Iako je ukupno gledano Rusija drugi po veličini trgovinski partner Srbije (druga po vrednosti uvoza iz Rusije, a treća po vrednosti izvoza), od ukupne trgovine Srbije u 2016, svega 6,76% je bilo s Rusijom (prema podacima baze podataka UN Comtrade), što je neznatno više u odnosu na 5% s Bosnom i Hercegovinom. Međutim, postoji definitivan trend rasta izvoza Srbije u Rusiju, čija je vrednost porasla za 352,7% od 2005. do 2016 (od zaista niske početne tačke), iako je uvoz iz Rusije stagnirao, a trgovina u oblasti energetike čak zabeležila i oštar pad.

Ovaj trend povećanja izvoza prema istoku će se možda nastaviti, budući da je srpska vlada 2016. započela formalne pregovore s Evroazijskom ekonomskom zajednicom (EAEZ) koju predvodi Rusija o sklapanju Sporazuma o slobodnoj trgovini (FTA). Takav sporazum bi predstavljao dopunu ugovora o slobodnoj trgovini potpisanog 2000. između Beograda i Moskve, a koji bi omogućio Rusiji i drugim zemljama članicama Evroazijske ekonomske zajednice lakši pristup tržištima na Balkanu. Međutim, kad je reč o Srbiji, pozitivni efekti Sporazuma o slobodnoj trgovini su mnogo neizvesniji: Kazahstan je jedina druga članica Evroazijske ekonomske zajednice s kojom Srbija ima trgovinske odnose (10. zemlja po uvozu iz Srbije, s beznačajnih 0,9% ukupnog uvoza), pa nije jasno kakve će koristi doneti proširenje trgovine s Belorusijom, Jermenijom i Kirgistanom. Ne samo to, zaključivanje Sporazuma o slobodnoj trgovini s Evroazijskom ekonomskom zajednicom može imati dalekosežne posledice po Srbiju u smislu njenih obaveza prema Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju s Evropskom unijom, s obzirom na sukob između ta dva bloka u vezi sa spoljnim carinskim tarifama i primenom pravila o poreklu robe.   

U stvarnosti, čini se da Sporazum o slobodnoj trgovini s Evroazijskom ekonomskom zajednicom počiva na jednoj industriji u Srbiji, automobilskoj industriji, a naročito na jednom igraču, Fiatu, i njegovoj želji da uđe na evroazijsko tržište. Fiat je dugo prisutan u Srbiji, udruživši se 1954. s proizvođačem automobila Zastava kako bi proizveo Fiat 600s u Zastavinoj fabrici (Upchurch i Marinković, 2011). Sporazum o slobodnoj trgovini bi omogućio Fiatu da prevaziđe zastoj u izvozu u Rusiju tako što bi u Kragujevcu proizvodio automobile isključivo za izvoz u Evroazijsku ekonomsku zajednicu i dobio ulaz na tržište Jermenije i Kazahstana. Ali čak bi i ta povlastica bila skupo plaćena, pošto pregovarači Evroazijske ekonomske zajednice insistiraju na uzajamnim kvotama u vezi s ruskim proizvođačem automobila Ladom, što bi značilo da bi za svaki Fiat izvezen u Evroazijsku ekonomsku zajednicu morala biti uvezena jedna Lada.

Van okvira automobilskog sektora, zemlje Evroazijske ekonomske zajednice, a naročito Rusija, nepopustljive su po pitanju ograničenja opsega primene Sporazuma o slobodnoj trgovini. Srpski ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić u jednom intervjuu za radio B92 u junu 2016. izjavio je da je Rusija uništila svaku nadu za povlašćeni tretman šećera, cigareta ili vina iz Srbije, pošto želi da „zaštiti sopstvenu proizvodnju” (Beograd očekuje sporazum o slobodnoj trgovini s Evroazijskom unijom 2016). Dok postojeći bilateralni Sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Rusije obuhvata 99% bilateralne trgovine (Torralba, 2015), moguće je da prošireni sporazum s Evroazijskom ekonomskom zajednicom neće doprineti liberalizaciji, već da će je na neke načine i ograničiti.

Zaista, ključno pitanje u trgovini između Rusije (EAEZ) i Srbije jeste pitanje energije, pošto je to sektor u kom već postoji bliska saradnja i sporazumi koji su izvan formalnih trgovinskih sporazuma i koji dominira trgovinskim odnosom ovih dveju zemalja (Slika 2). Srbija se kao i u svojim odnosima s Evropskom unijom, u velikoj meri oslanja na uvoz energije iz Rusije i Kazahstana: prema projektu MIT OEC, Srbija ne samo da najviše uvozi naftu (kako sirovu, tako i prerađenu), već je 81% uvezene sirove nafte u 2014. došlo iz Rusije (a još 16% iz Kazahstana), a i 19% prerađene nafte takođe je uvezeno iz Rusije. Kada se tome doda uvoz prirodnog gasa (od kog 78% dolazi iz Rusije i koji, uprkos percepciji prijateljstva, Srbija plaća po najvećoj ceni u odnosu na sve druge kupce), sirovine čine 12,8% ukupnog uvoza u Srbiju (i time zemlje članice Evroazijske ekonomske zajednice čine 9% ukupnog uvoza Srbije samo na osnovu svog učinka u energetskom sektoru). Isto tako, energija je glavna komponenta ulaganja u Srbiju, vezujući Rusiju i Srbiju na način na koji to druga roba ne čini.