Srbiju bi u narednim godinama moglo da napusti i do 25 odsto školovane i mlađe populacije, a čak i sa mogućim prilivom migranata koji u Srbiji žele da se nastane, to stavlja našu zemlju, kao i ceo region Balkana, u sam vrh liste država kojima preti opasnost od masovnog „odliva mozgova“.  Ovakve podatke, odnosno „indekse odliva mozgova“ dalo je obimno i iscrpno istraživanje koje je sproveo analitičko-istraživački centar Galup iz Sjedinjenih Američkih Država, na osnovu intervjua sa skoro pola miliona odraslih iz 152 zemlje širom sveta koji su obavljeni između 2015. i 2017. godine.

Galupovo istraživanje pokazalo je da Srbiju u ovom trenutku želi da napusti skoro polovina populacije između 15 i 29 godina, tačnije njih 46 odsto, kako bi započeli život u nekoj drugoj državi, bez ideje o povratku.  Osim toga, i 27 odsto školovane populacije, odnosno visoko-obrazovanog kadra, izrazilo je spremnost da trajno napusti Srbiju.

Podaci za stanovništvo Kosova su odvojeni i znatno lošiji – ukupni gubitak za populaciju Kosova meri se sa čak 42 procenta u šta je uključeno 43 odsto školovanih i 48 odsto mladih koji žele da se isele u neke od razvijenijih zemalja. Ovako loš rezultat – sa indeksom „gubitka“ populacije od 42 odsto – ubedljivo je najgori na Balkanu, a i jedan od najgorih u svetu.

Istraživanje pokazuje da je upravo Balkan, osim pojedinačnih zemalja koje su pogođene ratom i siromaštvom i nestabilnim društveno-političkim situacijama, teritorija sa koje se stanovništvo masovno iseljava, dok same države ne preduzimaju ili nedovoljno dobro sprovode mere kojima bi sprečile „odliv mozgova“ ili omogućile „priliv“ građana drugih zemalja.

Od zemalja u okruženju najgori indeks „odliva mozgova“ beleži, kao što je navedeno, Kosovo sa 42 odsto, a sledeće su Bosna i Hercegovina i Albanija sa istim rezultatom od 32 odsto populacije koja bi mogla napustiti zemlju, a prati ih Makedonija sa 30 odsto. Srbija je u nešto boljoj kategoriji ispod 30 odsto, ako ih možemo tako podeliti, ali i dalje nedovoljno da bi se moglo reći da se trend odlazaka mladih i školovanih ljudi kontroliše, te da ima napretka. Po rezultatima znatno zaostajemo za susednom Hrvatskom, koja ima indeks odliva mozgova od samo 6 odsto, što pokazuje da ova država ili uspeva da zadrži stanovništvo, ili uspeva da prvuče nove doseljenike, iako se dosta njih odseli. Druga opcija je mnogo verovatnija s obzirom da su relativno skorim učlanjenjem Hrvatske u Evropsku uniju granice drugih država za građane Hrvatske postale manja prepreka.

I druge opsežne analize Galupa procenjuju da bi broj migranata u svetu mogao da dostigne 400 miliona tokom narednih nekoliko decenija.  Obećane zemlje za većinu ispitanika iz svih krajeva sveta su redom Novi Zeland, kao najpopularniji sa čak 231 odsto šanse da dobije mlado i obrazovano stanovništvo, zatim ga prati Island sa 208 odsto i Ujedinjeni Arapski Emirati sa 204 odsto. Od kontinentalno evropskih zemalja prva je Švajcarska sa 187 odsto, a sledeća popularna svetska destinacija je Australija sa 179 odsto potencijala za dobitak stanovništva. Na bliskom istoku od „odliva“, odnosno „priliva mozgova“ mogao bi da profitira Kuvajt sa 169 odsto šanse, a među centralno-azijskim zemljama jedina atraktivna destinacija za iseljenike je Butan sa 162 odsto šansi da proširi populaciju. U vrhu država koje će sigurno doživeti ekspanziju sa preko 100 odsto indeksa neto potencijala za migracije je i Norveška koja ima 109 procenata šansi za priliv iseljenika.

Iako je uvreženo mišljenje u domaćoj javnosti da najviše svetske populacije želi da se preseli u SAD ili Nemačku, prema odgovorima Galupovih ispitanika „dobitak“ odnosno „priliv mozgova“ za ove zemlje je znatno manji od očekivanog.

SAD sa 46 odsto šansi, Nemačka koja je prati sa 45 odsto, zatim i Francuska i Austrija sa po 44 procenata moguće dobiti, neke su, od država čiji su rezultati u sredini ovih istraživanja. Pre nego što se zaključi da su ove zemlje manje atraktivne i poželjne za migrante treba imati na umu da ovaj indeks zapravo računa razliku između stanovništva koje bi moglo da se doseli i onog koje se iseljava. Podaci svakako pokazuju da ove države imaju manju mogućnost da prilikom migracija „zarade“ od recimo Novog Zelanda, ali činjenica je da ovakvom rezultatu doprinosi i to što kako je uobičajeno u razvijenijim zemljama, imaju i veliki odliv stanovništva.

Osim ovih država, na „dobitku“ od migracija, i to u znatno manjoj meri, mogle bi da budu jedino još Švedska, Velika Britanija, Španija, Saudijska Arabija, Danska, Holandija, Belgija i Panama.Sa druge strane, kada je „odliv mozgova“ u pitanju, od iseljavanja sa Balkana, situacija je gora samo u afričkim državama i Siriji i Iraku, odakle ratne izbeglice svakodnevno, već nekoliko godina unazad, beže i hrle u druge delove sveta, uglavnom ka Evropi.

Najgori indeks „odliva mozgova“ na svetu od svih ispitivanih zemalja ima Sijera Leone 78 odsto, zatim Sirija 44 odsto, a odmah za njom je Kosovo sa 42 odsto, a u istraživanje nije uključeno samo nekoliko država afričkog kontinenta. 

Galupov indeks

Predstavljajući rezultate istraživanja, Galup je izračunao „indeks neto potencijala migracija“ odnosno procenat mogućeg dobitka ili gubitka za svaku zemlju i njenu populaciju, posebno odvajajući one koji bi želeli da se isele iz zemlje od onih koji bi voleli da se usele u tu zemlju. Tako dobijamo ono što bi se jednostavnije moglo nazvati „indeksom odliva mozgova“ kao i evenulatnog priliva. Veći indeks sa + predznakom predstavlja mogućnost da zemlja dobije mlad i edukovan kadar, dok negativne vrednosti označavaju koliko bi procenata stanovništva želelo da napusti svoju državu.