Vučić (ni)je propustio trenutak za pobedu

Vikend analiza Jasmine Lukač

Ako opozicija, odnosno njen glavni deo okupljen u Savezu za Srbiju, ne izađe na izbore 2020. biće to nova i opasna situacija po vlast naprednjaka Aleksandra Vučića. O tome koliko opasna, vode se velike javne i nejavne rasprave.

Vučić
Foto: BETA

Vučić (ni)je propustio trenutak za pobedu

Vikend analiza Jasmine Lukač

Ako opozicija, odnosno njen glavni deo okupljen u Savezu za Srbiju, ne izađe na izbore 2020. biće to nova i opasna situacija po vlast naprednjaka Aleksandra Vučića. O tome koliko opasna, vode se velike javne i nejavne rasprave.

autor teksta
Jasmina Lukač | Demostat | Beograd 16. Aug 2019 | Analize

Po jednom gledištu, naprednjaci su u priličnoj strepnji od bojkota. Dve mogućnosti ih posebno uznemiruju. Prva je da bojkot u potaji podržavaju zapadne sile, mada to njihovi zvaničnici nikada otvoreno neće reći. Naprotiv, pozivaće na izlazak. Druga je, da će tokom bojkota napetosti narasti i da neće moći da održe kontrolu nad svojim pristalicama. Neka od grupa aktivista, u skladu sa doživljajem kampanje kao borbe na sve ili ništa, izazvaće ili učestvovati u nekom nasilnom incidentu. I taj događaj može okrenuti i većinsko raspoloženje u Srbiji protiv SNS-a, ali i postati povod da se izbori ipak ospore i spolja, od strane Evropske unije i SAD. Ono što omogućuje takav razvoj situacije jeste Internet i društvene mreže. Koliko god da su jaki klasični mediji poput štampe i televizije koji propagiraju Vučićevu vlast, koliko god da tačno ljudi u Srbiji koristi društvene mreže, sa Internetom kao nepredvidljivim područjem, i dalje postoji neizvesnost.

Logika tog glediša nalaže da je Vučić trenutak za pobedu propustio omogućivši opoziciji prostor da uhvati zalet za juriš na izborni proces kao takav. Poslednji trenutak da to izbegne bili su izbori u decembru 2018. u Lučanima, nakon kojih Savez za Srbiju, počinje da vodi kampanju bojkota. Da je SNS tada olabavio pritisak i omogućio SZS-u, odnosno najjačem članu Saveza u Lučanima, Bošku Obradoviću, da zajedno sa Vukom Jeremićem, uzme nekog odbornika više, za naprednjake bi sve bilo lakše. Obradović, za koga se tvrdi da je u SZS-u bio najveći pobornik izlaska na izbore, budući da ga je skupštinska borba učinila prepoznatljivim političarem, mogao bi se prikloniti i izlasku na izbore 2020. Ovako su Lučani ubili nadu da mlađi političari, poput Obradovića i Jeremića, imaju potencijal za rast rejtinga, koji ne treba da žrtvuju već ocvalima iz starije generacije poput Borisa Tadića, ali i Dragana Đilasa i drugih iz nekadašnjeg DS-a.

Drugo gledište je opuštenije i zasniva se na čvrstom uverenju o Vučićevom prozapadnom zaokretu. To gledište ne dovodi u pitanje Vučićeve čvrste veze sa Briselom, Vašingtonom, ali i Moskvom i svetskim establišmentom. Logika tog gledišta kaže da je bojkot koska koja je u saglasju sa spoljnim Vučićevim saveznicima “bačena” opoziciji kao bi njeni lideri imali uvodnu priču za izbore 2020. Podsetimo se, uvodna priča pred izbore 2016. bila je ko će sa kim iz nekadašnje velike DS u koaliciju, da bi takva koalicija godinu dana kasnije na predsedničkim izborima 2017. kobajagi mogla da porazi Vučića. Jer, se vlast u Srbiji, tvrdili su zdušno, menja na predsednčkim izborima, ne na parlamentarnim.

Ali, obe DS liste – i Tadićeva kao SDS-LSV-LDP i Pajtićeva izvorna DS, su loše prošle – pa je uvodna tema pred izbore 2017. postala ko će biti predsednički kandidat i novi lider koji će dići opoziciju iz pepela. Pred beogradske izbore 2018. i ta nada oličena u Saši Jankoviću se ugasila, a glavno je postalo vraća li se Dragan Đilas u politiku.

Ništa od toga sada više nije moguće. Glavna opoziciona koalicija Savez za Srbiju je ustrojena tako da se pitanje lidera ne postavlja, svi izdanci DS se mogu priključiti, kao i oni koji to nisu… Izmišljeni su i nivoi pridruživanja: osnivači, članice, stranke potpisnice zajedničkih dokumenata. Organizaciono i lidersko pitanje je ili rešeno, ili prigušeno do nečujnosti.

