Kuka i motika na Šanzelizeu

Širi ugao - Ana Otašević

„Žuti prsluci” su poveli narodnu pobunu. Reč je o gubitnicima globalizacije, poput onih koji su glasali za Donalda Trampa u Sjedinjenim državama ili za Bregzit u Velikoj Britaniji

Kuka
Emanuel Makron, Foto: Pablo Tupin-Noriega (Wikimedia France)/Demostat ilustracija

Kuka i motika na Šanzelizeu

Širi ugao - Ana Otašević

„Žuti prsluci” su poveli narodnu pobunu. Reč je o gubitnicima globalizacije, poput onih koji su glasali za Donalda Trampa u Sjedinjenim državama ili za Bregzit u Velikoj Britaniji

autor teksta
Ana Otašević | Demostat | Beograd 7. Dec 2018 | U fokusu

Predstava o Emanuelu Makronu kao lideru koji će povesti Evropsku uniju nakon što se sa scene povuče Angela Merkel urušava se pred nezadovoljstvom Francuza koje se pretvorilo u pravu bunu.

Dok je pobuna još uzimala maha, Makron je 18. novembra posetio Nemačku na Dan nacionalne žalosti, kada se Nemci sećaju žrtava rata. Ovaj dan je ustanovljen 1922. godine, u znak sećanja na nemačke žrtve Prvog svetskog rata. Nacisti su ga proglasili za državni praznik, a posle Drugog svetskog rata je simbolika obeležavanja preneta na žrtve svih ratova.

Francuski predsednik je pred Bundestagom govorio o potrebi snažnije i samostalnije Evrope, ali je njegov nadahnut govor o jedinstvu nadglasao huk nezadovoljstva iz njegove sopstvene zemlje. Makron je govorio o svetu koji „klizi u haos”, dok je stotine hiljada građana širom Francuske blokiralo puteve i demonstriralo protiv predsednika koji misli samo na bogate.

Dok Makron sanja o Evropi, dobar deo Francuza jedva sastavlja kraj sa krajem. „Žuti prsluci”, kako sebe nazivaju demonstranti (žuti prsluci su obavezni deo opreme vozača u Francuskoj) izraz su narodne pobune.

Počelo je nezadovoljstvom zbog uvođenja poreza na gorivo, koji je zamišljen kao ekološka taksa, sa ciljem da se stanovnici okrenu drugim, za životnu okolinu zdravijim načinima prevoza od automobila na benzin i dizel.

To je, međutim, bila samo kap koja je prelila čašu žuči.

Nezadovoljstvo se proširilo u siromašnijim slojevima društva, onim koji od plate jedva mogu da namire dažbine. Takvih je u Francuskoj mnogo nakon godina recesije koje su usledile po izbijanju svetske ekonomske krize 2008. godine. Najčešče dolaze iz ruralnih predela i predgrađa velikih gradova. Reč je o gubitnicima globalizacije, poput onih koji su glasali za Donalda Trampa u Sjedinjenim državama, ili za Bregzit u Velikoj Britaniji. Njima je automobil neophodan, a nova, elektronska vozila, ekološki čistija, ne mogu da priušte.

Ekologija, alternativni izvori energije, bio proizvodi – to je za bogate i džaba tu priča o globalnom zagrevanju, zagađenju i drugim štetnim pojavama za budućnost planete i njenih stanovnika. I ne samo to. Francuzi ne vole da ih oporezuju a da ne znaju kako će taj novac da bude utrošen, jer ovo je i priča o tome kako se troše javna sredstva.

Kad im se nešto ne sviđa Francuzi izađu na ulice, a onda ih je teško zaustaviti. Scene sukoba sa policijom u centru Pariza prošlog vikenda to ilustruju. Barikade na Šanzelizeu, napadi kamenicama na policajce i šmrkovi za rasterivanje demonstranata u oštrom su kontrastu sa povorkom osamdesetak svetskih lidera koje je samo desetak dana pre toga Makron okupio na stogodišnjicu obeležavanja primirja u Prvom svetskom ratu koju je pretvorio u simbol francusko-nemačkog pomirenja i evropske izgradnje.

„Žuti prsluci”, koji su došli iz unutrašnjosti nisu se sukobili samo sa policijom, već su se našli oči u oči sa Parižanima u jednom od najelitnijih delova grada.

Pijte, pijte, dok još možete, dobacivali su „prsluci” gostima na terasama kafea, u scenama koje ilustruju klasnu borbu 21. veka. Kuka i motika na Šanzelizeu.

Slični razlozi su u Velikoj Britaniji vodili do Bregzita. Britanci iz ruralnih krajeva nisu rasturili Siti ali su glasali za izlazak iz Evropske unije u inat Londonu, koji predstavlja ostrvo blagostanja. Stanovnici Londona ne dele iste brige sa stanovnicima istočne Engleske koji su u najvećem broju glasali za Bregzit.

Stanovnici Londona su ishod referenduma  doživeli kao šamar koji im je uputio ostatak zemlje, dok u Parizu šamar koji su „žuti prsluci” uputili pariskoj eliti, na čelu sa Makronom, nije samo metafora.

