Rusko "pametno glasanje" i Srbija

Vikend analiza Jasmine Lukač

Vladimir Putin upravo je izgubio premoć na ruskim lokalnim izborima, mada zasad nije izgubio kontrolu u nekoj metropoli kao što je letos Taip Erdogan ostao bez vlasti u Istanbulu. U odnosu na njih Aleksandar Vučić je više nego uspešno pregurao prošle godine izbore u Beogradu, zadržavajući trijumfalno natpolovičnu većinu i neupitnu vlast u prestonici, što mu svakako olakšava opšte izbore 2020.

Rusko
Foto: kremlin.ru

Rusko "pametno glasanje" i Srbija

Vikend analiza Jasmine Lukač

Vladimir Putin upravo je izgubio premoć na ruskim lokalnim izborima, mada zasad nije izgubio kontrolu u nekoj metropoli kao što je letos Taip Erdogan ostao bez vlasti u Istanbulu. U odnosu na njih Aleksandar Vučić je više nego uspešno pregurao prošle godine izbore u Beogradu, zadržavajući trijumfalno natpolovičnu većinu i neupitnu vlast u prestonici, što mu svakako olakšava opšte izbore 2020.

autor teksta
Jasmina Lukač | Demostat | Beograd 27. Sep 2019 | Analize

Dok je Erdogana uzdrmala “kampanja ljubavi”, odnosno to što je opozicija vodila politiku spajanja nespojivog,  u Rusiji je opoziciju osokolilo “pametno glasanje”. Ruski izraz “umnoe glasovanie” skraćeno nazvano “UMG” predstavljalo je poziv i taktiku ruskog opozicionog lidera Alekseja Navaljnog da se u svakom izbornom okrugu glasa za onog kandidata koji, po oceni glasača, ima najveću šansu da porazi kandidata Putinove Jedinstvene Rusije.

U Kremlju znaju da računaju i znaju šta se desilo, objavio je Navaljni posle izbora, u tekstu u kome tumači rezultate u korist ne opozicije kao takve, nego UMG-a – pametnog glasanja. UMG je učinio izbore takmičarskim i preobratio je jednopartijski sistem u dvopartijski, tvrdi ruski opozicionar. Navodi da glavni uspeh opozicije nije Moskva, nego Joškar Ola – grad u Rusiji veličine Niša. Tamo je 2014.godine od 35 mandata bilo 32 “jedinorusa”, odnosno odbornika iz vladajuće partije Jedinstvena Rusija.

Posle ovih septembarskih izbora “ostalo” ih je 16. Na prošlim izborima, u Moskvi je bilo 17 odbornika Jedinstvene Rusije koji su pobedili sa više od 50 odsto glasova, sada ih je bilo nula, tvrdi Navaljni. Ističe i da su ranije u ruskoj prestonici, kandidati Jedinstvene Rusije u proseku pobeđivali sa oko 47 odsto, dok je opozicija imala oko 20 odsto, dok se sada taj odnos promenio i ujednačio na 36 prema 38. U parlamentu Moskve od 45 mesta, pojedinačno najjača ostala je Jedinstvena Rusija sa 20 mesta, opozicija ima isto toliko. S tim što su kandidati Jedinstvene Rusije nastupali kao formalno nezavisni – naš pandan tome su izborne liste SNS prošarane nestranačkim ličnostima, bez imena partije, samo sa imenom predsednika i sloganom.  Ali, kako u Moskvi od 20 opozicionih mesta, 13 imaju komunisti, koji su neka vrsta ruskog SPS-a Ivice Dačića, ima onih koji tvrde da Navaljni ima u najboljem slučaju pet, šest odborničkih mesta.

