Iscrpljujući i dugotrajni rat u Ukrajini, posebno od početka rata u Gazi, nije centralna tema brojnih uticajnih svetskih medija. Nedavna najava Globalnog samita mira o Ukrajini u švajcarskom gradu Lucernu ponovo je vratila u fokus dešavanja u Ukrajini i izazvala niz reakcija iz Moskve. Prema saopštenju švajcarske Vlade razgovori su vođeni i sa Moskvom, ali ona neće biti pozvana u ovoj fazi razgovora, već je planirano da se u prisustvu visokih predstavnika iz preko 100 zemalja, sa svih koninenata, izvrši neka vrsta pritiska na Moskvu kako bi uzela učešće u nekoj od narednih faza mirovnih pregovora. 

Nedavno je Rojters objavio vest da “Putin želi prekid vatre u Ukrajini na trenutnim linijama fronta”, pozivajući se na četiri ruska izvora upoznata sa razgovorima u Putinovom okruženju, uz napomenu da je Putin spreman da nastavi rat ukoliko Kijev i Zapad ne odgovore. Prema pisanju Rojtersa pomenuti izvori su rekli da je ruski lider izrazio frustraciju, maloj grupi savetnika, zbog, kako on smatra, pokušaja koje podržava Zapad da se blokiraju pregovori, kao i zbog odluke ukrajinskog predsednika Zelenskog da ne prihvati razgovore. “Putin može da ratuje koliko god je potrebno, ali Putin je takođe spreman za prekid vatre – da zamrzne rat” rekao je ruski izvor koji je sarađivao sa Putinom.

Nakon ove Rojtersove objave Putin je na konferenciji u Belorusiji (24. maja) izjavio da pregovori moraju da odražavaju realnost na terenu, ali i da Rusija dovodi u pitanje legitimnost ukrajinske Vlade i predsedničku poziciju Volodimira Zelenskog. “Rusija je spremna da vodi razgovore o ratu u Ukarajini”, rekao je, “ali je petogodišnji mandat Zelenskog trebao da se završi 20. maja.”

Zelenski je odbacio održavanje novih izbora dok je njegova zemlja u ratu, što je u skladu sa ukrajinskim zakonodavstvom koje zabranjuje održavanje izbora tokom vanrednog stanja, koje je na snazi  od februara 2022. godine. Odbacio je zahtev Moskve da glavni uslov za početak pregovora bude omogućavanje Rusiji da zadrži okupirane delove ukrajinske teritorije.

Zelenski će na samitu mira u Lucernu predstaviti “Formulu mira” u deset tačaka, za obnavljanje bezbednosti Ukrajine i međunarodnog poretka za koju očekuje da će dobiti podršku svojih zapadnih partnera.

Volodimir Zelenski/Foto: President Of Ukraine from Україна, CC0, via Wikimedia Commons (Crop)

Čekajući izbore u SAD

Prema mišljenju naših sagovornika iz diplomatskih krugova u Parizu i Londonu  “Putin pokušava da pošalje poruke zapadnim saveznicima Ukrajine, pre održavanja međunarodnog samita o miru, da je spreman da pregovara. Ipak, njemu je u interesu da pred te potencijalne pregovore okupira što veći deo ukrajinske teritorije, a to pokazuju poslednji ruski napadi u regionu Harkova. 

Putin će čekati rezultate američkih predsedničkih izbora u novembru ove godine, gde velike nade polaže u pobedu Donalda Trampa. Pre održavanja ovih izbora teško je očekivati bilo kakve ozbiljnije pomake i rezultate u pregovorima, bez obzira na rezultat izbora u SAD.” 

“Insistiranje na održavanju izbora u Ukrajini i dovođenje u pitanje legitimiteta Vlade i predsednika Zelenskog je skretanje teme sa ratnih razaranja Ukrajine i deo je taktike ruske ratne propagande.”, ocenjuje naš izvor.
 

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije u toku te dve godine 3,7 miliona ljudi je interno raseljeno, ubijeno je više od 10 000 civila, više od 30 000 civila je ranjeno, ubijeno je više od 120 medicinskih radnika, izvršeno je više od 1 600 napada na ukrajinski zdravstveni sistem, a više od 200 zdravstvenih ustanova potpuno uništeno. Životi građana Ukrajine su svakodnevno ugroženi, bez obzira na deo Ukrajine u kome žive.

Situacija u Ukrajini je svakim danom sve teža, jer rat već više od dve godine, traje gotovo istim intenzitetom. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije u toku te dve godine 3,7 miliona ljudi je interno raseljeno, ubijeno je više od 10 000 civila, više od 30 000 civila je ranjeno, ubijeno je više od 120 medicinskih radnika, izvršeno je više od 1 600 napada na ukrajinski zdravstveni sistem, a više od 200 zdravstvenih ustanova potpuno uništeno. Životi građana Ukrajine su svakodnevno ugroženi, bez obzira na deo Ukrajine u kome žive.  

Svi dosadašnji pokušaji otpočinjanja pregovora između dve strane u ratu završili su se neuspehom. Teško je uopšte naslutiti kraj rata i oko kojih mirovnih rešenja bi se saglasile obe strane.