Na ulice Tirane je 13. maja izašlo više desetina hiljada ljudi koji su tražili odlaganje parlamentarnih izbora zakazanih za 18. jun, jer su smatrali da bi ih vlast predvođena Socijalitičkom partijom premijera Edija Rame pokrala. Nekadašnji dugogodišnji lider Demokratske stranke Salji Beriša tvrdio je da je na protestima bilo čak 600.000 ljudi. 

Demonstracije u Tirani su se dogodile tri dana posle pada vlade Ise Mustafe u Prištini, gde su vanredni parlamentarni izbori zakazani za 11. jun. 
Protest je upalio crvena svetla u Briselu i Vašingtonu, kojima sada nije u interesu ponavljanje potpunog raspada sistema vlasti u Albaniji poput onog iz 1997. godine, kada je Beriša svrgnut nakon propasti piramidalnih šema štednje, a mnogo oružja se prelilo na Kosovo. Probudila su se i sećanja na januar 2011. godine, kada je u sukobima policije i demonstranata poginulo troje ljudi. Tada je Rama bio u opoziciji i tražio je raspisivanje vanrednih izbora, a Beriša ga optuživao da silom hoće da preuzme vlast.

Evropska unija nije bila uspešna u rešavanju krize u Albaniji. Prvo su početkom meseca propali pregovori vlasti i opozicije pod posredovanjem predstavnika Evropskog parlamenta Dejvida Mekalistera. 

Potom je evropski komesar za susedsku politiku i pregovore o proširenju Johanes Han je 11. maja, dva dana uoči demonstracija, uputio poruku albanskom narodu u kojoj je uz žaljenje i zabrinutost konstatovao da je opozicija odlučila da bojkotuje izbore. 
Han je zapretio da će albanski lideri biti smatrani odgovornima ako ospore legitimnu težnju albanskog naroda ka boljoj budućnosti i oštro osudio najavu akcija koje podrivaju fundamentalno pravo svakog građanina da glasa, kao i ostale slobode. 

Iz tona Hanovog saopštenja moglo se zaključiti da ne ide Baši u prilog i da u Briselu nema razumevanja za opozicioni bojkot izbora.  

To, međutim, nije impresioniralo lidera Demokratske partije i on je izveo narod na ulice. Ovog puta sve se, srećom, završilo bez žrtava, a dva sata pre opozicionog protesta održana je i gej parada, takođe bez incidenata.

Baša je dodatno zategao 16. maja intervjuom bečkom Standardu u kojem je ispalio salvu najtežih optužbi na račun Ramine vlasti.  Lider Demokratske partije rekao je da je vlast u sprezi sa organizovanim kriminalom i Albaniju nazvao “plantažom marihuane”. 

"U parlamentu, u gradonačelničkim foteljama, na mestu rukovodioca javnih institucija sede ljudi koji nikada nisu bili u politici. Zajedničko im je da su svi sedeli u evropskim zatvorima zbog ubistava, trgovine narkoticima, ženama i oružjem i prostitucije. U parlamentu sedi 95 odsto tih ljudi sa kriminalnom pozadinom, a 70 odsto od njih koji su gradonačelnici su katolici sa severa Albanije", rekao je Baša.  Dodao je da ti kriminalci u svojim rukama drže stotine miliona evra, više nego što policija i vojska imaju na raspolaganju. 

Baša je u tom intervjuu rekao i da Demokratska partija neće učestvovati na izborima ako se ne prekine veza narko kartela, kriminala i vlasti i izneo svoje uslove za učestvovanje u “tehničkoj vladi” – to je moguće samo ako bi “tehnički ministri” imali uticaj na borbu protiv uticaja novca od droge na izbore i ako bi se izborili za reformu izbornog zakona, a zatražio je i elektronsko glasanje. 

Novinar Standarda rekao je Baši da EU i SAD nemaju razumevanja za njegove stavove, na šta mu je ovaj uzvratio da je važno šta oni kažu, ali da je najvažnije šta misle Albanci, jer oni ne jedu u Vašingtonu i Briselu, nego u Albaniji. 

Pošto se angažovanje EU pokazalo jalovim, u rešavanje krize se uključio Vašington, čije reči Albanci slušaju u stavu mirno, za razliku od glasova iz sedišta EU. 
Na teren je istrčao Hojt Brajan Ji, zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara, posle čije je nedavne posete Makedoniji predsednik Đorđe Ivanov odlučio da ipak poveri mandat za sastav vlade Zoranu Zaevu i to učinio 17. maja. 

Hojt Ji je hitro doleteo u Tiranu i odmah se posvetio “intenzivnom posredovanju” u dogovoru vlasti i opozicije. Njegovo “posredovanje” na trosatnom ponoćnom sastanku sa Ramom i Bašom očigledno je bilo ubedljivo i u zoru u četvrtak, 18. maja, urodilo je dogovorom, odnosno usvajanjem “Mekalister plus paketa”. Izbori na kojima će svi učestvovati zakazani su za 25. jun. 

