BREGZIT I GRANICA SEVERNE IRSKE

Da li će Ujedinjeno Kraljevstvo ostati u carinskoj uniji EU kako bi se sačuvao mir?

Novi sukob zakuvava se zbog posledica koje je Bregzit ostavio na granicu između Severne Irske i susedne Republike Irske. Britanski i pregovarači iz EU identifikovali su tu granicu kao jedno od ključnih političkih pitanja, koje treba razmatrati ranije u pregovorima. Lako je nemati granicu između dve države članice jedinstvenog tržišta EU (odnosno regulatornog režima koji olakšava trgovinu širom Evropske unije) i carinske unije (aranžmana pod kojim evropske države ne nameću carinske obaveze jedna drugoj i održavaju jedinstevnu carinsku politiku prema svim drugim zemljama.

BREGZIT I GRANICA SEVERNE IRSKE

BREGZIT I GRANICA SEVERNE IRSKE

Da li će Ujedinjeno Kraljevstvo ostati u carinskoj uniji EU kako bi se sačuvao mir?

Novi sukob zakuvava se zbog posledica koje je Bregzit ostavio na granicu između Severne Irske i susedne Republike Irske. Britanski i pregovarači iz EU identifikovali su tu granicu kao jedno od ključnih političkih pitanja, koje treba razmatrati ranije u pregovorima. Lako je nemati granicu između dve države članice jedinstvenog tržišta EU (odnosno regulatornog režima koji olakšava trgovinu širom Evropske unije) i carinske unije (aranžmana pod kojim evropske države ne nameću carinske obaveze jedna drugoj i održavaju jedinstevnu carinsku politiku prema svim drugim zemljama.

autor teksta
Henri Farel | Foreign Affairs | Beograd 12. Sep 2017 | Strani mediji

Sada, međutim, Ujedinjeno Kraljevstvo napušta Evropsku uniju, što znači da će severna irska granica postati kopneno razgraničenje koje deli Evropu i Britaniju. To ima opasne posledice. Od potpisivanja mirovnog sporazuma na Veliki petak 1998, privreda Severne Irske sve više se povezivala sa svojim južnim susedom, posebno u najvažnijim sektorima kao što je poljoprivreda. Još važnije, mirovni aranžmani Severne Irske oslanjanju se na irske nacionaliste koji su u saglasju sa britanskom vladavinom, što bi sve moglo da se promeni jednom kada se bodljikava žica, policija i carinske ispostave budu iznenada pojavile duž granice.  

U nastojanju da izbegnu takve tenzije, svi ključni igrači slažu se da “čvrsta” granica između severa i juga nije neophodna. Ipak, njihovo slaganje prikriva oštre političke podele, koje bi mogle da dovedu do neuspešnih pregovora.

FLEKSIBILAN CARINSKI ARANŽMAN?

Tenzije među pregovaračkim stranama izbile su na površinu zahvaljujući objavljivanju dva dokumenta o stavu VB prema granici, koje je Ujedinjeno Kraljevstsvo objavilo prošlog meseca. U prvom dokumentu, London jasno stavlja do znanja da želi da irska granica bude nevidljiva. U drugom radu postavlja široku, ali loše definisanu viziju o tome kako bi novi britansko-evropski carinski aranžman kao celina mogao da funkcioniše. Ta dva dokumenta, međutim, predstavljaju međusobno povezani argument u kojem bi šire carinsko “partnerstvo” bilo suštinski preduslov za bilo kakvu “nevidljivu” i “otvorenu” granicu između Severne Irske i Irske. Ujedinjeno Kraljevstvo je praktično najavilo da dogovor o pitanju irske granice neće biti moguć, bez šireg sporazuma u vezi sa carinom.

Ovakav predlog u potpunosti je u skladu sa britanskim interesima. Posebno zbog toga što bi novi carinski aranžmani, predloženi u pomenutim dokumentima, uključivali veoma malo stvarnih troškova za Ujedinjeno Kraljevstvo. Izvoznici ne bi bili izloženi dugim čekanjima dok njihova roba prolazi granične kontrole – već bi ona bila kontrolisana još uvek nerazvijenim tehnologijama i administrativnim procedurama. Britanske firme bi imale manje-više nesmetan pristup evropskim tržištima, bez potrebe da se bave papirologijom i gube vreme, sa čime se ostali uvoznici u EU svakodnevno suočavaju. Podsećajući na čuveni opis britanske pregovaračke pozicije koji je dao ministar spoljnih poslova Boris Džonson, u vezi sa Bregzitom, moglo bi se reći da bi ovaj carinski sporazum omogućio Londonu da dobije svoj deo kolača, ali i da ga pojede.

