srpski english deutsch

U fokusu / Inicijativa Demostata - u školski sistem uvesti predmet medijska pismenost

Demostat je pokrenuo inicijativu da se u školski sistem u Srbiji uvede predmet medijska pismenost, kao vid odbrane od lažnih vesti, dezinformacija i manipulacije informacijama, koje postaju sve veći problem u srpskom društvu, kao i širom sveta. 

Inicijativa Demostata - u školski sistem uvesti predmet medijska pismenost
Foto: Pixabay

U fokusu / Inicijativa Demostata - u školski sistem uvesti predmet medijska pismenost

Demostat je pokrenuo inicijativu da se u školski sistem u Srbiji uvede predmet medijska pismenost, kao vid odbrane od lažnih vesti, dezinformacija i manipulacije informacijama, koje postaju sve veći problem u srpskom društvu, kao i širom sveta. 

autor teksta
Ivana Petronijević Terzić | Demostat | Beograd 20. Dec 2022 | U fokusu

U narednom periodu, Demostat će objaviti Strategiju o medijskom opismenjavanju, na kojoj rade novinari, psiholozi, sociolozi, a u kojoj će, između ostalog, biti iznete smernice za prepoznavanje lažnih vesti i odbranu od dezinformacija. 

Programski direktor Demostata, Zoran Panović, rekao je da je uvođenje predmeta medijska pismenost u škole u Srbiji urgentno.

Panović je, međutim, napomenuo da će u Srbiji biti problem pronaći nastavni kadar za taj predmet. 

„Ako isključimo propagandiste, koji neće moći da predaju medijsku pismenost, biće veliki problem sa kadrom. Ministarstvo prosvete treba da vidi kako bi sa tim izašlo na kraj. Ali mislim da je ovo jedna od suštinski bitinijih inicijativa”, rekao je Panović.

Foto: Medija centar Beograd

On je naveo da je stanje u medijima i u javnom prostoru takvo da ponekad ni profesionalci i novinari sa velikim iskustvom ne mogu najbolje da se snađu u mreži proizvodnje medijskih sadržaja i da je često potrebna ozbiljna ekspertiza da se utvrdi šta je tačno, a šta nije. 

Kao jedan od primera pomenuo je izjavu bivše nemačke kancelarke Angele Merkel o sporazumima iz Minska, navodeći da mnogi novinari i građani nisu u trenutku mogli da utvrde o čemu se tačno radi, da li je to zaista rečeno, u kom kontekstu i kako je interpretirano.

„Kompletna medijska javnost je to tumačila u skladu sa svojim šablonima, u skladu sa tim kako je ko već izgradio svoj vrednosno-ideološki i geopolitički koordinatni sistem”, rekao je Panović i dodao da je Demostat počeo da nudi usluge profesionalnog tumačenja informacija, bez oslanjanja na šablone, ideološke ili vrednosne stavove. 

On dodaje da su građani Srbije podložni dezinformacijama i lažnim vestima, koje nisu novi fenomen, ali da postoji novi trend koji se javlja sa tehnološkim razvojem medija, ali i sve složenijom geopolitičkom situacijom. 

„To se naslanja na naše stare sklonosti ka tumačenju realnosti na jedan sasvim neobičan način, to se u stručnoj teoriji naziva konspirativna epistemologija, a u životu sklonost ka teorijama zavera i donošenju odluka na osnovu njih”, naveo je Panović na današnjoj konferenciji za medije u okviru projekta „Odbana od dezinformacija”. 

Ističe i da postoji propagandni uticaj sa raznih strana, ali da i kozumenti traže medije koji će potvrditi njihov stav, nezavisno od toga da li je tačan ili pogrešan. 

Novinarka i analitičarka Demostata Ivana Petronijević Terzić prenela je na konferenciji za medije rezultate Demostatovog istraživanja percepcije fenomena lažnih vesti u Srbiji, koje je pokazalo da građani znaju odakle dolaze lažne vesti, koji su motivi i kanali za njihovo širenje, ali da nisu uvek sposobni da ih prepoznaju. 

