Ragmi Mustafa potvrđuje da postoje navodi o takvom ishodu briselskog procesa, jug Srbije za sever Kosova, kako kaže, i sa srpske i sa kosovske strane, ponavljajući da će se Albanci sa juga najverovatnije prikloniti onome što je prihvatljivo za Kosovo. On je istakao da se njegova stranka zalaže da Albanci sa juga Srbije dobiju isti politički status koji imaju Srbi na severu Kosova, a ako konačno rešenje bude razmena teritorije, onda je to pitanje, kako kaže, svakako rešeno.

Sagovornik Demostata je podsetio da je Skupština svih albanskih odbornika iz tri opštine sa juga Srbije 14. Jula usvojila deklaraciju u kojoj piše da Albanci traže pripajanje Medveđe, Bujanovca i Preševa Kosovu, ukoliko sever Kosova nakon pregovora pripadne Srbiji.

Ragmi Mustafa u razgovoru za Demostat zaključuje da Albanci sa juga Srbije podržavaju evroatlanske integracije i Kosova i Srbije, kao i da žele da doprinesu tom procesu.

Kako je list Danas izvestio, pojedine zapadne države podržavaju razmenu teritorije u procesu Briselskog dijaloga između Prištine i Beograda i tokom rada na finaliziranju pravno obavezujućeg sporazuma. Prema saznanjima Danasa od diplomatskih izvora iz Brisela - Francuska i Italija, zajedno sa Rusijom, podržavaju razmenu teritorije kao kompromisno rešenje Prištine i Beograda – jug Srbije za sever Kosova. Naspram, odnosno protiv takvog rešenja, međutim, stoje Nemačka i Velika Britanija. Diplomatski izvori lista tvrde da su Sjedinjene Američke Države, načelno, takođe, protiv razmene teritorije, ali, tvrde oni, trebalo bi sačekati trenutak u kojem se Amerika uključuje u finale uspostavljanje dogovora Kosova i Srbije, i tek onda sagledati njene pozicije. Nemačka i Velika Britanije, izveštava list, oštro su protiv promene granica na ovim prostorima i zastupaju stanovište da je Srbiji dovoljno otvaranje puta za članstvo u Evropsku uniju.

O razmeni teritorije – jug Srbije za sever Kosova – govori se unazad duže od godinu dana, od kada je krenulo finale pregovora Kosova i Srbije i od kada su ispostavljeni jasni i oročeni zahtevi Beogradu da mora da okonča proces normalizacije sa Prištinom ako želi otvaranje puta u članstvo u Evropsku uniju.

Poslednji put kada su Sjedinjene Američke Države dale jasan odgovor o tome šta misle o razmeni teritorije, odnosno menjanju granica na prostoru Zapadnog Balkana, bilo je polovinom februara ove godine, kada je iz ambasade SAD u Prištine izdato saopštenje da Sjedinjene Američke Države ne podržavaju razmenu teritorija, pozivajući Kosovo i Srbiju da budu "kreativne u pronalasku rešenja". To je bila reakcija na nastup predsednika Srbije Aleksandra Vučića koji je dan ranije na konferenciji za novinare s američkim senatorom Ronom Džonsonom kazao da je zamolio SAD da pomognu i zamole kosovske Albance da "budu spremni na fleksibilna rešenja koja će omogućiti kompromis". Na pitanje da li SAD podržavaju kompromise Kosova sa Srbijom i u kojoj meri, američka ambasada je tada odgovorila da Sjedinjene Države ne podržavaju razmenu teritorija ili uspostavljanje presedana koji mogu da prouzrokuju više problema nego rešenja, ponovivši da sve strane trebaju da budu kreativne u pronalasku rešenja.

Kako je Danas pisao, takođe, pre nekoliko meseci, kosovske i srpske vlasti bi verovatno uspele da se dogovore oko razmene teritorije, a o tome je predsednik Srbije uveliko vodio razgovore i sa kolegom iz Albanije – Edi Ramom.

Albanci sa juga Srbije godinama unazad žive u dubokom siromaštvu i to područje je isto toliko dugo obeleženo kao najnerazvijenije u Srbiji. Imajući u vidu odnos srpskih vlasti i ovdašnjeg većinskog javnog mnjenja prema Albancima, takav podatak o nebrizi za manjinsko albansko stanovništvo nije iznenađujuć.

CEAS je nedavno objavio svoj novi izveštaj Priča sa zapadne strane. Jelena Milić, direktorka ove nevladine organizacije u razgovoru za Demostat navodi da je u tom izveštaju dat kratak osvrt na hronologiju dešavanja, uz predlog korekcije administrativne linije duž četiri opštine na severu Kosova.

-  Taj predlog je dat kao najmanje loše rešenje za izlazak iz sada očito potpunog zastoja u pregovorima u ovom formatu. Razlog za objavljivaje izveštaja je, delom, bila i serija površnih ili lobističkih tekstova ljudi i organizacija koje na Zapadu vaze za «eksperte» za Balkan, a koji su bili puni stereotipa a potpuno prazni što se tiče novih geopolitčkih i regionalnih okolnosti 2018. godine. Glavni argument protiv ideje korekcije adminsitrativne linije je - biće rata. Kog rata? Podsećam, Crna Gora je u NATO, Hrvatska je u NATO, Albanija je u NATO, Grčka je u NATO, Bugarska, Makedonija na dobro putu... U BiH i na samom Kosovu postoje NATO i EU misije, dakle ko će da krene i s kojim oružjem, i zar je nemoguće sprečiti, ako neko sa Kosova i BiH pomisli da bi oružjem nešto mogao da promeni –ističe Milić za Demostat.

