srpski english

U fokusu / Ciljane sankcije i međunarodna istraga

Učesnici debate “Srbija: demokratija na raskršću” ukazali su danas na neophodnost nezavisne međunarodne istrage o izbornim nepravilnostima u Srbiji i istakli da bi eventualne sankcije prema Srbiji trebalo da budu ciljane, tako da budu uperene protiv odgovornih za izbornu krađu, a ne građana Srbije.

Ciljane sankcije i međunarodna istraga
Foto: Mehr Demokratie, CC BY-SA 2.0 , via Wikimedia Commons

U fokusu / Ciljane sankcije i međunarodna istraga

Učesnici debate “Srbija: demokratija na raskršću” ukazali su danas na neophodnost nezavisne međunarodne istrage o izbornim nepravilnostima u Srbiji i istakli da bi eventualne sankcije prema Srbiji trebalo da budu ciljane, tako da budu uperene protiv odgovornih za izbornu krađu, a ne građana Srbije.

autor teksta
Ivana Petronijević Terzić | Demostat | Beograd 8. Feb 2024 | U fokusu

Uoči današnje sednice Evropskog parlamenta, na kojoj će se poslanici izjasniti o rezoluciji o decembarskim izborima u Srbiji, u Strazburu je održana debata “Srbija: demokratija na raskršću”, na kojoj su govorili predstavnici srpske opozicije, kao i pojedini evroposlanici. 

Oni su ukazali na neophodnost međunarodne istrage o izbornim nepravilnostima, navodeći da je opseg izbornih prevara u decembru 2023. najveći ikada i da je izborna krađa dokumentovana, da EU mora da reaguje pre održavanja narednih lokalnih izbora pre leta, te da sankcije Srbiji moraju da budu ciljane i da targetiraju one koji su odgovorni za izborne neregularnosti.

Potpredsednica Stranke slobode i pravde Marinika Tepić rekla je da se na decembarskim izborima u Srbiji dogodila krađa na više polja i pozvala evrposku zajednicu da sprovede nezavisnu međunarodnu istragu o njima. 

Ona je ocenila da u Srbiji, od dolaska Aleksandra Vučića na vlast, nikada ne prestaje politička kampanja, navodeći da je Vučić nedavno bio na ukupno 48 televizijskih kanala predstavljajući svoj predlog razvoja Srbije.

Govoreći o pritiscima na birače, ona je navela da su pojedina deca izbačena iz vrtića jer su njihovi roditelji simpatizeri opozicije, kao i da su registrovani glasači iz BiH da glasaju na  lokalnim izborima. 

“Mi smo dokumetovali sve neregularnosti, kao i posmatrači iz EP i međunarodnih organizacija”, navela je Tepić. 

Ona je rekla da evropska zajednica treba da pošalje nezavisnu komsiju koja će istražiti sve neregularnosti i ponuditi preporuke, kako bi se ponovili izbori na svim nivoima.

“Imamo nove izbore u junu, julu, u ostatku Srbije, koju je Vučić podelio za decembarske izbore. Nemojte nas ostaviti, pomozite nam da napravimo normalne predizborne uslove, jer je u ovim uslovima nemoguće ići na izbore. Napravite dijagnozu i terapiju za naš izborni proces”, zaključila je Tepić. 

Kopredsednik stranke Zeleno – levi front Radomir Lazović je rekao da je predložena rezolucija podrška naporima opozicije da se demaskira autoritarni režim Aleksandra Vučića i krađa izbora. 

On je naveo da su hiljade ljudi u Srbiji izašli na proteste, da su ljudi ljuti, tužni, veoma uznemireni, te da je izborna prevara jasna svima u svetu.

Rekao je da se opozicija obratila svim institucijama u Srbiji, od kojih nije dobila odgovore, te pozvao Evropu da nastavi da podržava otkrivanje izborne krađe. 

Lazović je rekao da je, i uz pritiske, medijsku kontrolu i izbornu krađu i inženjering biračkih spiskova, opozicija dobila najbolje rezultate u poslednjoj deceniji. 

On je naveo da opozicija traži istragu pravnih eksperata koja bi išla i van OEBS-ovog i ODHIR-ovog izveštaja.  

