U fokusu / Početak izgradnje Fruškogorskog koridora moguć na proleće?

- Još uvek bez zvaničnih potvrda o tome kada će startovati izgradnja Fruškogorskog koridora

- Stručna javnost ističe da je moguće da radovi na ovoj važnoj deonici krenu u aprilu ili maj

- Projekat izgradnje Fruškogorskog koridora vredan 606 miliona evra

Početak izgradnje Fruškogorskog koridora moguć na proleće?

U fokusu / Početak izgradnje Fruškogorskog koridora moguć na proleće?

- Još uvek bez zvaničnih potvrda o tome kada će startovati izgradnja Fruškogorskog koridora

- Stručna javnost ističe da je moguće da radovi na ovoj važnoj deonici krenu u aprilu ili maj

- Projekat izgradnje Fruškogorskog koridora vredan 606 miliona evra

autor teksta
Gojko Vlaović | Demostat | Beograd 15. Mar 2021 | U fokusu

Iako još uvek nema zvaničnih potvrda kada bi mogla da počne izgradnja Fruškogorskog koridora, stručna javnost ističe da je moguće da do toga dođe već u toku proleća.

Ni posle sedam dana strpljivog čekanja odgovora od strane resornog Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i preduzeća „Koridori Srbije“ nismo dobili informaciju u kojoj fazi su pripreme za izgradnju te važne saobraćajnice i kada bi moglo da dođe do njenog starta. Informaciju koju smo tražili nismo uspeli da dobijemo ni u Javnom preduzeću „Putevi Srbije“. Odgovoreno nam je da to preduzeće „nije nadležno za detalje u vezi sa izgradnjom Fruškogorskog koridora“. Podsećanja radi, upravo je direktor tog preduzeća Zoran Drobnjak u oktobru prošle godine izjavio da će Fruškogorski koridor verovatno početi da se gradi na proleće ovde godine.To je i bio razlog što smo se, između ostalih, obratili i tom preduzeću.

Potpredsednik Građevinske komore Srbije Goran Rodić kaže za Demostat da brzina početka radova na saobraćajnoj deonici zavisi od pripreme za taj posao.Kada projekat rade naše građevinske firme one dobro poznaju proceduru koju je nužno obaviti da bi se sa radovima krenulo u dogledno vreme. Pak, kada saobraćajne deonice rade strane firme njima je potrebno nešto više vremena za pripreme, primera radi da pronađu podizvođače radova iz Srbije koji su im potrebni. U konkretnom slučaju može se očekivati da radovi počnu u aprilu i maju kao i da budu završeni u predviđenom roku – kaže naš sagovornik. 

Prema njegovim rečima, izgradnja Fruškogorskog koridora je važan projekat , naročito u ekološkom smislu, jer će se probijanjem tunela zaštiti životna okolina u tom nacionalnom parku.

   Vlada Srbije je prošle godine usvojila komercijalni ugovor sa kineskom kompanijom CRBS, vredan 606 miliona evra, o izgradnji drumske saobraćajnice Fruškogorski koridor. Nadležno kinesko ministarstvo, odnosno kineska Eksim banka, odobrilo je kredit za izgradnju te saobraćajnice. Kada je početak radova najavljen naglašeno je da će on zavisiti, između ostalog, i od usklađivanja sa sredstvima iz budžeta, jer deo avansa, daje Vlada Srbije a drugi deo se opredeljuje iz kineskog kredita. 

        Važnost Fruškogorskog koridora se ogleda i u tome što će se on nadovezati na deonicu Ruma – Šabac – Loznica. Izgradnja autoputa  Novi Sad – Ruma biće podeljena u četiri faze. Prva je Ruma – ulaz u tunel kroz Frušku goru, druga je izgradnja tunela u dužini od 3,5 kilometra, treća faza je izgradnja izlaza iz tunela do petlje na Mišeluku i četvrta obilaznica oko Petrovaradina. Fruškogorski koridor će povezati Koridor 10 i Koridor 4 i stvoriti najkraću vezu između Bosne i Hercegovine i Rumunije. Najvažniji značaj koridora Novi Sad –Ruma sa tunelom je taj što će se konačno rešiti ogroman problem prolazaka teretnih vozila preko Fruške gore i kroz Irig, kuda prolazi najprometnija saobraćajnica u Srbiji sa dnevnim prosekom prelazaka od 10. do 12. hiljada vozila.

