Između dva pola medija, onih koji su, kako nezavisni i onih koji su provladini, postoji siva zona relativizacije, u kojoj mediji deluju kao da su kritički, ali to je tako samo do tačke kada postaje gusto, kada se pojavi prava afera, a tada se skreće pogled, kaže u emisiji Pola sata Demostata novinarka Nataša Miljković, koja je godinama uređivala i vodila emisije na RTS, a sada radi na televiziji N1. 

“Mislim da u toj sivoj zoni, gde gostuju i vlast i opozicija, najveće žarište zbunjivanja gledalaca, da je to cilj, jer sa ova dva pola o kojima svi stalno govorimo da smo kao društvo i mediji podeljeni, stvari su jasne, ali mi se čini da je siva zona veći problem”, rekla je Miljković. 

Upitana da li je i RTS u toj sivoj zoni, Miljković navodi da jeste – na RTS nema agresije, nema mržnje, ali je to onaj servis koji, poštujući svoje gledaoce, vešto skriva suštinske probleme građana. 

Miljković navodi da se RTS uvek najviše verovalo i da je uvek bio najgledaniji i veruje da oni nisu ni svesni svoje uloge i obaveze koje imaju za budućnost Srbije.  

“Vi ne shvatate koliko se gleda u Srbiji, on se uključi i isključi pred spavanje, penzioneri po Jutarnjem dnevniku i Dnevniku 2 navijaju da popiju lekove, a te dve emisije možemo da definišemo više po onome čega nema, nego po onome čega ima, a to meni kao građaninu jako strašno, zato što toga na RTS nisu ni svesni, mislim da nisu svesni svoje uloge i svoje obaveze za budućnost ove zemlje”, rekla je Miljković. 

Ona primećuje i da na RTS nema kritike vlasti, ali da ima zato predsednik države Aleksandar Vučić nema problem da kritikuje novinare RTS, čime šalje poruku da nikada nisu dovoljno servilni. 

Miljković smatra da je javni servis bio najkvalitetniji u vreme kada je generalni direktor bio Aleksandar Tijanić, iako je i tada bilo negodovanja i protesta. Podseća da je i Aleksandar Vučić, kada je bio u opoziciji, protestovao ispred zgrade RTS. 

“Ali, to je pravo građana, svi treba da tražimo bolji javni servis”, navodi ona.

Nataša Miljković je na RTS prvo vodila debatnu emisiju Ključ. Kaže da nije bilo zabranjenih gostiju, bez obzira da li su teme bile atraktivne, intrigantne, političke, fenomenološke…

Za tim foteljama svi su sedeli. Nikada mi nije bilo rečeno da je neko zabranjen. Meni je u glavi primer emisije “Da li mrtvi novinari bolje pišu”, na godišnjicu ubistva, zamislite da danas sede neki, sada pokojni, Dragoljub Žarković, pored njega novinar Cvijanović, Nebojša Medojević, ministar policije Dušan Mihajlović, da je tu Aleksandar Vučić i da oni razgovaraju o ubistvima novinara, u prajm tajmu, četvrtkom.  

Kaže da je ta emisija imala svoje posledice, da je Dušan Mihajlović priveden odmah posle emisije, što pokazuje da je ono što je bilo rečeno u programu imalo efekta. 

“Ovih dana smo svedoci da istraživački novinari iznose, daju detalje tužilaštvu, tužilaštvo kaže spavamo, pijemo kafu, nismo nadležni, tada se reagovalo u roku od jedne večeri”, navodi ona.

Kaže i da se ne seća gosta koji je govorio da neće u studio sa nekim, što je danas deo problema i na RTS, ističući da nije za sve kriv RTS. 

Govoreći o tome kako se uređuje Jutarnji program, Miljković prenosi svoje iskustvo od pre deset godina, dodajući da, znajući RTS, ne misli da se bilo šta promenilo. 

Ona navodi da je za nju segment prelistavanja štampe bio najveće uživanje i da se tada, kako ocenjuje, sa sagovornicima razgovaralo onako kako danas razgovara na N1.  

Iznosi i primer. 

