On je uputio poruku da NATO Srbiju vidi kao pouzdanog partnera i uz to je dodao da Srbija predstavlja faktor stabilnosti u regionu. 

U razgovoru sa predsednikom Atlantskog saveta Srbije Vladanom Živulovićem, Vitale je istakao i da Alijansa podržava dijalog između Beograda i Prištine, uz Evropsku uniju (EU) kao nezavisno telo. 

Vitale je naveo i da Srbija ima veoma važnu ulogu na Balkanu. 

„NATO visoko ceni svoj odnos sa Srbijom, koju smatramo važnim strateškim partnerom i ključnim faktorom bezbednosti i stabilnosti u regionu“, kazao je Vitale. 

NATO poštuje politiku vojne neutralnosti Srbije, istakao je Vitale i dodao da je Srbija suverena zemlja i da samim tim ona ima pravo i slobodu da bira sopstvene bezbednosne aranžmane.

„Bogata i ekonomski jaka Srbija je preduslov za mir i stabilnost u regionu, i drago nam je što je Srbija na putu rasta i konstantnog napretka“, naglasio je on. 

Kako je on rekao, NATO alijansa poštuje odluku da Srbija ne postane njena članica.

„Šta god Srbija odluči, NATO će tu odluku poštovati“, kazao je Vitale. 

Upitan za način na koji se NATO alijansa snašla za vreme pandemije korona virusa, Vitale u prvi plan ističe solidarnost, kao nešto što je obeležilo ovaj težak period. 

„Vojno osoblje NATO-a i Saveznika pružilo je ključan doprinos podršci civilnih napora – kroz uspostavljanje terenskih bolnica, dostavljanje opreme, pružanje vazdušnog transporta, deljenje medicinskog znanja i veština, i pomoć na razvoju inovativnih odgovora“, naglasio je on.

Ova kriza je, prema njegovim rečima, pokazala koliko je saradnja ključna za bezbednost svih. 

NATO je, podseća on, kroz Evroatlantski koordinacioni centar za vanredne situacije (EADRCC), sarađivao i sa Srbijom. 

„To nam je svima omogućilo da budemo spremniji za upravljanje posledicama raznih nepogoda i ovo je definitivno važno, ovo je nešto što nas sve spaja“, smatra Vitale. 

Razgovor je vođen u sklopu onlajn konferencije “Jačanje veza između NATO-a i Republike Srbije”, u organizaciji Atlantskog saveta Srbije.

Konferencija je organizovana kao promocija napretka u odnosima NATO-a i Srbije. 

Borba protiv pandemije korona virusa

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg govorio je nedavno u Briselu, na onlajn konferenciji pod nazivom  „NATO 2030“, o tome kako Alijansa prihvata ovu novu normalnost, prouzrokovanu korona virusom. 

Korona virus, kako je on predstavio, demonstrirao je potrebnu za sigurnošću, koja nije isključivo vojna.

Pandemija COVID-19 predstavlja izazov bez presedana. 

„Vojno osoblje NATO-a i Saveznika pružilo je ključan doprinos podršci civilnih napora – kroz uspostavljanje terenskih bolnica, pružanje vazdušnog transporta, deljenje medicinskog znanja i veština, i pomoć na razvoju inovativnih odgovora“, rekao je Stoltenberg o ulozi Alijanse u naporima za pružanje pomoći.

Članice NATO-a stoje solidarno u odgovoru na ovu pandemiju.

„Iako ćemo nastaviti da preduzimamo neophodne mere za zaštitu naših oružanih snaga, operativna spremnost NATO-a ostaje na nesmanjenom nivou. Naše snage su na oprezu i spremne da odgovore na bilo koju pretnju“, istakao je on. 

Na sastanku u aprilu ove godine, NATO je prepoznao potrebu da se izvrše još bolje pripreme za povratak bolesti. Vrhovni komandant savezničkih snaga u Evropi (SACEUR) razvija plan za brže pružanje podrške kako bi alijansa bila spremna za budućnost virusa.

NATO je angažovao krug od 6.000 naučnika iz oblasti odbrane i od njih tražio ideje za unapređenje detekcije i dekontaminacije virusa. Kroz program „Nauka za mir i bezbednost NATO-a“, italijanski i švajcarski naučnici sarađuju na projektu za razvoj brze dijagnostike COVID-19 uz podršku NATO-a.

Takođe, NATO blisko sarađuje sa drugim međunarodnim organizacijama, među kojima je i Evropska unija. Ministri odbrane država članica razgovarali su sa EU o pripremama za dugoročne posledice COVID-19.

Mehanizam za pružanje pomoći ugroženim zemljama

Evroatlantski koordinacioni centar za vanredne situacije (EADRCC) deo je Odeljenja za operacije u sedištu NATO-a, koji služi da olakša pružanje civilne i vojne podrške u odgovoru na prirodne nepogode i vanredne situacije koje je uzrokovao čovek, krize i član 5 Severnoatlantskog sporazuma.

Ovaj mehanizam pružanja pomoći vrši se u tri koraka. 

Prvi korka jeste zahtev za međunarodnu pomoć, koji upućuje ugrožena zemlja. Ta zemlja može se obratiti raznim međunarodnim organizacijama, među kojima je i NATO EADRCC. Informacije koje ta zemlja treba da pruži, kako bi joj pomoć bila ukazana, jeste da da procenu situacije u svojoj zemlji. Nakon toga mora da se napravi detaljni kvantifikovan spisak potrebnih sredstava (opreme, zaliha, osoblja, usluga...)

Treća stvar koja je bitna jeste informacija o tome  koje se granični prelazi mogu koristiti, kao i  mesto isporuke humanitarne pomoći. I na kraju osnovne informacije i kontakti, tačnije imena, mobilni telefoni, imejl, faks i slično. 

Drugi korak jeste koordinacija. EADRCC koordiniše međunarodne zahteve za pomoć sa svim članicama i partnerima NATO-a i sa drugim međunarodnim organizacijama kao što su UN, OCHA i EU ERCC.

Treći korak jeste primanje tražene pomoći. Članice i partneri NATO-a, kao i međunarodne organizacije, mogu da odgovore i pruže pomoć pogođenoj državi. Ovo se radi bilateralno, a EADRCC se obaveštava o tome.

Zemlje koje pružaju pomoć, to rade tako što kontaktiraju operativnu tačku kontakta pogođene zemlje i naznačite vrstu humanitarne pomoći koju ta zemlja pruža. Donacija se zatim procenjuje zajedno sa pogođenom zemljom i na kraju se prihvati delimično ili u celini. Pri tom, EADRCC se obaveštava o datoj ponudi.