Evropska unija vrlo je ozbiljno shvatila da za funkcionisanje svoje ekonomije, ali i sprovođenje ključnih faza zelene tranzicije od značaja za ceo kontinent, mora da obezbedi dostupne sirovine, među kojima više od 30 nosi oznaku ,,kritične”. To znači da ih ili uopšte nije eksploatisala na svojoj teritoriji ili jeste, ali u jako malim količinama iako su ključne za bezbednost proizvodnih lanaca. Čak 17 minerala ušla su u kategoriju ,,strateških”, a njihovo vađenje i prerada, kroz ukupno 60 projekata uživaće finansijsku i institucionalnu podršku Unije. Reč je o sirovinama ključnim za smanjenje zavisnosti EU od uvoza i obezbeđenje stabilnog snabdevanja sirovinama neophodnim za zelenu i digitalnu tranziciju. Podrška je u skladu sa Zakonom o kritičnim sirovinama (CRMA) koji predviđa da do 2030. godine najmanje 10 odsto tih sirovina potiče iz domaće proizvodnje, 40 odsto iz prerade i 25 odsto iz reciklaže unutar EU, dok najviše 65 odsto svake pojedinačno može dolaziti iz jedne od ,,trećih” zemalja.

U prvom izboru, u martu ove godine, odobreno je 47 projekata čiji razvoj je već počeo u granicama EU. Lista je zaokružena prošlog meseca kada je 13 novih koji će se realizovati van zemalja EU, dobilo isti status i to u konkurenciji sa 49 kandidovanih.

Projekti su izabrani na osnovu kriterijuma koji cene tehničku izvodljivost, visoke standarde zaštite životne sredine, društvenu odgovornost, dobro korporativno upravljanje i obostranu korist za EU i zemlju domaćina. U Uniji posebno naglašavaju da i projekti van njenih granica moraju da ispune standarde zaštite životne sredine i uključivanja lokalnih zajednica a tvrde i da nije ostavljena mogućnost za kompromise po pitanju transparentnosti i odgovornog rudarenja.

Ono što je za nas važno, jeste da se među izabranima nalazi i projekat ,,Jadar” koji kompanija Rio Tinto razvija u Srbiji. Iako trenutno nije baš u fokusu javnosti, oko njega već nekoliko godina kruži niz informacija i dezinformacija u čijoj je osnovi strepnja da će otvaranje rudnika i prerada rude ugroziti životnu sredinu. Evropski zvaničnici, međutim, tvrde da će upravo ekološka komponenta biti u središtu njihove pažnje.

I javna uprava pod lupom

- To što je projekat eksploatacije litijuma ,,Jadar” kod Loznice proglašen strateškim, može se promeniti preko noći. Ukoliko Srbija ne ispuni uslove koje propisuje EU, biće odmah povučen sa te liste. Svi ti projekti moraju biti sprovedeni na održiv način što propisuje član 6 CRMA, što znači da će biti u stalnoj proceni uticaja na životnu sredinu. Pravila zahtevaju i javne konsultacije koje su u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom - naglasila je portparola Evropske komisije Eirini Zarkadula obrazlažući odluku o svrstavanju u strateške 13 novih projekata.

Objasnila je da se to pre svega odnosi na praćenje uticaja na životnu sredinu, ali i na poštovanje ljudskih prava, kako meštana tako i radnika na teritoriji planiranoj za kopanje. Jedan od uslova je i sprečavanje rizika od nepovoljnih uticaja na pravilno funkcionisanje javne uprave, što se odnosi i na korupciju i podmićivanje, navela je Zarkadula i naglasila da su prema proceni članova EK kod projekta ,,Jadar” kriterijumi ispunjeni.

- Takođe je procenjeno da su postojali izuzetni napori kompanije Rio Tinto u pogledu transparentnosti i javnih debata o ovom projektu. Međutim, ukoliko se uslovi promene tako da se više ne smatra da ispunjavaju zadate kriterijume, postoje mehanizmi kojima EK može da povuče određeni projekat sa liste - naglasila je ona i dodala da su upravo zbog zabrinutosti građana Srbije posebno razmatrali taj projekat.

Podsetila je da projekti sa ,,liste od 13” moraju biti obostrano korisni za EU i za treću zemlju a da, kad je reč o ,,Jadru”, on ima značajan socio-ekonomski potencijal za Srbiju, uključujući podsticaj za otvaranje novih radnih mesta, prekvalifikaciju i unapređenje radne snage. Projekat takođe ima za cilj da doprinese razvoju električnih vozila u Srbiji, naglasila je Zarkadula, a partnerstvo sa EU moglo bi privući dalja ulaganja u Srbiji što bi bilo od velike koristi za domaća preduzeća.

Sirovinska nezavisnost u vrhu prioriteta

Prema rečima Stefana Sežurnea, izvršnog potpredsednika za prosperitet i industrijsku strategiju EK, Evropi su potrebne sirovine kako bi ostvarila svoje industrijske i klimatske ambicije. Ona zahteva stabilne, bezbedne i raznovrsne lance snabdevanja, a projekti čiji će razvoj podržati, smanjiće zavisnost od uvoza sa dalekih destinacija i istovremeno stvoriti uslove za rast, otvaranje radnih mesta i izvozne prilike u zemljama u kojima se ovi projekti realizuju.

Izabrano je 13 projekata koji će se izvoditi van EU, a koji ispunjavaju stroge uslove o izvodljivosti, o direktnoj koristi koju će od njih imati EU na planu snabdevanja, kao i uslove o društvenim i ekološkim standardima. Cilj EK je sirovinska nezavisnost što je od suštinske važnosti u vremenu veoma napete geopolitičke situacije. Taj strateški cilj treba da bude dostignut do 2030. godine – rekao je Sižerne na konferenciji za medije u Briselu.

Osim ,,Jadra” u Srbiji, koji se smatra jednim od najperspektivnijih i najistraženijih projekata, a trebalo bi da za EU obezbedi litijum i bor, snabdevanju retkim rudama doprineće projekti izvođeni u Kanadi, na Grenlandu, u Kazahstanu, Norveškoj, Ukrajini, Zambiji, Novoj Kalediniji, Brazilu, Madagaskaru, Malaviju, Južnoj Africi i Velikoj Britaniji.

- Omogućavanje pouzdanog snabdevanja kritičnim sirovinama je strateški prioritet za evropsku otpornost i konkurentnost jer je od ključnog značaja za modernizaciju ekonomije. Ponuda EU je da poveže saradnju u tim oblastima sa kvalitetnim radnim mestima, veštinama, pristupom čistoj energiji i osnovnim uslugama, kao i dobrim praksama i visokim standardima – izjavio je evropski komesar za međunarodna partnerstva Jozef Sikela.

Inače, u prošloj godini 58,3% spoljnotrgovinske razmene Srbije sa svetom, ostvareno je sa državama članicama Evropske unije. Takođe je veliki broj ćerka-firmi čije su matične kompanije u EU, najbrojnije su iz Nemačke odakle dolazi oko 900 njih, a zapošljavaju 80.000 ljudi.