srpski english deutsch

U fokusu / Briselski sporazum - šta su pre skoro deset godina potpisali Beograd i Priština

Briselski sporazum ima 15 tačaka, od kojih se šest odnosi na Zajednicu srpskih opština, koja, ni posle skoro deset godina, nije formirana. Ostale tačke odnose se na integraciju Srba u kosovsko pravosuđe i policiju, postizanje sporazuma o telekomunikacijama i energetici, održavanje lokalnih izbora na severu, dok se u 14. navodi da je dogovoreno da nijedna strana neće blokirati ili podsticati druge da blokiraju napredak druge strane na njenom putu ka EU. Sporazum su potpisali premijeri Srbije i Kosova Ivica Dačić i Hašim Tači.

Briselski sporazum - šta su pre skoro deset godina potpisali Beograd i Priština
Foto: Printscreen Youtube (ALJAZEERA BALKANS)

U fokusu / Briselski sporazum - šta su pre skoro deset godina potpisali Beograd i Priština

Briselski sporazum ima 15 tačaka, od kojih se šest odnosi na Zajednicu srpskih opština, koja, ni posle skoro deset godina, nije formirana. Ostale tačke odnose se na integraciju Srba u kosovsko pravosuđe i policiju, postizanje sporazuma o telekomunikacijama i energetici, održavanje lokalnih izbora na severu, dok se u 14. navodi da je dogovoreno da nijedna strana neće blokirati ili podsticati druge da blokiraju napredak druge strane na njenom putu ka EU. Sporazum su potpisali premijeri Srbije i Kosova Ivica Dačić i Hašim Tači.

autor teksta
Ivana Petronijević Terzić | Demostat | Beograd 23. Jan 2023 | U fokusu

Briselski sporazum, prvi sporazum o principima koji regulišu normalizaciju odnosa Beograda i Prištine, potpisan je u Briselu 19. aprila 2013. godine, nakon šest meseci pregovora i deset rundi razgovora. Sporazum su potpisali tadašnji srpski i kosovski premijeri Ivica Dačić i Hašim Tači, uz posredovanje visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton. Aktuelni predsednik Srbije Aleksandar Vučić 2013. godine je imao funkciju prvog potpredsednika vlade i učestvovao je u briselskim pregovorima. 

Briselski sporazum se sastoji od 15 tačaka, od kojih se šest odnosi na Zajednicu srpskih opština, koja, ni posle skoro deset godina, nije formirana. Ostale tačke odnose se na integraciju Srba u kosovsko pravosuđe i policiju, postizanje sporazuma o telekomunikacijama i energetici, održavanje lokalnih izbora na severu, kao i na dogovor da nijedna strana neće blokirati ili podsticati druge da blokiraju napredak druge strane na njenom evropskom putu. Za razliku od formiranja ZSO, do integracije severa u kosovsko pravosuđe i policiju je došlo, ali su u novembru 2022. godine Srbi napustili sve političke institucije i prekinuli učešće i rad u organima pravosuđa i policije na severu Kosova.

Prvih šest tačaka sporazuma odnosi se na formiranje Zajednice srpskih opština. 

U prvoj tački navodi se da će postojati Asocijacija/Zajednica opština u kojima Srbi čine većinsko stanovništvo na Kosovu. Članstvo će biti otvoreno za svaku drugu opštinu pod uslovom da se o tome saglase članovi.

Kako se navodi, ova Zajednica/Asocijacija će biti uspostavljena na osnovu Statuta. Do njenog raspuštanja može doći samo na osnovu odluke opština učesnica. Pravne garancije će pružiti merodavno pravo i ustavno pravo, uključujući i pravilo dvotrećinske većine.

Strukture Asocijacije/Zajednice će biti uspostavljene na istoj osnovi na kojoj počiva postojeći Statut Asocijacije kosovskih opština, na primer predsednik, potpredsednik, Skupština, Veće.

U skladu sa nadležnostima dodeljenim Evropskom poveljom o lokalnoj samoupravi i kosovskim zakonom, opštine učesnice će imati pravo da sarađuju u kolektivnom sprovođenju ovlašćenja kroz Zajednicu/Asocijaciju. 

U Briselskom sporazumu se navodi da će Asocijacija/Zajednica imati pun nadzor nad oblastima ekonomskog razvoja, obrazovanja, zdravstva, urbanizma i ruralnog razvoja. Takođe, predviđeno je da će Asocijacija/Zajednica vršiti i druge dodatne nadležnosti koje joj mogu delegirati centralne vlasti.

Zajednica/Asocijacija će imati reprezentativnu ulogu prema centralnim vlastima i u tom cilju biće predstavljena u konsultativnom veću zajednica. U cilju ispunjavanja ove uloge predviđena je funkcija monitoringa.

Sedma tačka Briselskog sporazuma odnosi se na Kosovsku policiju. U sporazumu se navodi da će na Kosovu postojati jedinstvene policijske snage koje se zovu Kosovska policija, da će sva policija na severu Kosova biti integrisana u okvir Kosovske policije, te da će plate isplaćivati samo Kosovska policija.