Tako su uz angažovanje američke diplomatije za 24 sata smirene napetosti u Makedoniji i Albaniji. Evropska unija je kroz zajedničko saopštenje visoke predstavnice za spoljnu politiku Federike Mogerini i Hana pozdravila odluku albanskih stranaka da učestvuju na izborima i čestitala im na dogovoru. 

Dogovoreno je, kako piše BIRN, da opozcione stranke imenuju “tehničkog” potpredsednika vlade i šest ministara, od kojih je najvažniji ministar unutrašnjih poslova, a iz redova opozicije biće i ministri pravosuđa, finansija, zdravlja, obrazovanja i socijalne politike.  
Rama je mesec dana pred izbore ključne resore prepustio opoziciji.  
Pored toga, opozicija će dobiti svoje ljude i na čelu pet važnih državnih agencija i uprava– za distibuciju enegrije, katastar, legalizaciju imovine i urbanizam, ruralni razvoj i upravu za zatvore. 

Predstavnici opozicije će voditi i Centralnu izbornu komisiju i kancelariju ombudsmana. Opoziciji će biti omogućeno nadgledanje izbora i pristup celokupnom izbornom materijalu.      
Dogovorene su i izmene krivičnog zakona, odnosno strože kazne za kupovinu glasova, koja će se tretirati kao delo korupcije, kao ograničenja u finansiranju izborne kampanje. 

Demokratska partija i Socijalistička partija će glasati za parlamentarna tela koja će ocenjivati sudije i tužioce. To je deo paketa reforme pravosuđa, koja je uslov za početak pregovora o pridruživanju EU, pošto je Albanija stekla status kandidata 2014. godine. 
Sporazum postignut u četvrtak će važiti i posle izbora u junu, pošto će novi saziv parlamenta biti konstituisan u septembru.  
Dogovor je, piše Rojters, postignut tačno tri meseca od kako je Baša izneo zahtev za formiranje “tehničke vlade”, a poslanici njegove Demokratske partije napustili parlament. 

Oni su tokom protesta koji su počeli 18. februara ispred Ramine kancelarije razvili “šator slobode” u kojem su svakodnevno držali antivladine govore. 
“Pobedili smo. Albanija će imati slobodne izbore. Učestvovaćemo na izborima. Rasklopimo šator. Sve se promenilo i ono što se pre nekoliko meseci činilo nemogućim, sada je stvarnost”, rekao je Baša svojim pristalicama posle dogovora. Baša je, međutim, zarad postizanja kompromisa odustao od zahteva da Rama podnese ostavku. 

^{Edi Rama je predsednik vlade Republike Albanije, Foto: Stanislav Milojković}

U zapadnim medijima nižu se navodi o “kanabizaciji Albanije” i cvetanju organizovanog kriminala i narko biznisa, dok Rama skreće pažnju javnosti okretanjem ka nacionalizmu. 

Nemački državni medij Dojče vele objavio je intervju sa antropološkinjom iz Tirane Armandom Hisom u kojem je rekla da Rama fokus sa svojih neuspeha pokušava da prebaci na nacionalna pitanja, dok je u Albaniji marihuana zasađena na četiri petine obradivih površina i padina na planinama. 
Fajnenšel tajms piše da se Rama igra izjavama o ideji ujedinjenja sa Kosovom, čime rizikuje da izazove Srbiju i ponovo otvori Pandorinu kutiju balkanskih nacionalizama. 

Taj list navodi i da je Rama zaigrao na nacionalitičku kartu ne obazirući se na posledice u regionu, kao i da se makedonski političari žale na njegovo mešanje u unutrašnje stvari Makedonije i podsticanje etničkih napetosti ohrabrivanjem albanske manjine da postavi nove zahteve. 
Ako zagovornici ideje velike Albanije dobiju odrešene ruke, sigurno će uslediti zahtevi za velikom Srbijom i velikom Hrvatskom, što bi moglo da izazove regionalne sukobe koji bi bili možda i teži od ratova iz devedesetih godina, piše taj međunarodni list. 

Fajnenšel tajms navodi i ulogu Albanije kao narko države u nastajanju i podseća da je ta zemlja dugo bila glavna kapija za ulazak heroina i kokaina u Evropu, a da je u poslednje vreme postala najveći evropski uzgajivač marihuane, koja raste na sve većim površinama. 
“Prozivodnja marihuane je prošle godine povećana pet puta, prema podacima američkog Stejt departmenta. Privlačnost trgovine drogom je očigledna. Premijer nije uspeo da obezbedi novih 300.000 radnih mesta koje je obećao pred prošle izbore, a uzgajanje kanabisa nudi veliku finansijsku korist onima koji nemaju druge mogućnosti. Procenjuje se da je trgovina drogom dostigla nivo od polovine bruto domaćeg proizvoda”, piše taj list. 

Ako je suditi po medijima, Rama više nije konj na kojeg se Zapad kladi, a u Vašingtonu mu, pored petostrukog povećanja prinosa marihuane, sigurno broje i žestoke kritike koje je izrekao na račun Donalda Trampa pre američkih predsedničkih izbora i podršku Hilari Klinton. 
Izbori će pokazati da li će Baša umeti to da iskoristi i postane novi albanski vođa.