Ona postavlja pitanje, da li bi Milorad Dodik, predsednik RS, mogao da ugrozi interese Srbije.

- Priče i strahovi o domino efketu su imali smisla dok sve spomenute nove zemlje nisu postale članice NATO, ili se konsolidovale, u periodu rata u Iraku pre ISIS-a i Sirije, koji su sad ionako toliko veliki faktori koji utiču na eventualnu fragmentaciju Iraka da Balkan više s tim nema veze. Svi ti izveštaji i priče o potencijalnom ratu ne uzimaju u obzir ni koliko su dugo zemlje u procesu EU integracija, i gde su stigle. A s druge strane, u njima se minimizira ruski uticaj, i preuveličava islamistički, ili jos čudnije, zagovara formiranje vojske Kosova, kao stabilišući odgovor, umesto pojačanog SAD prisustva, što CEAS zagovara – smatra Jelena Milić.

Direktorka CEAS navodi, kako kaže, još jednu ključnu okolnost koju spomenuti izveštaji previđaju, a, reč je o, ističe direktorka CEAS, pet zemalja, članica NATO koje nisu i neće skoro priznati Kosovo.

- Od Briselskog sporazuma nijedna nije priznala Kosovo. Sviđalo se nama ili ne. Ovo što Ivica Dačić i Aleksandar Vučić  rade oko priznavanja je legitiman politički potez. CEAS je u svom izveštaju prvi javno spomenuo problem egipatskog priznavanja koji je sad i javno dorečen. CEAS izveštaj je objavljen na sajtu Nacionalne zadužbine za demokratiju i Atlantskog Saveta SAD – ističe Milić.

Ona dodaje da korekcija administrativne linije nije nikakva "podela Kosova", jer se, kako tvrdi, radi o malom delu teritorije. Prema njenim rečima, to nije ni zagovaranje etničke podele, jer većina Srba na Kosovu živi južno odatle.

- CEAS je status Kosova oduvek bio pitanje kazne za zločine počinjene od snaga bezbednosti tadašnje SRJ. No, godine prolaze, međunarodna zajednica nema konsenzus o visini kazne i kako je sprovesti. Dodatno, sami kosovski zvaničnici sve češće menjaju ploče, i kao osnov svoje nezavisnosti uzimaju druge argumente pogrešne i istorijski nevalidne. Ne zločine 1998-99. i seriju SB UN rezolucija iz tog perioda, pa i 1244 za koju je pokojni Vojin Dimitrijević uvek tvrdio da nije nikakva pobeda Srbije. Model istočne Nemačke je uvek bio pogrešan primer. Jedan narod- jedan zločin -drugačija kazna – kaže Jelena Milić.

Izveštaj, prema njenoj oceni, upravo zbog posebnosti kosovskog slučaja, smatra da se jug Srbije ni na koji način ne sme uključivati u razmišljanja o rešenju, jer ga je premijer Zoran Djinđic sa NATO odbranio od ilegalne pobune UČK PBM, na potpuno suprotan način od Miloševića.

- Još jedan bitan aspekt predloga je način na koji bi se smanjio sve jači ruski uticaj u regionu, koji je po CEAS destabilišući i maligan. Nerešeno kosoovsko pitanje je jedna od avenija tog uticaja. U izveštaju se razmatra i kakvu unutrašnju opoziciju, u sistemu, ne samo u impotentnoj opoziciji, sadašnje vlasti imaju za rešenja koja bi odmah bila prihvatljiva Kosovu i Zapadu. Ta opozicija je velika i nije bezopasna, ona delom dolazi i iz sistema bezbednosti, pa zašto ne reći, verovatno i od struktura oko generala Ljubiše Dikovića. Nažalost, Zapad nikad eksplicitno nije rekao da on me bi smeo da bude načelnik Generalštaba. Tek se sad spominju komentari ali na dužinu mandata načelnika, a ne na ratnu biografiju. Kad već Zapad ovo zove pregovorima onda ima logike u očekivanjima državnog vrha Srbije da u njima jedna strana ne može sve da dobije a druga da izgubi. Šta drugo može Srbija da dobije? Super, super ZSO. Pa, ne može, sam Zapad se zakucao sa tom pričom o strahu od nove RS – kaže sagovornica Demostata.

Upitana kako komentariše to što se Nemačka, kao najuticajnija država EU, ipak protivi promenama granica na Balkanu, Milić odgovara pitanjem: Imaju li i Srbi severno od administrativne granice neka prava?

- Šta je sa mojim interesom da idem u EU i ne budem ruska gubernija? Šta bi tačno korekcija granica ugrozila od navodnih ključnih interesa koje sad Nemci kao navode? Iskreno, sedam miliona građana Srbije je preče od imovine SPC, koja se navodi u ovom kontekstu, kao nešto što promenom granica ne bi bilo garantovano. Vreme je da se da se i Srbi vernici otrezne od prirode sadašnje SPC – zaključuje Jelena Milić.