Široko carinsko partnerstvo poput ovoga bi povećalo britansku fleksibilnost, omogućavajući Ujedinjenom Kraljevstvu da sklapa trgovinske sporazume koji bi služili interesima njenih kompanija, možda i na štetu evropskih konkurenata. U pravoj carinskoj uniji, kako ističe ekonomista sa Oksforda Kevin O’Rurki, države bi trebalo da se slože oko politike zajedničkih tarifa prema državama koje nisu članice. U suprotnom, uvoznici bi veoma lako mogli da izaberu tržišta sa nižim tarifama i uvezu u njih robu, koju bi kasnije mogli da izvezu u zemlje članice sa višim tarifama (s obzirom na to da u pravoj carinskoj uniji ne postoje unutrašnje granične kontrole). U “partnerstvu” predloženom u pomenutim dokumentima, takva zajednička politika tarifa nije neophodna.To bi omogućilo, na primer, da Ujedinjeno Kraljevstvo postigne nezavisan trgovinski sporazum sa nekom državom koja nije članica Unije, kao što je Argentina, sa ciljem snižavanja carinskih tarifa za govedinu, što bi u velikoj meri unervozilo farmere u Irskoj i drugim zemljama.

U vreme kada Ujedinjeno Kraljevstvo želi da poveže napredak na rešavanju irskog graničnog pitanja sa napretkom po pitanju fleksibilnih carinskih odnosa sa EU, ono se bori i za to da izdvoji pitanje finansiranja mirovnog procesa za Severnu Irsku iz budućih pregovora o finansijskom poravnanju u kojem će London potencijalno morati da plati milijarde dolara kako bi ispunio svoje budžetske i druge neizmirene obaveze prema Briselu. U očima evropskih pregovarača, Britanija bi i ovde da dobije dvostruko - iskorišćavajući novac iz Brisela, istovremeno odbijajući da vrati ono što sama duguje.

STAVLJANJE MIRA POD ZNAK PITANJA

Pomenuta dokumenta o stavu Velike Britanije suprotstavljaju "fleksibilnu" poziciju Kraljevstva po pitanju granica mogućoj neflekfibilnosti i nepopustljivosti EU. Danijel Henan, političar i analitičar koji se ističe svojom podrškom Bregzitu, istakao je da je London pronašao način da izbegne kopnenu granicu, ali da je malo verovatno da će EU reagovati reciprocitetno. Očekivano, pregovarači iz EU imaju nešto drugačiju interpretaciju logike koja stoji iza takvog predloga. U prigovoru upućenom Ujedinjenom Kraljevstvu, koji je namerno pušten u javnost, oni su upozorili da su protiv pretvaranja mirovnog procesa u Severnoj Irskoj u monetu za potkusurivanje i požalili se na "magično rezonovanje" Londona, u vezi sa pregovorima o Bregzitu.

Irska i EU računaju na to da će Ujedinjeno Kraljevstvo biti primorano da se povuče po carinskom pitanju.

EU takođe želi da izbegne tvrdu irsku granicu. Ona veruje, međutim, da se to može postići samo ako bi London napravio neophodne ustupke i ostao u okvirima carinske unije EU, ili makar toliko blizu nje, tako da to ne bi pravilo nikakvu suštinsku razliku. Vizija Ujedinjenog Kraljevstva u vezi sa kontrolom granica, zasnovana ne na carinskim ispostavama i inspekcijama, nego na tehnologijama i procedurama koje mogu da prate kretanje i kvalitet dobara, čini se beznadežno utopijskom i neostvarivom. EU ima dugačko, i ponekada gorko iskustvo, sa načinima na koje kriminalci i krijumčari uspevaju da korumpiraju administrativno upravljanje. Sistem poreza na dodatu vrednost - koji se oslanja na složen sistem plaćanja između kompanija - poznat je kao ranjiv na manipulacije kroz tzv. karuselsku prevaru, u kojoj uvoznici i izvoznici igraju složene igre preko granica zemalja članica kako bi se oslobodili poreskih organa. Iako Evropa želi da podrži mirovni proces u Severnoj Irskoj, ona nije spremna da žrtvuje ono što vidi kao svoje ključne interese u vezi sa regulacijom trgovine, samo da bi zadovoljila Ujedinjeno Kraljevstvo.

Irska vlada je, očekivano, veoma osetljiva na pitanje granica. Ipak, nakon inicijalnih oklevanja, priklonila se evropskoj poziciji. Irski Taoiseach (premijer), Leo Varadkar, primetno je čvršći u odnosu na britansku pregovaračku poziciju nego što je to bio njegov skorašnji prethodnik, ističući da fizičke carinske kontrole postoje čak i na američko-kanadskoj granici. Njegov ministar spoljnih poslova, Sajmon Kavenej, nedavno je jasno stavio do znanja da je "jedini čist način" da se zadrži otvorena granica taj da Ujedinjeno Kraljevstvo ostane članica carinske unije EU. Kavenej je, dalje, izrazio svoje puno poverenje u pregovarače EU, što ukazuje na to da Irska nije spremna na raskid sa evropskim državama. 

IZBEGAVANJE TVRDE GRANICE

Irska i EU računaju na to da će Ujedinjeno Kraljevstvo biti primorano da se povuče. Oni imaju opipljive razloge za takav optimizam. Prvo, britanski argumenti su slabi, čak i prema haotičnim standardima njenog pregovaračkog tima za Bregzit. Oni zavise od nerealnih nadanja o potencijalu tehnologija koje tek treba da budu razvijene, a kamoli primenjene. (Britanski pregovarači bi se pomučili da pruže detalje o tome, kada bi to od njih bilo traženo).