Poznato je da je aktuelna saobraćajnica preko Fruške gore veoma zagušena. Stručna javnost naglašava da njom prolazi veliki broj kamiona što utiče na zagađenje okoliša. Pored transportnih vozila na to negativno utiču i putnički automobili. Probijanjem tunela taj veliki problem će biti uspešno rešen. Smetnju predstavljaju i velike gužve, odnosno zakrčenje saobraćaja na Fruškoj gori te će i u tom pogledu izgradnja koridora doprineti da to više ne bude slučaj. Benefiti su višestruki. Projekat će pogodovati očuvanju životne sredine Fruške gore, zagađenje će biti eliminisano, brže će se putovati a put će biti kvalitetniji i moderniji. Realizacijom ovog projekta dobija i opština Irig jer će se eliminisati zagušenje saobraćaja koje je sada prisutno u tom kraju.

Fruškogorski koridor je deo putnog pravca Novi Sad – Ruma – Šabac – Loznica – granica sa Bosnom i Hercegovinom. Taj putni pravac spaja Srbiju sa Hrvatskom, Bosnom i Hercegovinom i širim okruženjem. Kada bude završen koridor će povezati tri opštine, Novi Sad, Irig i Rumu, a rešiće problem prolaska teretnih vozila preko Fruške gore i kroz Irig.

Projektom je predviđeno da na saobraćajnici Novi Sad - Ruma bude izgrađen dvocevni tunel kroz Frušku goru dugačak 3,5 kilometra, što će ga učiniti najdužim tunelom u Srbiji. Prema pisanju domaće štampe Fruškogorski koridor će imati četiri kolovozne trake širine po 3,5 metra, i biće svrstan u takozvane brze saobraćajnice, a ne u autoputeve jer neće imati zaustavne trake. Saobraćajnica će se prostirati od Kaćke petlje na putu Novi Sad - Zrenjanin, a sa autoputem E-75 će se ukrštati kod benzinske pumpe "Minut". Koridor će dalje voditi prema Dunavu, zatim preko Fruške gore do autoputa Beograd-Zagreb. Brza saobraćajnica će na sremsku stranu preći preko novog mosta koji treba da se izgradi kod crkve na Tekijama, dalje će voditi prema Bukovcu preko tunela ispod Fruške gore. Tunel će ići prema petlji za Vrdnik, potom će nastaviti ka Rumi.

Komentari

Poštovani pre kontaktiranja najljubaznije vas molimo da se upoznate sa našom politikom o privatnosti.

U fokusu
Anke Konrad: Očekujemo da REM ispuni svoju ulogu
Anke Konrad: Očekujemo da REM ispuni svoju ulogu

Ambasadorka SR Nemačke u Srbiji, Anke Konrad, u emisiji Pola sata Demostata gov...

Ambasadorka Melsom: Otvoriti prostor za dijalog
Ambasadorka Melsom: Otvoriti prostor za dijalog

Norveška abasadorka u Srbiji, Kristin Melsom, u intervjuu za Pola sata De...

Zelena agenda u rukama lobista
Zelena agenda u rukama lobista

U  razvijenim zemljama, vlade već godinama unazad prave planove kako da su...

Ljudi koji isključivo prate RTS su bazično dezinformisani
Ljudi koji isključivo prate RTS su bazično dezinformisani

Igor Božić, programski direktor televizije N1, u emisiji Pola sata Demostata i...

Odloženo ukidanje autonomije univerziteta
Odloženo ukidanje autonomije univerziteta

Povlačenje najavljenih izmena Zakona o visokom obrazovanju samo je pokuš...

demostav
NAJČITANIJE
Ko koliko zarađuje u Evropi
Ko koliko zarađuje u Evropi

Plate  zaposlenih u  Srbiji među najnižima u regionu i Evropi Prose...

NATO od Srbije udaljen tri godine
NATO od Srbije udaljen tri godine

  U svakom društvu, postoje teme koje se radije preskaču. Određen...

Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane
Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane

Na ulice Tirane je 13. maja izašlo više desetina hiljada ljudi koj...

Gde u Evropi ima litijuma i zašto se ne eksploatiše?
Gde u Evropi ima litijuma i zašto se ne eksploatiše?

Cilj EU je jasan – neophodno je smanjiti zavisnost Evrope od Kine kada je ...

Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat
Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat

  U junskom istraživanju crnogorskog Centra za demokratiju i ljudska pr...

2024. Sva prava zadržana.
Zabranjeno je svako kopiranje sadržaja sajta.

UŽIVO
Ovaj sajt koristi "kolačiće" kako bi se obezbedilo bolje korisničko iskustvo. Ako želite da blokirate "kolačiće", molimo podesite svoj pretraživač.
Više informacija možete naći na našoj stranici Politika privatnosti