položaj Srbije. To je pozicija koja je istorijski zatečena i ne može tek tako odbaciti i menjati po „slobodnom“ nahođenju i političkoj volji. Dakle, delovalo je da Evropska unija ni u liku penzionera Knuta Flekenštajna, ni sa „mladim lavovima“ Vladimirom Bilčikom i Tanjom Fajon, nije zainteresovana da dovoljno pritisne srpsku opoziciju i natera je da povuče odluku o bojkotu izbora i izađe iz bojkot kampanje.
Međutim, Vučić je pravilno protumačio situaciju, a to je da je možda pritisnut, ali nije „ostavljen“ ni od Zapada, a ispostaviće se ni od Rusije. Izgleda da se njemu ne veruje, ali da se procenjuje da se uprkos tome, sa njim i dalje može „raditi“. Jer, po Vučića bi bilo mnogo opasnije da su u okolnostima afere „Krušik“, Bilčik i Fajon, pojačali svoje posredničke uloge, i da su ih u tome javno podržali evropski lideri poput Angele Merkel, Emanuela Makrona... To bi značilo neku vrstu ponavljanja „makedonskog scenarija“, gde bi SNS izgubila paralmentarnu većinu na izborima 2020. kao uvod u smenu vlasti.

Kad je izostao ozbiljan pritisak iz EU, sredinom novembra otvorena je i afera „ruski špijun“ koja je ublažila i umanjila štetu od „Krušika“. Svi detalji te afere svedoče da joj je upravo to i bio pravi cilj.

Prvo, snimak primopredaje između „ruskog špijuna“ i srpskog doušnika je postavljen na Jutjubu, što je samo po sebi već toliko široko da se može tumačiti da iza toga stoji svako i niko.

Drugo, „ruski špijun“ je bio zvanično akreditovani diplomata u ruskoj ambasadi u tom svojstvu i odavno je povučen, što isključuje političke posledice i skandal. A to je da se traži njegovo proterivanje i slično.

Treće, „ruski špijun“ je, primetićemo iz vojne službe GRU, čime se čuva Putinov imidž kao najboljeg špijuna na svetu, šefa najboljih službi na svetu. Jer, Putin je izvorno iz KGB-FSB-a, to je državna bezbednost, a ne morate biti stručnjak, da ne znate da se državna i vojna bezbednost tradicionalno ne podnose do granice mržnje. Uostalom, i navodni saradnici GRU-a su bili umešani u takozvani pokušaj državnog udara u Crnoj Gori 2016. kada je „spašena“ vladavina Mila Đukanovića. Podršku je tada dao i sam Vučić sa legendarnim izrazom „element inostranosti“ na jednoj od svojih bezbrojnih sudbinskih pres konferencija, tada još u svojstvu premijera Srbije.

Četvrto, i možda najvažnije, na sam dan kada je pukla afera „ruski špijun“ preko medija glavnog toka u Srbiji, baš upravo Nebojša Stefanović je boravio u Moskvi kod Nikolaja Patruševa ( to je neka mešavina Nikole Selakovića, Bratislava Gašića i Aleksandra Vulina u jednoj „funkciji“ i operativnom ruskom izdanju) i postigao dva sporazuma. Tako je zvanično saopšteno, bez detalja, što znači da su trvenja rešena dogovorom – uspostavljeno je primirje na tržištu oružja. Patrušev je inače, i posle „neuspelog državnog udara“ u Crnoj Gori 2016.  došao u unapred najavljenu posetu Srbiji, dao opširan intervju Sputnjiku, i navodno „pokupio“ dvojicu obaveštajca iz GRU koji su „omanuli“ u svrgavanju Mila Đukanovića.

I posle svega sledi politički antiklimaks – Vučić prvih dana decembra svečano treba da dočeka vladara Belorusije Aleksandra Lukašenka, prvog iz postsovjetske ere koji je pružio ruku Kremlju, a nije ostavio ni Slobodana Miloševića na cedilu, posećujući Srbiju tokom NATO bombardovanja 1999. Članovi porodice Karić koja je spona i poslovna veza sa Minskom, svakako mogu opet da računaju na sigurna poslanička mesta na Vučićevoj listi za izbore 2020. I odmah pošto isprati Lukašenka, Vučić putuje za Moskvu kod Putina. Možemo li da se kladimo da li će Vučić sada reći „spasiba za družbu“ na ruskom naravno i da li će se dvojica predsednika iskreno nasmejati i našaliti zbog „špijunaže“?

Komentari
Analize
NATO nakon samita u Londonu
NATO nakon samita u Londonu

Tramp, Makron i Erdogan su simboli podela unutar najvećeg vojnog saveza koje ...

Žensko vođstvo Angele Merkel
Žensko vođstvo Angele Merkel

Aleksandar Vučić neće ostati bez podrške ženskog vođstva Angele Merk...

Spasiba za družbu
Spasiba za družbu

Spasiba za družbu (hvala za prijateljstvo) - glasile su tri kratke reči kojim ...

Poslednja šansa
Poslednja šansa

Sa mesec dana zakašnjenja nova Evropska komisija počinje sa radom u pone...

Ko je Trojanski konj u opoziciji
Ko je Trojanski konj u opoziciji

U slučaju izbora 2020. “druga strana” biće političke snage okuplj...

demostav
NAJČITANIJE
Ko koliko zarađuje u Evropi
Ko koliko zarađuje u Evropi

Plate  zaposlenih u  Srbiji među najnižima u regionu i Evropi Prose...

Makronov plan za Evropu
Makronov plan za Evropu

„Evropa je suviše slaba, suviše spora, suviše nedelat...

Seća li se Vučić Desnice?
Seća li se Vučić Desnice?

Vladimir Jugović je otprilike pitao Miloševića da li se nekad bavio spo...

Vučić i "ranjena srna"
Vučić i "ranjena srna"

Izgovorio je pred nekolicinom novinara na brifingu zbog priče "svađa na travnj...

Tajni pregovori Vučića i Tačija: Politika "dila"
Tajni pregovori Vučića i Tačija: Politika "dila"

 „Mi smo ti koji smo od „zmije” napravili  „uz...

2019. Sva prava zadržana.
Zabranjeno je svako kopiranje sadržaja sajta.

Izrada sajta Creative Web