Velike metropole sve više liče na gradove-države na koje jurišaju oni koje je globalizacija ostavila po strani. U prestonicama je koncentrisana finansijska moć čiju akumulaciju je omogućila globalizacija. I Bregzit i pobuna u Francuskoj su posledica jaza koji se produbio između teritorija i društvenih slojeva. Evropa je dala prednost političkom liberalizmu i finansijskom kapitalizmu, čiji je Velika Britanija šampion, a ovo je rezultat. Zato je pogrešna predstava da će izlazak iz Evropske unije da smanji nejednakosti u Engleskoj. One su u osnovi sistema.

Da ovaj fenomen prevazilazi nacionalne granice pokazuju i demonstracije i blokade „žutih prsluka” u Belgiji, iako manjeg obima, ali i u Bugarskoj, gde demonstranti sa istovetnim obeležjem blokiraju puteve na granici sa Grčkom i Turskom zbog povećanja cena goriva i traže smenu vlade.

Politička artikulacija nezadovoljstva se različito izražava. U Velikoj Britaniji je gnev usmeren na Evropsku uniju, u Francuskoj još nije jasno ko će izvući političku korist od ovog bunta. Makron, koji pravi velike planove za Evropu, imaće teškoće da iz ove situacije izađe kao pobednik. Njegova popularnost slabi, a jača predstava o njemu kao predsedniku bogatih.

Iako je kampanju gradio kao antisistemski kandidat u skladu sa duhom vremena, mnogi Francuzi danas u njemu vide predstavnika omražene elite koja ne razume probleme običnog čoveka.

Pre nego što pređe na Evropu Makronu ostaje da sredi stvari u svom dvorištu. Njegova velika ambicija se sudara sa nezadovoljstvom u zemlji i evropskom realnošću u kojoj politički tokovi vode ka fragmentaciji, a ne ka ujedinjenju. Nemački karikaturista je povodom posete francuskog predsednika nacrtao Angelu Merkel sa jednom polomljenom nogom kako pozdravlja Makrona koji je prikazan kao očerupani petao, zbog pada popularnosti.

U Berlinu kao i u Parizu politička elita ne puca od zdravlja.

Komentari
demostat komentari

radenko

U svetu samo jedno nedostaje,poslusnost.Zelja za obrazovanjem vec je aristokratska zelja.Malo porodice ili ljubavi/ to je vec zelja za svojinom. Mi cemo ubiti u narodu zelju, pusticemo pijanstvo,spletke,potkazivanje, dacemo maha necuvenom razvratu. Svakog genija cemo ugasiti jos od ranog detinjstva! Sve cemo svesti na isti imenitelj /potpuna jednakost.Zanat smo svoj naucili , i posteni smo ljudi,nama nista drugo ne treba/tako su skoro tu engleski radnici odgovorili. Samo neophodno je neophodno,/to je odsad deviza zemaljske lopte. Petar Verhovenski/zli dusi /Dostojevski. Ali, covek lakse podnosi siromastvo od ponizenja. U siromastvu covek jos uvek moze da kolko/toliko, sacuva dostojanstvo coveka, u bedi to nikom nikad nije poslo za rukom. To je u krajnjem prirodni zakon, odrzanja. Radenko 7. Dec 2018
demostat komentari

ema

Sjajan uvid iz sireg ugla. 3. Dec 2018
U fokusu
Šta to sve trese Vučićevu vlast
Šta to sve trese Vučićevu vlast

Vučićeva vlast prvi put je ozbiljno poljuljana iz najmanje tri pravca. Uzgred,...

Pean: Bernar Kušner "gura" Tačija gde god stigne
Pean: Bernar Kušner "gura" Tačija gde god stigne

Pean, koji je bio jedan od govornika drugog dana međunarodne konferencije &ldqu...

Buison: Fancuski političari koji su sada na vlasti nemaju dugoročnu memoriju o prijateljstvu naših zemalja
Buison: Fancuski političari koji su sada na vlasti nemaju dugoročnu memoriju o prijateljstvu naših zemalja

On je ocenio da je nedopustivo to što je predsednik Aleksandar Vučić na...

Armakolas: Ideja o razgraničenju može da bude opasna
Armakolas: Ideja o razgraničenju može da bude opasna

Armakolas, koji je bio jedan od govornika drugog dana međunarodne konferencije ...

Kapuzela: Političari u regionu izigrali Brisel na štetu sopstvenih građana
Kapuzela: Političari u regionu izigrali Brisel na štetu sopstvenih građana

Prema njegovom viđenju, situacija na terenu je pokazala da proces prošir...

demostav
NAJČITANIJE
Ko koliko zarađuje u Evropi
Ko koliko zarađuje u Evropi

Plate  zaposlenih u  Srbiji među najnižima u regionu i Evropi Prose...

Makronov plan za Evropu
Makronov plan za Evropu

„Evropa je suviše slaba, suviše spora, suviše nedelat...

Vučić i "ranjena srna"
Vučić i "ranjena srna"

Izgovorio je pred nekolicinom novinara na brifingu zbog priče "svađa na travnj...

Seća li se Vučić Desnice?
Seća li se Vučić Desnice?

Vladimir Jugović je otprilike pitao Miloševića da li se nekad bavio spo...

Tajni pregovori Vučića i Tačija: Politika "dila"
Tajni pregovori Vučića i Tačija: Politika "dila"

 „Mi smo ti koji smo od „zmije” napravili  „uz...

2018. Sva prava zadržana.
Zabranjeno je svako kopiranje sadržaja sajta.

Izrada sajta Creative Web