Foto: Medija centar Beograd

Građani smatraju da su političari najistaknutiji akteri kreiranja lažnih vesti, a da to čine kako bi skrenuli pažnju građana sa velikih problema ili kako bi uz pomoć obmana kreirali javno mnjenje po pitanju krupnih političkih odluka.

Ispitanici veruju i da je Srbija visoko na lestvici zemalja u kojima se lažne vesti neometano šire, ali imaju problem da ih prepoznaju kada sa njima dođu u kontakt, navodi Petronijević Terzić. 

Smatraju i da klasični mediji brzo gube na uticaju, posebno kod mlađe populacije, koja ih više gotovo i ne uzima u obzir, dok stariji građani po inerciji imaju više poverenja u klasične medije.

Ispitanici smatraju da se protiv lažnih vesti treba boriti uz pomoć profesionalnih medija, kažnjavanjem zloupotreba, obrazovanjem, kritičkim promišljanjem i uz lični oprez, rekla je Petronijević Terzić. 

Navodi i da ispitanici veruju da bi u školama trebalo da se uči o medijskoj pismenosti. 

„Odbrana od dezinformacija” je projekat Atlantskog saveta Srbije, pod pokrovliteljsvom Odeljenja za javnu diplomatiju NATO, a u partnerstvu sa Demostatom.

Foto: Medija centar Beograd

Predsednik Atlantskog saveta Srbije Vladan Živulović rekao je na konferenciji da se Atlantski savet Srbije već dve godine bavi odbranom od dezinformacija, koje nisu nov fenomen, ali su s pojavom interneta i društvenih mreža postale dosta ozbiljniji problem. 

Živulović je rekao da je vrlo teško odbraniti se od dezinformacija jer je očigledno da razne grupacije na svoj način pokušavaju da ubede ogromnu masu korisnika u ispravnost onoga što žele da plasiraju i da taj postupak nije za potcenjivanje.

Komentari

Poštovani pre kontaktiranja najljubaznije vas molimo da se upoznate sa našom politikom o privatnosti.

U fokusu
Đorgović: Srbija je 1914. bila Ukrajina
Đorgović: Srbija je 1914. bila Ukrajina

Knjiga „Ko je ubio Jovana Skerlića” prikazuje srpskog književnika ...

Živulović: Rusiji odgovara zamrznuti konflikt
Živulović: Rusiji odgovara zamrznuti konflikt

Živulović je za televiziju Tanjug rekao da ima utisak da je i Beogradu i Pri&s...

Šargarepa i štap evropskog predloga
Šargarepa i štap evropskog predloga

„Velika petorka” prenela je predsedniku Srbije na sastanku u Beograd...

Ko će staviti potpis na francusko-nemački predlog?
Ko će staviti potpis na francusko-nemački predlog?

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je de facto godinama glavni pregovara...

Briselski sporazum - šta su pre skoro deset godina potpisali Beograd i Priština
Briselski sporazum - šta su pre skoro deset godina potpisali Beograd i Priština

Briselski sporazum, prvi sporazum o principima koji regulišu normalizacij...

demostav
NAJČITANIJE
Ko koliko zarađuje u Evropi
Ko koliko zarađuje u Evropi

Plate  zaposlenih u  Srbiji među najnižima u regionu i Evropi Prose...

Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat
Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat

  U junskom istraživanju crnogorskog Centra za demokratiju i ljudska pr...

NATO od Srbije udaljen tri godine
NATO od Srbije udaljen tri godine

  U svakom društvu, postoje teme koje se radije preskaču. Određen...

Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane
Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane

Na ulice Tirane je 13. maja izašlo više desetina hiljada ljudi koj...

Makronov plan za Evropu
Makronov plan za Evropu

„Evropa je suviše slaba, suviše spora, suviše nedelat...

2023. Sva prava zadržana.
Zabranjeno je svako kopiranje sadržaja sajta.

Izrada sajta Creative Web

Ovaj sajt koristi "kolačiće" kako bi se obezbedilo bolje korisničko iskustvo. Ako želite da blokirate "kolačiće", molimo podesite svoj pretraživač.
Više informacija možete naći na našoj stranici Politika privatnosti