Trgovina sa Rusijom

Uprkos postojanju kulturnih veza s Rusijom, trgovinski odnosi između Srbije i Ruske Federacije su istorijski gledano mnogo slabiji, i to zbog geografskih aspekata, troškova transporta, male veličine ruske privrede i nedostatka diversifikacije uvoza iz Rusije.

Trgovina

Trgovina sa Rusijom

Uprkos postojanju kulturnih veza s Rusijom, trgovinski odnosi između Srbije i Ruske Federacije su istorijski gledano mnogo slabiji, i to zbog geografskih aspekata, troškova transporta, male veličine ruske privrede i nedostatka diversifikacije uvoza iz Rusije.

autor teksta
Evropski parlament | Demostat | Beograd 18. Jan 2018 | Istraživanja

Iako je ukupno gledano Rusija drugi po veličini trgovinski partner Srbije (druga po vrednosti uvoza iz Rusije, a treća po vrednosti izvoza), od ukupne trgovine Srbije u 2016, svega 6,76% je bilo s Rusijom (prema podacima baze podataka UN Comtrade), što je neznatno više u odnosu na 5% s Bosnom i Hercegovinom. Međutim, postoji definitivan trend rasta izvoza Srbije u Rusiju, čija je vrednost porasla za 352,7% od 2005. do 2016 (od zaista niske početne tačke), iako je uvoz iz Rusije stagnirao, a trgovina u oblasti energetike čak zabeležila i oštar pad.

Ovaj trend povećanja izvoza prema istoku će se možda nastaviti, budući da je srpska vlada 2016. započela formalne pregovore s Evroazijskom ekonomskom zajednicom (EAEZ) koju predvodi Rusija o sklapanju Sporazuma o slobodnoj trgovini (FTA). Takav sporazum bi predstavljao dopunu ugovora o slobodnoj trgovini potpisanog 2000. između Beograda i Moskve, a koji bi omogućio Rusiji i drugim zemljama članicama Evroazijske ekonomske zajednice lakši pristup tržištima na Balkanu. Međutim, kad je reč o Srbiji, pozitivni efekti Sporazuma o slobodnoj trgovini su mnogo neizvesniji: Kazahstan je jedina druga članica Evroazijske ekonomske zajednice s kojom Srbija ima trgovinske odnose (10. zemlja po uvozu iz Srbije, s beznačajnih 0,9% ukupnog uvoza), pa nije jasno kakve će koristi doneti proširenje trgovine s Belorusijom, Jermenijom i Kirgistanom. Ne samo to, zaključivanje Sporazuma o slobodnoj trgovini s Evroazijskom ekonomskom zajednicom može imati dalekosežne posledice po Srbiju u smislu njenih obaveza prema Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju s Evropskom unijom, s obzirom na sukob između ta dva bloka u vezi sa spoljnim carinskim tarifama i primenom pravila o poreklu robe.   

U stvarnosti, čini se da Sporazum o slobodnoj trgovini s Evroazijskom ekonomskom zajednicom počiva na jednoj industriji u Srbiji, automobilskoj industriji, a naročito na jednom igraču, Fiatu, i njegovoj želji da uđe na evroazijsko tržište. Fiat je dugo prisutan u Srbiji, udruživši se 1954. s proizvođačem automobila Zastava kako bi proizveo Fiat 600s u Zastavinoj fabrici (Upchurch i Marinković, 2011). Sporazum o slobodnoj trgovini bi omogućio Fiatu da prevaziđe zastoj u izvozu u Rusiju tako što bi u Kragujevcu proizvodio automobile isključivo za izvoz u Evroazijsku ekonomsku zajednicu i dobio ulaz na tržište Jermenije i Kazahstana. Ali čak bi i ta povlastica bila skupo plaćena, pošto pregovarači Evroazijske ekonomske zajednice insistiraju na uzajamnim kvotama u vezi s ruskim proizvođačem automobila Ladom, što bi značilo da bi za svaki Fiat izvezen u Evroazijsku ekonomsku zajednicu morala biti uvezena jedna Lada.