Predsednik Pokreta slobodnih građana Pavle Grbović rekao je da je srpsko društvo u dubokoj socijalnoj i političkoj krizi. 

On je naveo da je vlast odlučila da raspiše izbore koje je tražila opozicija tek nakon što se dogodio incident u Banjskoj, kako bi se skrenula pažnja sa tog događaja. 

Grbović je naveo da su kroz organizovanu migraciju birača vlasti brutalno, nelegalno i direktno preoblikovale volju građana, uz pomoć Ministarstva unutrašnjih poslova i Ministarstva za državnu upravu. 

On je naveo da fundamentalni demokratski principi na kojima je zasnovana pravna država u Srbiji nedostaju, te da je jasno da režim Aleksandra Vučića nije demokratski, a da je poistovećivanje države i stranke u Srbiji zastrašujuće. 

Navodeći da je svaka instutucija kojoj se opozicija obratila odbila da razmatra izbornu krađu, Grbović je naveo da je potrebna nezavisna međunarodna istraga i to što pre, budući da nas čekaju i novi lokalni izbori pre leta. 

Grbović je, govoreći o mogućem zamrzavanju fondova, rekao da bi EU trebalo da nađe način da kazni vlasti bez kažnjavanja građana i da bi to trebalo da bude ciljana mera uperena protiv premijera i predsednika i svih odgovornih za izbornu krađu, a ne građana Srbije.

On je naveo i da bi to bila sjajna prilika da EU povrati poverenje srpskih građana u EU, koje je oslabljeno zbog tolerisanja Vučićeve autokratije.

Kopredsednik stranke Zajedno Nebojša Zelenović rekao je da Vučić ne samo da nije osvojio većinu na lokalnim izborima u Beogradu, već ni u nekim drugim gradovima. 

On je izrazio uverenje da će medjunarodna istraga pokazati da SNS nije dobila većinu glasova ni na parlamentarnim izborima.

GLOSA: Poslanica Ksenija Marković ocenila je da je EP bio najglasnija institucija po pitanju izborne krađe i da je dobra poruka da je jasno da u Srbiji nema poštenih i slobodnih izbora.

"Moramo da delamo jako brzo, vreme brzo prolazi, EP ima samo dva meseca radnih dana, jer ide vaša predizborna kampanja. Moramo nešto da promenimo i to jako brzo. Politička kriza u Srbiji nije samo pitanje Srbije, radi se o stabilnosti celog regiona", kaže ona.

Evroposlanik Klemen Grošelj rekao je da Evropa mora da obezbedi građanima Srbije da glasaju na slobodnim i pravičnim izborima, te da je izborna krađa u zemlji koja je u procesu pristupanja EU neprihvatljiva. 

On je naveo da ga je, kao posmatrača, zapanjila brutalnost sprovođenja izborne krađe i da je potrebna istraga poput Pribeovog izveštaja, na osnovu kojeg bi trebalo da se gradi politika u svim zemljama u procesu pristupanja.

“To je nešto što mora da se desi u Srbiji, to je preduslov za bilo kakvu demokratsku budućnost Srbije i građana Srbije. EP može da ima proaktivniju ulogu, ne samo time što će pomoći proces, već će biti i medijator, ne samo čekajući na rešenje, već nuditi rešenja”, rekao je Grošelj.

Grošelj je rekao da je šokiran brutalnošću države koja se strože obračunala sa studentima nego sa organizatorima događaja u Banjskoj. 

“Srbija je na važnoj raskrsnici i ono što će se desiti posle izbora neće definisati samo sudbinu Srbije, nego i Balkana”, rekao je Grošelj i dodao da EU ne sme ostaviti Srbiju na cedilu.

Evropska poslanica Viola fon Kramon ocenila je da je predložena rezolucija veoma oštra, ali da njen cilj nije da nanese štetu građanima Srbije.

Ona je navela da je Evropska komisija dugo vremana bila previše blaga i tolerantna prema vlastima u Srbiji, nadajući se da će se nešto desiti ako im daju podstrek. 

“Na kraju su ostali razočarani. Sve što je vlada prihvatila, na kraju nije sprovedeno i primenjeno. Naši poreski obveznici nas na kraju pitaju - imamo zemlju koja je kandidat, ali krše pravila, kako možemo da dozvolimo da se to dešava, šta se dešava sa našim parama”, navela je fon Kramen. 