“Tema je bila korupcija u porodilištima, Tijanić je bio živ. Ljuba Milanović je bio pomoćnik ministra zdravlja i trebalo je da dođe da pričamo o tome zašto dajemo 500 evra u porodilištima. Pred početak emisije je izgovorio – biće ovo nastup jednog kamikaze. I kreće razgovor o 500 evra, to zvuči banalno naspram onoga što je on počeo da govori, a rekao je da se u ovoj zemlji niko ništa ne pita ni Boris Tadić, koji je tada bio predsednik, ni Ivica Dačić, za sve se pita Miki Rakić i naveo je još neka imena, neke fioke. U tom trenutku ostaješ bez koncepta za razgovor… Čovek je rekao šta mu je na duši, sećam se da je dobio aplauz iz režije, sutradan je bio naslovna vest u svim novinama, uključujući i Politiku, neki su pokušali da ga diskreditiju… Ali su ga brzo posle toga zvali iz SNS i posle je otišao tamo”, ispričala je Miljković. 

Kaže da je bilo i gostiju i razgovora sličnih onim koje danas vodi na N1, da se pričalo i o finasijama i o korupciji. 

“Ja sam radila Jutarnji program do 2014. godine, dođe gost, ispriča na nivou N1 u jutarnjem programu, ode bez ikakve štete, bez da mene neko zove, da mi nešto kaže. I isto se dešava da tog čoveka tog jutra zovu iz centrale SNS da dođe do Starog Merkatora, baš su gledali njegov nastup. Oni su tad vrbovali te ljude koji imaju podatke, koji su hrabri da napadnu tadašnju vlast, ne bi li ih pridobili za sebe”, naglašava Miljković.  

Na pitanje da li je posle gostovanja Ljube Milanovića ona lično došla u problem, Nataša Miljković kaže da je samo od Tijanića dobila jednu novinarsku lekciju i ništa više. 

Upitana kako se od takvog Jutarnjeg programa došlo do ovakvog današnjeg, u kojem vlada cenzura gostiju, tema i pitanja, Miljković kaže da se ništa ne dešava preko noći i iznosi još jedan primer. 

“Dinkić napušta Cvetkovićevu vladu, ja spremam emisiju, pišem pitanja za goste i bend koji se zove Apsolutno romantično treba da dođe da predstavi album, Samo mi urednik Beogradske rubrike, koji je i danas urednik, javlja da neće doći bend… Zbog pesme iz filma Profesionalac, Pada vlada. Ja pitam kakve veze ima, neće pevati tu pesmu, izašao je novi album… To je jedan pravi primer autocenzure, gde niko nije tražio da se to dogodi, samo je neko procenio – ministar je dao otkaz, možda nije u redu da dođe bend koji je pevao Pada vlada”, kaže Miljković. 

To je bilo vezivanje sigurnosnog pojasa, ocenjuje ona.

Navodi da razume da novinarima treba određeno vreme da shvate da možda rade protiv svojih uverenja, ali da dođe trenutak kada je dosta. “Ali, živimo u ovome 12 godina, ko nije shvatio šta radi, mislim da neće ni shvatiti”, navela je Miljković. 

Nataša Miljković je posle Jutarnjeg programa na RTS počela da radi emisiju “Studio 3” u kojoj su gostovali Srbijanka Turajlić, profesor Čedomir Čupić, Saša Janković, a govorilo se o korupciji, prisluškivanju, nepotizmu. 

Međutim, emisija je, posle petnaestak epizoda, ukinuta – Nataša Miljković smatra zbog toga što su gosti bili sporni. 

“Nije bilo lako da se utiče na nas šta ćemo da radimo i najlakše je bilo da se skinemo i uvedemo u red tako što ćemo se skloniti iz prajm tajma”, navodi ona i dodaje da su premešteni u termin od 10 do 12 ujutru da rade emisiju “Tako stoje stvari”. 

“Nekada su na RTS davali otkaze, sada ne, sada te sklone da ne smetaš… Naučili su da te stave u bezbednu zonu, da ti je lepo, a drugi, koji nisu mogli da nađu bezbednu zonu, ostavljeni su sami da se snađu. Tada je nastala čuvena disidentska soba sa vrhunskim novinarima, koji su radili fenomenalne dokumentarce”. 