Drugo, i unutar britanske vlade postoje podele koje je moguće eksploatisati. Takozvani tvrdi „Bregziteri“ bi voleli što je moguće manje učešća u EU, verujući da bi Ujedinjenom Kraljevstvu bilo bolje ukoliko bi imalo potpunu slobodu pregovaranja o trgovini, carinama i standardima sa različitim trgovinskim partnerima. Meki „Bregziteri“ bi umesto toga voleli da zadrže onoliko postojećih veza sa Evropom, koliko bi im to birači dozvolili. Dokumenti o britanskoj poziciji pokušavaju da ublaže razlike između te dve strane, predlažući aranžmane za saradnju između Britanije i EU, koji bi Ujedinjenom Kraljevstvu omogućili pristup evropskim tržištima, bez ograničavanja njegovih opcija u vezi sa trgovinom i carinama. Otkrivanje ovih podela - a samim tim i podrivanje britanske pregovaračke pozicije - ne bi trebalo da predstavlja teškoću u zdravom i racionalnom svetu.

Konačno, britanska vlada sada se suočava sa novim poteškoćama u sprovođenju sporazuma o Bregzitu kroz parlament. Laburistička stranka je upravo najavila da želi "produženu tranziciju" ka Bregzitu, pri čemu bi se zemlja zadržala u carinskoj uniji i jedinstvenom tržištu jedan znatniji period, ili možda ostala u carinskoj uniji na neodređeno vreme, u zavisnosti od pregovora. To znači da će se verovatno suprotstaviti bilo kakvom sporazumu koji ne bude uključivao carinski aranžman. Konzervativna vlada premijerke Tereze Mej ne kontroliše većinu u parlamentu i moglo bi da joj se dogodi da joj uskrate podršku kako pripadnici levice, tako i desnice, što govori da će biti teško sprovesti sporazum o Bregzitu.

Moguće je, ipak, da aktuelna britanska vlada - koja se oslanja na podršku tvrdih unionista iz Severne Irske - neće biti spremna na kompromis. Čak i ako se izuzmu obnovljene tenzije oko Bregzita, politika u Severnoj Irskoj prolazi kroz težak period. Vlada te zemlje nefunkcionalna je već nekoliko meseci, u zastoju između unionista i nacionalista. Ukoliko bi se britanski napori da napusti carinsku uniju nastavili, to bi moglo samo da primora EU da uvede čvrste carinske kontrole na irskoj granici, po prvi put od stvaranja jedinstvenog tržišta 1992. godine. To bi, zauzvrat, moglo da dovede do ubrzanog kolapsa u vladajućim aranžmanima Severne Irske, kao i nove konstitucionalne krize u britanskoj politici za koju bi, kao i za sam Bregzit, u celosti ona sama bila kriva.   

Komentari
Strani mediji
BREGZIT I GRANICA SEVERNE IRSKE
BREGZIT I GRANICA SEVERNE IRSKE

Sada, međutim, Ujedinjeno Kraljevstvo napušta Evropsku uniju, što...

Kako pisati o životu pisca koji je prezirao životopise
Kako pisati o životu pisca koji je prezirao životopise

  Radomir Konstantinović pedesetih je godina prošlog stoljeć...

Kongres SAD: Da li je bivši špijun CIA radio za Ruse u Crnoj Gori
Kongres SAD: Da li je bivši špijun CIA radio za Ruse u Crnoj Gori

  Bivši službenik Centralne obaveštajne agencije (CIA) Džo...

Bez kočnica na Trampa: Novi dokazi o vezi s Rusima
Bez kočnica na Trampa: Novi dokazi o vezi s Rusima

Autor Džon Šindler u tekstu „NSA u lovu bez presedana na dokaze u ...

Observer: Šef NSA tvrdi da je Tramp sarađivao s Rusima
Observer: Šef NSA tvrdi da je Tramp sarađivao s Rusima

Naglim uklanjanjem Komija, a potom i lošim izgovorima za taj potez, Tramp...

NAJČITANIJE
Seća li se Vučić Desnice?
Seća li se Vučić Desnice?

Vladimir Jugović je otprilike pitao Miloševića da li se nekad bavio spo...

Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat
Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat

  U junskom istraživanju crnogorskog Centra za demokratiju i ljudska pr...

Sindikalni interes iznad partijskog
Sindikalni interes iznad partijskog

Položaj i tretman  sindikata u Nemačkoj je nesporno među najboljima u Ev...

Novi nemački plan za Balkan: Berlin plus – "soft 1948"
Novi nemački plan za Balkan: Berlin plus – "soft 1948"

  Plan je obznanio 31. maja nemački šef diplomatije Zigmar Gabri...

Od nacionalizma do patriotizma
Od nacionalizma do patriotizma

  Ovo nije predavanje u naučnom smislu, nije ni govor u tradicionalnom sm...

2017. Sva prava zadržana.
Zabranjeno je svako kopiranje sadržaja sajta.

Izrada sajta Creative Web