Ona je navela da je posle masovne krađe na poslednjim izborima jasno da EU ne sme da dozvoli da pravna država bude potpuno napuštena.

Navela je da predlog da se zamrznu evropski fondovi nije uperena protiv građana, nego je poslednja mogućnost da pokažemo Vučiću i stranci da način na koji su vodili izbore više nije prihvatljiv. 

Ona je objasnila da su evropski IPA fondovi vezani za neke uslove, za vladavinu prava i da je došao trenutak kada moramo nešto da uradimo, kada moramo da se zamislimo šta se dešava sa novcem. 

“Želeli bismo da imamo reviziju, istragu, da dođe do ad hok misije i nadamo se da možemo da proverimo da se novac troši na pravi način i da dobijemo pristup podacima o tome šta se dešavalo 17. decembra i da onda vidimo sprovođenje ključnih preporuka OEBS, ODHIR i onda ćemo nastaviti sa narednim koracima”, rekla je ona.

Evroposlanik Andreas Šider rekao je da Zapadni Balkan treba da bude u EU i da građani Srbije zaslužuju demokratiju i vladavinu prava, navodeći da je EU stalo do Srbije i njenih građana. 

Evroposlanik Tajs Rojten rekao je da je bio u misiji 2022. Godine u Srbiji i da su se iste stvari dešavale. 

“Ne smemo više da dopustimo da se situacija smiruje, jer to sa autokratama ne funkcioniše. Moramo da budemo odlučni i zbog toga moramo da se fokusiramo na neke iduće korake", rekao je on.

Komentari

Poštovani pre kontaktiranja najljubaznije vas molimo da se upoznate sa našom politikom o privatnosti.

U fokusu
Putinove poruke pred samit mira u Lucernu
Putinove poruke pred samit mira u Lucernu

Iscrpljujući i dugotrajni rat u Ukrajini, posebno od početka rata u Gazi, nije...

U javnom sektoru najlošije plaćena lokalna administracija, najveće plate ima pokrajinska
U javnom sektoru najlošije plaćena lokalna administracija, najveće plate ima pokrajinska

Administracija u lokalnim samoupravama najslabije je plaćena kategorija unuta...

Demostat predstavlja poslaničke grupe u Evropskom parlamentu
Demostat predstavlja poslaničke grupe u Evropskom parlamentu

Formiranju ID prethodila je zvanična objava predstavnika nemačkog AFD (Alterna...

Profesorka FPN Aleksandra Krstić: U današnjoj komunikaciji slika je dominantna
Profesorka FPN Aleksandra Krstić: U današnjoj komunikaciji slika je dominantna

Kako se kreiraju mišljenja na društvenim mrežama, šta je c...

Evropski zakon o kritičnim sirovinama (CRMA): Gde je tu Srbija?
Evropski zakon o kritičnim sirovinama (CRMA): Gde je tu Srbija?

Iz Evropske komisije za Demostat navode da Plan rasta za Zapadni Balkan kao je...

demostav
NAJČITANIJE
Ko koliko zarađuje u Evropi
Ko koliko zarađuje u Evropi

Plate  zaposlenih u  Srbiji među najnižima u regionu i Evropi Prose...

NATO od Srbije udaljen tri godine
NATO od Srbije udaljen tri godine

  U svakom društvu, postoje teme koje se radije preskaču. Određen...

Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane
Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane

Na ulice Tirane je 13. maja izašlo više desetina hiljada ljudi koj...

Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat
Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat

  U junskom istraživanju crnogorskog Centra za demokratiju i ljudska pr...

Izgradnja autoputa Pakovraće - Požega do kraja godine pod znakom pitanja
Izgradnja autoputa Pakovraće - Požega do kraja godine pod znakom pitanja

* Pomeranje zadatih rokova za završetak deonice Preljina - Požega je u...

2024. Sva prava zadržana.
Zabranjeno je svako kopiranje sadržaja sajta.

UŽIVO
Ovaj sajt koristi "kolačiće" kako bi se obezbedilo bolje korisničko iskustvo. Ako želite da blokirate "kolačiće", molimo podesite svoj pretraživač.
Više informacija možete naći na našoj stranici Politika privatnosti