Ruska lokalna kampanja bila je tvrda i teška i s obzirom na okolnosti, može se reći da predstavlja uspeh i za vlast i za opoziciju. Za vlast zato što pad podrške nije još veći, budući da su se odigravali opozicioni protesti na ulicama i brojna hapšenja njihovih učesnika i organizatora. Neki od njih poput Ljubov Soboljeve su takvog profila da mogu osvojiti simpatije svake javnosti, naravno i ruske. I to uprkos spektakularnoj slici velike i do savršenstva uvežbane parade ruske vojne flote na Crnom moru, gde je Putin na brodu pokazivao snagu države i vladajuće partije. Navaljni, koji u nekim crtama podseća na ono što je mogao da bude pokret Dosta je bilo Saše Radulovića, da je sa hrabrijim i pametnijim motivima ušao u srpsku politiku, na izborima je otvoreno nastupao kao vođa stranke Rusija budućnosti.

Pre kampanje, na svojim profilima na društvenim mrežama, isticao je da vodi Fond za borbu protiv korupcije (prema ruskog gramatici nama razumljivoj i jezički i politički “sa korupcijom”), bez naziva stranke. Navaljni se odavno obraća biračima  na sve dostupne načine preko društvenih mreža, uključujući tvitove, objave na Fejsbuku i naročito video blogove. U Srbiji su dosad video blogove, odnosno snimljena obraćanja, pokušavali da primene pojedinci sa margine nastojeći da dokažu da imaju neke veze sa vrhom Srpske napredne stranke. Ozbiljno je međutim to počeo da radi tek od ovog leta i okruglih stolova vlasti i opozicije naprednjak Vladimir Đukanović koristeći svoje iskustvo radijskog i TV voditelja.

Od viđene opozicije još uvek niko, čak je i Radulović smanjio lične nastupe preko društvenih mreža. Umesto toga njegovi bliski saradnici objavljuju na Jutjubu video klipove u formi TV priloga, što svakako nije isto.

Foto: screenshot

Tokom prethodnih izbora u Srbiji nešto što je najteže bilo zamisliti je “pametno glasanje”, odnosno poziv pristalicama da glasaju za onog ko protiv Vučića i njegove partije ima najveće šanse. Recimo, kada je Čedomir Jovanović najavio da će pozvati svoju LDP da glasa 2017. na predsedničkim izborima za Vučićevog protivkandidata Sašu Jankovića, Janković se smesta oglasio “zamolivši” Jovanovića da ne glasa za njega. 

Obzirom na mizeran broj glasova koji je LDP dobio sledeće godine u Beogradu, to nije bila šteta u brojevima, ali jeste pokazalo nespretnost u pristupu biračima. Nema odbijanja ničijeg glasa, može se samo odbiti obavezivanje na neku trulu saradnju i razmenu. Bilo je još precenjivanja sebe u toj kampanji 2018. – recimo, tvrdi se da je Boško Obradović imao mnogo bolji način od neuspešne koalicije sa Radulovićem da nastupi u prestonici. Odbio je navodno, savete da podrži listu Aleksandra Šapića, predsednika opštine Novi Beograd, koja je uzela oko 9 odbornika u gradskoj skupštini.

Po tim savetima, trebalo je jednostavno da kaže da Dveri u Beogradu pozivaju svoje pristalice da glasaju za Šapića i da i dalje rade na razvoju svoje stranke. Umesto toga je pogrešno probao da pridobije stanovnike prestonice za svoju konzervativnu i nacionalnu politiku, savezom sa DJB tada punim zagovornika najokorelije verzije liberalnog kapitalizma. Sličnu grešku napravila je i tadašnja Demokratska stranka pod vođstvom Dragana Šutanovca – umesto da podrži svog nekadašnjeg funkcionera i gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa, odlučila da nije važno podržati onog ko ima veću šansu, nego ko je za stranku u tom trenutku važniji. Na kraju je DS ostala ispod cenzusa. Bilo je tu i drugih sitnijih “nepodržavanja”. Luka Maksimović, lokalno političko čudo iz Mladenovca, odbio je da podrži Ne davimo Beograd, setivši se naprasno da iz ovog udruženja nisu podržali njega na predsedničkim izborima.

