Očekivanja od pobednika na nedavno održanim parlamentarnim izborima u Mađarskoj, Petera Mađara, lidera partije desnog centra Tisa (Tisza), su velika, bar kada su u u pitanju već duže vreme narušeni odnosi između Mađarske i Evropske unije. Mađar je u toku predizborne kampanje najavio reset odnosa sa EU i odmrzavanje fondova zamrznutih 2022. godine zbog korupcije i nepoštovanja demokratskih standarda. Odmrzavanje 17 milijardi evra iz fondova EU je bila tema prvog razgovora, nakon izbora, sa predsednicom Evropske komisije, Ursulom fon der Lajen. Istog dana, na konferenciji za medije, Mađar je rekao: “Juče je mađarski narod doneo mnoge odluke, a možda jedna od najvažnijih jeste da je mesto Mađarske u Evropi bilo, jeste i biće”, rekao je on. Tom prilikom naglasio je potrebu za obnovom odnosa sa Briselom, kao i da će Mađarska biti “konstruktivan partner u Evropskoj uniji.” Poručio je da Mađarska ostaje članica EU i NATO-a. Od njega se takođe očekuje vraćanje nezavisnosti sudstva, depolitizacija državne uprave, nezavisnost medija, fer izborni uslovi, ali i stabilizacija ekonomije i inflacije. 

“U Evropskom savetu i Savetu ministara Mađarska je poslednjih godina bila glavni faktor koji je ometao proces, blokirajući i odlažući odluke o raznim temama. Mađar je govorio o „povratku“ Mađarske u Evropu i verovatno će se pridružiti evropskom mejnstrimu po većini pitanja. Njegov glavni prioritet će, naravno, biti oslobađanje sredstava koja su zamrznuta zbog deficita Mađarske u vezi sa vladavinom prava”, smatra sagovornik Demostata, Štefan Lene (predavač na Diplomatskoj akademiji u Beču i viši saradnik u Karnegi Evropa)

Odgovarajući na pitanje – da li će vladajuća EPP (Evropska narodna partija) dobiti u članstvu još jednu jaku Vladu, rekao je da “u Evropskom parlamentu, konstelacija snaga određena poslednjim izborima za EP 2024. godine ne menja se kao rezultat parlamentarnih izbora u jednoj zemlji. Međutim, kao politički pokret, Patriote, koje je suosnivao Orban, nesumnjivo su oslabljene, a EPP ojačana”.

Višegodišnji sukob između Orbana i EU kulminirao je čestim Orbanovim pretnjama i  ulaganjem veta na odluke koje su se odnosile na finansijsku pomoć Ukrajini, ali i na pakete sankcija Rusiji. Ovakav odnos prema EU kao i politiku prema Rusiji, Mađar je nazvao štetnim po interese Mađarske. 

Pitali smo našeg sagovornika da prokomentariše izjavu Petera Mađara da zbog loše finansijske situacije Mađarska neće učestovati u kreditu EU (oko 90 milijardi evra) za pomoć Ukrajini, ali nije rekao ni da neće uopšte pomagati Ukrajini. Znači li to da neće ulagati veto, ali i da neće učestvovati u finansiranju?

“Mađar zauzima konstruktivniji stav prema Ukrajini nego njegov prethodnik. Što se tiče kredita, povući će veto i vratiti se na Orbanov prethodni stav da Mađarska neće učestvovati u garantovanju kredita, u slučaju da Ukrajina ne bude u mogućnosti da ga vrati. Takođe će pristati na otvaranje pregovaračkih klastera u pregovorima o pristupanju sa Ukrajinom, iako ostaje rezervisan u pogledu budućeg članstva zemlje u EU,” ocenjuje Štefan Lene.

Štefan Lene/foto: printscreen youtube

Budući premijer Peter Mađar izjavio je “srpskom narodu poručujem da crpi snagu iz izbora u Mađarskoj”.