Članovima drugih srpskih bezbednosnih struktura biće ponuđena mesta u ekvivalentnim kosovskim strukturama.

Sporazumom je predviđeno i da će postojati regionalni komandant policije za četiri opštine na severu u kojima Srbi čine većinsko stanovništvo - severna Mitrovica, Zvečan, Zubin Potok i Leposavić. Komandant ovog regiona biće kosovski Srbin koga imenuje Ministarstvo unutrašnjih poslova sa spiska koji dostavljaju četiri gradonačelnika u ime Zajednice/Asocijacije. Sastav Kosovske policije na severu treba da odslikava etnički sastav stanovništva ove četiri opštine. Postojaće još jedan regionalni komandant policije za opštine južna Mitrovica, Srbica i Vučitrn. Regionalni komandant četiri severne opštine će sarađivati sa drugim regionalnim komandantima, predviđeno je sporazumom.

U desetoj tački Sporazuma navodi se da će sudske vlasti biti integrisane i da će funkcionisati u okviru pravnog sistema Kosova. Sporazum je predvideo da Apelacioni sud u Prištini uspostavi veće u kojem će biti većina sudija kosovskih Srba, a koje će biti nadležno za sve opštine u kojima su Srbi većinsko stanovništvo. Odeljenje Apelacionog suda, koga čine administrativno osoblje i sudije, imaće stalnu kancelariju u severnoj Mitrovici (Okružni sud u Mitrovici). Svako veće spomenutog Odeljenja će biti sastavljeno od većina sudija kosovskih Srba. U zavisnosti od prirode slučaja o kome je reč, veće će činiti odgovarajuće sudije, navodi se u Briselskom sporazumu.

Dve strane su se Briselskim sporazumom dogovorile i da se 2013. godine održe opštinski izbori u severnim opštinama, uz posredovanje OEBS-a, a u skladu sa kosovskim zakonom i međunarodnim standardima. 

Sporazum je predviđao i da se u roku od sedam dana od potpisivanja sačini plan za implementaciju sporazuma, kao i da se poštuje princip transparentnog finansiranja.

Briselski sporazum je predvideo i da dve strane intenziviraju razgovore o energetici i telekomunikacijama i da ih okončaju do 15. juna te, 2013. godine. 

U pretposlednjoj, 14. tački, navodi se da je dogovoreno da nijedna strana neće blokirati, ili podsticati druge da blokiraju napredak druge strane na njenom putu ka EU.

U poslednjoj se navodi da je predviđeno i da dve strane, uz pomoć EU, osnuju Komitet za implementaciju. 

Komentari

Poštovani pre kontaktiranja najljubaznije vas molimo da se upoznate sa našom politikom o privatnosti.

U fokusu
Đorgović: Srbija je 1914. bila Ukrajina
Đorgović: Srbija je 1914. bila Ukrajina

Knjiga „Ko je ubio Jovana Skerlića” prikazuje srpskog književnika ...

Živulović: Rusiji odgovara zamrznuti konflikt
Živulović: Rusiji odgovara zamrznuti konflikt

Živulović je za televiziju Tanjug rekao da ima utisak da je i Beogradu i Pri&s...

Šargarepa i štap evropskog predloga
Šargarepa i štap evropskog predloga

„Velika petorka” prenela je predsedniku Srbije na sastanku u Beograd...

Ko će staviti potpis na francusko-nemački predlog?
Ko će staviti potpis na francusko-nemački predlog?

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je de facto godinama glavni pregovara...

Briselski sporazum - šta su pre skoro deset godina potpisali Beograd i Priština
Briselski sporazum - šta su pre skoro deset godina potpisali Beograd i Priština

Briselski sporazum, prvi sporazum o principima koji regulišu normalizacij...

demostav
NAJČITANIJE
Ko koliko zarađuje u Evropi
Ko koliko zarađuje u Evropi

Plate  zaposlenih u  Srbiji među najnižima u regionu i Evropi Prose...

Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat
Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat

  U junskom istraživanju crnogorskog Centra za demokratiju i ljudska pr...

NATO od Srbije udaljen tri godine
NATO od Srbije udaljen tri godine

  U svakom društvu, postoje teme koje se radije preskaču. Određen...

Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane
Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane

Na ulice Tirane je 13. maja izašlo više desetina hiljada ljudi koj...

Makronov plan za Evropu
Makronov plan za Evropu

„Evropa je suviše slaba, suviše spora, suviše nedelat...

2023. Sva prava zadržana.
Zabranjeno je svako kopiranje sadržaja sajta.

Izrada sajta Creative Web

Ovaj sajt koristi "kolačiće" kako bi se obezbedilo bolje korisničko iskustvo. Ako želite da blokirate "kolačiće", molimo podesite svoj pretraživač.
Više informacija možete naći na našoj stranici Politika privatnosti