Van okvira automobilskog sektora, zemlje Evroazijske ekonomske zajednice, a naročito Rusija, nepopustljive su po pitanju ograničenja opsega primene Sporazuma o slobodnoj trgovini. Srpski ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić u jednom intervjuu za radio B92 u junu 2016. izjavio je da je Rusija uništila svaku nadu za povlašćeni tretman šećera, cigareta ili vina iz Srbije, pošto želi da „zaštiti sopstvenu proizvodnju” (Beograd očekuje sporazum o slobodnoj trgovini s Evroazijskom unijom 2016). Dok postojeći bilateralni Sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Rusije obuhvata 99% bilateralne trgovine (Torralba, 2015), moguće je da prošireni sporazum s Evroazijskom ekonomskom zajednicom neće doprineti liberalizaciji, već da će je na neke načine i ograničiti.

Zaista, ključno pitanje u trgovini između Rusije (EAEZ) i Srbije jeste pitanje energije, pošto je to sektor u kom već postoji bliska saradnja i sporazumi koji su izvan formalnih trgovinskih sporazuma i koji dominira trgovinskim odnosom ovih dveju zemalja (Slika 2). Srbija se kao i u svojim odnosima s Evropskom unijom, u velikoj meri oslanja na uvoz energije iz Rusije i Kazahstana: prema projektu MIT OEC, Srbija ne samo da najviše uvozi naftu (kako sirovu, tako i prerađenu), već je 81% uvezene sirove nafte u 2014. došlo iz Rusije (a još 16% iz Kazahstana), a i 19% prerađene nafte takođe je uvezeno iz Rusije. Kada se tome doda uvoz prirodnog gasa (od kog 78% dolazi iz Rusije i koji, uprkos percepciji prijateljstva, Srbija plaća po najvećoj ceni u odnosu na sve druge kupce), sirovine čine 12,8% ukupnog uvoza u Srbiju (i time zemlje članice Evroazijske ekonomske zajednice čine 9% ukupnog uvoza Srbije samo na osnovu svog učinka u energetskom sektoru). Isto tako, energija je glavna komponenta ulaganja u Srbiju, vezujući Rusiju i Srbiju na način na koji to druga roba ne čini. 

 

 

Komentari
Istraživanja
Javnomnenjsko omnibus istraživanje CATI-DEMOSTAT, jesen 2018.
Javnomnenjsko omnibus istraživanje CATI-DEMOSTAT, jesen 2018.

Bolje ili gore? Optimizam ili pesimizam? Nada ili beznađe? Samo 13 od 100...

Da li ste zadovoljni stanjem ekonomije vaše zemlje ?
Da li ste zadovoljni stanjem ekonomije vaše zemlje ?

Kada se uporede pojedinačne ekonomije zemalja Zapadnog Balkana, može se konsta...

Da li ste zadovoljni opštim stanjem u društvu ?
Da li ste zadovoljni opštim stanjem u društvu ?

Sto se tiče opšteg stanja u društvu zemalja Zapadnog Balkana, naj...

Partijski barometar -  Evropska narodna partija
Partijski barometar - Evropska narodna partija

Partijska porodica Evropske narodne partije  je najjača prema anketama u 1...

Da li kupujemo novine?
Da li kupujemo novine?

Istraživačko izdavački centar Demostat sproveo je online istraživanje na uzo...

demostav
NAJČITANIJE
Ko koliko zarađuje u Evropi
Ko koliko zarađuje u Evropi

Plate  zaposlenih u  Srbiji među najnižima u regionu i Evropi Prose...

Makronov plan za Evropu
Makronov plan za Evropu

„Evropa je suviše slaba, suviše spora, suviše nedelat...

Vučić i "ranjena srna"
Vučić i "ranjena srna"

Izgovorio je pred nekolicinom novinara na brifingu zbog priče "svađa na travnj...

Seća li se Vučić Desnice?
Seća li se Vučić Desnice?

Vladimir Jugović je otprilike pitao Miloševića da li se nekad bavio spo...

Tajni pregovori Vučića i Tačija: Politika "dila"
Tajni pregovori Vučića i Tačija: Politika "dila"

 „Mi smo ti koji smo od „zmije” napravili  „uz...

2019. Sva prava zadržana.
Zabranjeno je svako kopiranje sadržaja sajta.

Izrada sajta Creative Web