Mada je zvanični Berlin u više navrata javno pozvao Vladu u Prištini da povuče takse od sto odsto na robu iz Srbije i BiH, Nemačka, zapravo, direktno podržava kosovskog premijera Ramuša Haradinaja, kaže za Demostat više izvora iz diplomatskih krugova na Zapadu. Kao ključni razlog za „tiho, ali snažno savezništvo“ Berlina sa Haradinajem, diplomate navode njegovo kategoričko protivljenje bilo kakvom „prekrajanju“ granica Kosova, što, s druge strane, zagovaraju srpski i kosovski predsednik, Aleksandar Vučić i Hašim Tači.

„Haradinaj i Nemci su, zapravo, na vrlo sličnoj, ako ne i na potpuno istoj talasnoj dužini jer insistiraju na očuvanju celovitosti Kosova, za razliku od Sjedinjenih Američkih Država. U tom kontekstu, nemačka kancelarka Angela Merkel poručila je da nema promene granica na Balkanu, što je umnogome izazvano strahovanjima da bi se korekcijom granica Kosova otvorila Pandorina kutija za ostatak ovog regiona, odnosno da bi istim putem krenuli i Srbi i Hrvati u BiH i Albanci u Severnoj Makedoniji. S druge strane, SAD, predvođene predsednikom Donaldom Trampom, ne protive se razgraničenju, ukoliko bi se o tome dogovorili Tači i Vučić“, preciziraju sagovornici Demostata.

I šef nemačke diplomatije Heiko Mas nedavno je poručio da će Berlin nastaviti da podržava Kosovo i reforme koje sprovodi Priština, a predsednik Vučić nije krio da je ljut i iznenađen zbog takve izjave zvaničnika iz Berlina. Ipak, primetno je da je predsednik Srbije tom prilikom vešto izbegao da pomene da li je razočaran samo u Masa ili i u nemačku kancelarku Angelu Merkel, na čiji račun nikada nije štedeo pohvale. Poznavaoci nemačke političke scene kažu da „nemački ministar spoljnih poslova zasigurno nije solirao i da je izjavu o Kosovu prethodno usaglasio sa Merkel“.

„Dve škole mišljenja“

U diplomatskim krugovima trenutno postoje „dve škole mišljenja“. Prema prvom „scenariju“, Nemačka svojim tvrdokornim stavom o nepodeljivosti Kosova onemogućava postizanje sporazuma Beograda i Prištine, što uključuje strah Berlina da bi „trougao“ – Beograd - SAD-Priština mogao da postigne „brz dogovor“ u „vakuumu“ koji će nastati od maja, kada će biti održani izbori za Evropski parlament, do pozne jeseni, kada će nove institucije EU stupiti na dužnost. Druga opcija koja se pominje, pak, temelji se na tvrdnjama da Nemačka želi da se „kosovski čvor“ što pre razmrsi, odnosno za vreme aktuelnog mandata institucija u Briselu i dok je još na vlasti kancelarka Merkel. I u jednom i u drugom slučaju naglašava se da Berlin nikako ne želi promenu granica Kosova.

O razočaranosti Beograda u Berlin govori, takođe,  ovonedeljna poruka šefa srpske diplomatije Ivice Dačića. Dačić je novinarima rekao da „neke države igraju dvostruku igru oko Kosova“, uz napomenu da „to nisu Sjedinjene Države“. Mada ministar spoljnih poslova Srbije nije želeo da precizira o kojim zemljama je govorio, diplomate su jedinstvene u oceni da se radi, pre svega, o Nemačkoj. Prema nezvaničnim saznanjima Demostata, srpskim zvaničnicima nije uvek po volji ni ponašanje Velike Britanije, ali u diplomatskim krugovima dominira mišljenje da će se  Britanci, koji su takođe podozrivi prema idejama o „prekrajanju granica“, i to ne kriju, na koncu, prikloniti „taboru“ Amerike jer „konzervativna struja, koja je dominantna u Londonu, podržava poteze predsednika Trampa, a protiv je Merkel“. Kako objašnjavaju sagovornici Demostata,  u vladajućoj stranci i parlamentu Britanije će nadjačati „struja“ kojoj je bliži „trampizam“, i koja se žestoko protivi „neoliberalnoj polici Angele Merkel“. „Dok traje razvod Britanije od EU, većini konzervativaca nije po volji stav Berlina da se ne može razgovarati o ublažavanju uslova za Bregzit“, naglašavaju diplomate.

Iako uživa podršku Nemačke, pozicija Ramuša Haradinaja na „kormilu“ kosovske vlade smatra se vrlo „nestabilnom i nesigurnom“, s obzirom da Amerika, koja je najvažniji saveznik Prištine na Zapadu, insistira na ukidanju taksi, što je ovog vikenda tokom boravka na Kosovu ponovio i podsekretar SAD za politička pitanja Dejvid Hejl. Pojedini izvori u Prištini nezvanično navode: „Haradinaj zna - ili da ukine takse ili gubi podršku Vašingtona, bez koje neće biti moguće da ostane u premijerskoj fotelji“. U slučaju da Haradinaj, ipak, istraje u odluci da „takse ostaju“, biće održani vanredni parlamentarni izbori na Kosovu, nakon čega će, prognozira se, i Samoopredeljenje ući u izvršnu vlast.

Da Nemačka i te kako ima poluge uticaja na Prištinu pokazuje i vest da će savetnici Angele Merkel u ponedeljak posetiti Kosovo, prema izveštajima prištinskih medija, što bi moglo da podstakne Haradinaja da suspenduje takse. Taj scenario značio bi i da su SAD "pritisle" Berlin da se založi kod Haradinaja da "padnu" takse, uprkos činjenici da je partnerstvo Vašingtona i Berlina duboko uzdrmano u poslednje vreme.

Diplomate tvrde da je "ključ" za rešavanje kosovskog pitanja u rukama Bele kuće, baš kao što je bivši zvaničnik SAD Brajan Hojt Ji doprineo svojevremeno "šatl diplomatijom" smirivanju "potresa" u Skoplju i Tirani.