Ona kaže da je ideja da je RTS Zvezda ili Partizan i da niko neće da igra za “FK Jazavičar”, ali da su se stvari vremenom promenile.

“Mene je jako zabolela Bujoševićeva izjava, sa kojim sam se prijateljski rastala, koji je ocenio da ljudi odlaze zbog plate. Niko od nas nije otišao zbog veće plate”, rekla je Miljković. 

Ona navodi da i sada na RTS postoje bezbedne zone i teme koje se na vrhunski način urade, gde dolaze i dobri gosti, ali da to nisu suštinski važne teme. 

“Gde ću ja da vidim da je Nikola Petrović prošao sa kokainom, alkoholom, gde ću da vidim Malu Krsnu da to postave kao pitanje, a ne kao reakciju organa”, upitala je ona. 

Ocenjuje da postoji dobar deo kolega koji čekaju da dođe neko novo vreme, uz ocenu da se sa RTS, koji znači sigurnost, redovnu platu, teško odlazi. 

Miljković ocenjuje da je momenat kada je ukinuta emisija “Utisak nedelje” na B92 bio ključni za promenu narativa o medijskoj slici u Srbiji. 

“Vučić je tog dana shvatio da mu svako gašenje medija neće oduzeti ništa od njegove popularnosti, dok god on priča o platama, penzijama, investicijama, investitorima, putevima, ovaj narod u Srbiji o pojmu slobode medija, o pretnjama novinarima, gašenjima emisija, to ih ne zanima i da može da zavede red u medijski sektor bez ikakve štete po sopstveni rejting”, naglašava ona. 

Miljković kaže da živimo u vreme spin diktature i da oni koji vladaju spinovima gađenjem medija prave svoju popularnost ili im pak gašenje medija samo po sebi donosi popularnost, ali svakako ne oduzima.

“I zato ne verujem ni sada da će se Vučić odreći medija pred izbore” 

Na pitanje kada je na RTS bilo najlakše profesionalno raditi posao, Miljković odgovara – u vreme dvovlašća Tadić – Koštunica. 

“Nemaš jedan centar, nema niko da određuje i postoji balans moći. Tad je bilo ne najlakše, bilo je najlepše raditi jer nema pritisaka sa jedne strane. I sećam se kad je Nikolić pobedio na predsedničkim izborima, pa se nije znalo šta će biti sa vladom dok se Dačić premišljao, sedeli smo i razmišljali koliko bi bilo dobro da ne bude i vlada Nikolićeva, da se vratimo u taj period jer mislim da je to zdravo za društvo – diverzifikacija moći” 

“Videla sam da ste pre neki dan pričali o proruskom narativu na RTS. Šta je bio slogan RTS – Javni servis evropske Srbije. Ko je skinuo taj slogan” 

Miljković kaže i da građani žele javni servis, ali da ga želi i svaka vlast kada dođe, ali da bi bilo odlično za nas da Javni servis Srbije obavlja bar 80 odsto svoje funkcije.

Na pitanje da li postoji nezavisno novinarstvo, Miljković odgovara da postoji profesionalno novinarstvo, da smo danas između politike, oglašivača, biznisa 

“Šta je mera nezavisnog novinarstva? Ja svakog jutra idem na posao znajući da mogu da zovem koga hoću, ali imam drugi problem, neće da dođu. I nemam barijeru ni od urednika, ni od gazde, kojeg i ne znam. Mislim da postoje oaze nezavisnog novinarstva”, navodi ona

Podseća i da u Srbiji imamo na delu diskreditovanje nezavisnih medija, istraživačkih portala i novina, ali da se oni ne gase, jer su vlastima potrebni za legitimizaciju, kako bi rekli da je država demokratska. 

“Dolaze kritičari na te medije, ali ti ih maltretiraš, kažeš da mrze narod i zemlju, ubijaš ih, ali ne gasiš, jer bi to bila diktatura. Nijedan spin diktator ili spin predsednik neće priznati da su to nezavisni mediji, već će im pripisivati etikete, jer su im potrebni”, zaključuje Miljković.