U odgovoru na pitanje o “sličnom scenariju” u Srbiji u kontekstu predstojećih izbora i uticaju ovih promena u Mađarskoj na politička dešavanja u Srbiji, Lene kaže “Politička dinamika se veoma razlikuje od zemlje do zemlje. Stoga je malo verovatno da će izbori u Mađarskoj imati direktan efekat na Srbiju. Naravno, postoje sličnosti: U oba mesta vlade i lideri su na vlasti već veoma dugo i veći deo javnosti želi promene. Međutim, postoji barem jedna ključna razlika. Peter Mađar je uspeo da obezbedi snažno vođstvo opoziciji i ubedio je sve stranke (osim ekstremne desnice) da se ne kandiduju na izborima. U Srbiji je opozicija i dalje podeljena i do sada se nije pojavio lider koji može da ujedini opoziciju oko sebe”.

Očekivanja EU od Mađarske

Evropska unija već godinama zahteva od Mađarske niz konkretnih izmena zakona i institucionalnih reformi, pre svega u oblastima pravosuđa, ljudskih prava i borbe protiv korupcije, uz snažan mehanizam uslovljavanja kroz pristup evropskim fondovima.

Prvi ozbiljan korak ka zamrzavanju evropskih fondova Mađarskoj bio je krajem 2022. godine, kada je u decembru iste godine, Savet EU je, na predlog Evropske komisije, odlučio da zamrzne oko 6,3 milijarde evra iz kohezionih fondova namenjenih Mađarskoj. Ovo je bio prvi put da je primenjen tzv. „rule of law conditionality mechanism “, instrument uveden kako bi se zaštitio budžet EU od zloupotreba. Ova odluka je označila prekretnicu u odnosima između EU i Mađarske, jer je prvi put finansijski pritisak korišćen kao glavni instrument za podsticanje institucionalnih reformi.

Razlog za ovu odluku bila je i procena da pravosudni sistem nije dovoljno nezavisan da garantuje nepristrasno sprovođenje zakona, kao i da ne postoje adekvatni mehanizmi kontrole izvršne vlasti. Zbog toga je postojala bojazan da sredstva iz budžeta EU ne mogu biti zaštićena od potencijalnih zloupotreba.

Pored ovih 6,3 milijarde evra, istovremeno je blokiran i pristup dodatnim sredstvima iz fonda za oporavak nakon pandemije (RRF), u vrednosti od oko 5,8 milijardi evra grantova, jer Mađarska nije ispunila tzv. „super-milestones“— posebne uslove koji se odnose na reforme pravosuđa, borbu protiv korupcije i transparentnost.

Neophodno je sprovesti reforme  oblasti pravosuđa, pre svega Nacionalnog sudskog saveta kako bi dobio stvarna ovlašćenja u procesu imenovanja i napredovanja sudija, kao i na smanjenju političkog uticaja izvršne vlasti na pravosudni sistem. Takođe, traži se veća transparentnost i depolitizacija izbora sudija Ustavnog suda.

Kada je reč o ljudskim pravima, Evropska unija najčešće ukazuje na sporni zakon iz 2021. godine koji ograničava prikaz sadržaja povezanih sa LGBT temama, ocenjujući ga kao diskriminatoran i nespojiv sa evropskim standardima slobode izražavanja. 

Pored toga, značajan fokus stavljen je na medijske slobode, gde EU zahteva izmene zakona koje bi obezbedile veću nezavisnost regulatornih tela, transparentnije vlasništvo nad medijima i smanjenje političkog uticaja na javne servise.

Borba protiv korupcije predstavlja još jednu ključnu oblast u kojoj EU traži reforme. Od Mađarske se zahteva unapređenje zakonskog okvira za javne nabavke kako bi se smanjio broj tendera sa jednim ponuđačem i sprečio sukob interesa. Takođe, insistira se na jačanju institucionalnih mehanizama kontrole, uključujući osnivanje nezavisnih tela za nadzor i uvođenje mogućnosti da se odluke tužilaštva, u slučajevima kada ne pokrene istragu, mogu sudski preispitati.

Cilj svih ovih reformi je da obezbede transparentno trošenje novca iz EU fondova i da institucije funkcionišu u skladu sa principima vladavine prava. Bez sprovođenja ovih reformi, Mađarska ne može u potpunosti da dobije pristup blokiranim sredstvima iz fondova EU.