Šta se sada može desiti – na izborima 2020? Da li je moguće da recimo, glavnina opozicije koja upravo proglašava bojkot, ostane pri neučestvovanju, ali da ipak kaže građanima, da ako već izlaze u pojedinim gradovima i opštinama, glasaju za kandidate koji su protiv SNS i Vučića, ma koji da su to? Da na lokalnim izborima dakle, kaže, ako već poznajete ljude koji će vam biti odbornici, onda barem da to ne budu sa liste naprednjaka? Pitanje je šta bi se time dobilo.

Lokalni izbori poslednjih godinu dana, pokazali su da liste grupa i udruženja građana dobijaju najviše do 10 odsto, što je mnogo udaljeno od “uspostavljanja dvopartijskog sistema”. Ako je sredina etnički mešovita kao u slučaju nedavnih izbora u Medveđi, gde je albanska partija osvijla oko 8 odsto, to takođe daje sličan rezultat. Na to “glasajte za ma koga protiv kandidata SNS” moguće da računa Pokret slobodnih građana glumca Sergeja Trifunovića.

Sami naprednjaci kao da nemaju ništa protiv. Da bi izbori bili važeći i da bi pobedili bojkot neophodan im je neko ko deluje kao demokratski protivkandidat.  Sledeći Vučićev primer naprednjaci ne propuštaju da javno istaknu da PSG po merenjima koja su im dostupna, prelaze  cenzus od pet odsto. To je rezultat daleko ispred svih udruženja sa predznakom građanski. Moguće je da bi PSG-u prišli, ili žele da se na sličan način ponašaju i “sitni” lokalni pokreti koji su upravo napustili zimus osnovan Građanski front.

Stožer Građanskog pokreta je Ne davimo Beograd, čiji su aktivisti podržali bojkot, za razliku od PSG koji se još ne izjašnjava i čiji uglednici stalno traže da im se objašnjava šta to znači i šta će biti posle. Ako učestvuju na izborima bez “pametnog glasanja”, odnosno bez podrške opozicije u bojkotu, po bilo kojim opštinama i gradovima u Srbiji, to “posle” za PSG verovatno će biti isto kao i sa Lukom Maksimovićem: odborničke većine SNS nastaviće svoj mehanizam rada dok će odbornici i čelnici PSG moći da nastave svoje karijere, uglavnom zabavljačke.

Komentari
Analize
NATO nakon samita u Londonu
NATO nakon samita u Londonu

Tramp, Makron i Erdogan su simboli podela unutar najvećeg vojnog saveza koje ...

Žensko vođstvo Angele Merkel
Žensko vođstvo Angele Merkel

Aleksandar Vučić neće ostati bez podrške ženskog vođstva Angele Merk...

Spasiba za družbu
Spasiba za družbu

Spasiba za družbu (hvala za prijateljstvo) - glasile su tri kratke reči kojim ...

Poslednja šansa
Poslednja šansa

Sa mesec dana zakašnjenja nova Evropska komisija počinje sa radom u pone...

Ko je Trojanski konj u opoziciji
Ko je Trojanski konj u opoziciji

U slučaju izbora 2020. “druga strana” biće političke snage okuplj...

demostav
NAJČITANIJE
Ko koliko zarađuje u Evropi
Ko koliko zarađuje u Evropi

Plate  zaposlenih u  Srbiji među najnižima u regionu i Evropi Prose...

Makronov plan za Evropu
Makronov plan za Evropu

„Evropa je suviše slaba, suviše spora, suviše nedelat...

Seća li se Vučić Desnice?
Seća li se Vučić Desnice?

Vladimir Jugović je otprilike pitao Miloševića da li se nekad bavio spo...

Vučić i "ranjena srna"
Vučić i "ranjena srna"

Izgovorio je pred nekolicinom novinara na brifingu zbog priče "svađa na travnj...

Tajni pregovori Vučića i Tačija: Politika "dila"
Tajni pregovori Vučića i Tačija: Politika "dila"

 „Mi smo ti koji smo od „zmije” napravili  „uz...

2019. Sva prava zadržana.
Zabranjeno je svako kopiranje sadržaja sajta.

Izrada sajta Creative Web