Po ovom gledištu dakle, kako politiku nije moguće više “trošiti” na unutaropozicione teme, umesto njih namestio se bojkot. Vučić, prema ovom gledištu, ima jako sredstvo protiv bojkota, a to je da on bira tačno vreme izbora. Još uvek ima i mogućnost trenutnog udara, odnosno blic krig kampanje. To znači da ako na primer, Savez za Srbiju u septembru objavi da preduzima totalni bojkot, Vučić smesta na iznenadnom sastanku rukovodstva SNS saopšti da je odlučio da popusti pred zahtevima partije. I hitro u najkraćem zakonskom roku – od 45 dana, raspiše vanredne parlamentarne i lokalne izbore. Da proba sa datumom glasanja u novembru, mesecu kada se inače, ne održavaju izbori u Srbiji. Jedini put valjda kada su u novembru održani izbori jesu neuspeli predsednički 2003. kada je kandidat radikala Tomislav Nikolić dobio više glasova od kandidata DOS-a Dragoljuba Mićunovića. Izbori su bili nevažeći jer je važio uslov o izlaznosti – više od 50 odsto upisanih birača, koji je kasnije ukinut, što je omogućilo Tadiću da pobedi 2004.

Dakle, Vučić teorijski može da grune sa tako nekim naglim potezom – on je u stalnoj kampanji, otvara puteve, kule i gradove i lako mu je da raspored svojih aktivnosti prilagodi ritmu završnice kampanje. Time bi dao priliku opoziciji da pokaže da li je u stanju da izbore učini neuspelim, da obori izborni proces i da izdejstvuje nove kroz šest meseci. Ali i da figurira kao neko ko je baš tu priliku omogućio.

Ovaj scenario nije mnogo izgledan, ali jeste drugi koji se provlači kroz stavove SNS. A to je da će Vučić ići na maksimalno odlaganje dana glasanja, računajući da će tema bojkota svima dojaditi pošto opozicija neće imati čime drugim da se bavi. To znači da ako su izbori 2016. održani 24. aprila, a ponovljena glasanja u pojedinim opštinama i danima kasnije, Vučić ima zakonsku mogućnost da rok za novo glasanje rastegne i do maja 2020. To može biti predugo vreme da se tema bojkota održi, predugo za uslove 21. veka, da neko ne bi pokušao sa nečim novim.

Na ruku tu Vučiću ide više činilaca. Iskustvo pokazuje da su građani u Srbiji tokom zimskih meseci više raspoloženi da masovno i uporno izlaze na demonstracije, nego u proleće i leto. Nestrpljenje opozicionih aktivista da se nečim istaknu stvaraće osujećenost i oni će, tokom čekanja da bojkot već jednom dođe, takođe činiti greške. Sa druge strane, najava bojkota će držati SNS u stanju pojačanih iščekivanja imali naprednjaci tu svoju izbornu skupštinu u septembru koju stalno najavljuju (prethodna je bila u maju 2016.) ili je opet odložili za 2020.

Rezultati merenja raspoloženja birača da li će naprednjaci biti zbunjeni opozicionim bojkotom, ili će se manje truditi jer nemaju pravog neprijatelja, biće podložni promeni. Naprosto, biće dovoljno vremena da se nađe način da se na to utiče. I konačno, uticaj će imati i pogrešne i promašene ideje koje će se nuditi opoziciji kao kreativna rešenja za bojkot. Jedna od glupljih je na primer da opozicija preda listu koja će se zvati “Lista za bojkot” da bi imala kontrolore na glasačkim mestima. Ako se lista preda, znači da sadrži imena kandidata za koje su skupljeni potpisi. I u slučaju da je RIK odobori, to nije nikakva bojkot lista, već punopravni učesnik izbora. Šta će oni da urade ako osvoje mandate njihova je stvar, mogu ih odmah vratiti narodu, kao što je njihova stvar i kako će sebe nazvati – može taj naziv glasiti i “Lista putnika za Mars”.

Komentari
Analize
Rusko "pametno glasanje" i Srbija
Rusko "pametno glasanje" i Srbija

Dok je Erdogana uzdrmala “kampanja ljubavi”, odnosno to što j...

Američka misija Metjua Palmera
Američka misija Metjua Palmera

Možemo ozbiljno o tome da nagađamo, jer prvi put imamo obilje domaćeg materij...

Svakog leta makedonski scenario
Svakog leta makedonski scenario

Takvo bi se gledište međutim moglo zaoštriti i zaključkom da biv...

Da li su propali pregovori vlasti i opozicije
Da li su propali pregovori vlasti i opozicije

Isto kao kada su se udruživali prošlog leta, Đilasu su se prvi pridruž...

Predizborna zvona i praporci ili srpski dijalog
Predizborna zvona i praporci ili srpski dijalog

Sadašnje predizborno stanje stvari obeležavaju bahato predizborno iživl...

demostav
NAJČITANIJE
Ko koliko zarađuje u Evropi
Ko koliko zarađuje u Evropi

Plate  zaposlenih u  Srbiji među najnižima u regionu i Evropi Prose...

Makronov plan za Evropu
Makronov plan za Evropu

„Evropa je suviše slaba, suviše spora, suviše nedelat...

Vučić i "ranjena srna"
Vučić i "ranjena srna"

Izgovorio je pred nekolicinom novinara na brifingu zbog priče "svađa na travnj...

Seća li se Vučić Desnice?
Seća li se Vučić Desnice?

Vladimir Jugović je otprilike pitao Miloševića da li se nekad bavio spo...

Tajni pregovori Vučića i Tačija: Politika "dila"
Tajni pregovori Vučića i Tačija: Politika "dila"

 „Mi smo ti koji smo od „zmije” napravili  „uz...

2019. Sva prava zadržana.
Zabranjeno je svako kopiranje sadržaja sajta.

Izrada sajta Creative Web