Korisnici društvenih mreža koji su do sada promovisali Kjuanon i teorije zavere o vakcinama i pandemiji korona virusa pomerili su fokus s tih priča. 

Sada šire dezinformacije o globalnoj nestašici hrane koja se nazire, budući da su u sukobu dve zemlje koje su najveći izvoznici hlebnog žita, ulja i mineralnih đubriva. 

Istraživanje koje je sproveo NCRI (Network Contagion Research Institute) pokazalo je da teoretičari zavere na društvenim mrežama masovno dele navode da su zapadne zemlje odgovorne za prekid izvoza pšenice, ječma i kukuruza iz Ukrajine, a često pominju i novi svetski poredak, iza kojeg navodno stoje Jevreji. 

Institut NCRI, koji prati dezinformacije i manipulacije na društvenim mrežama, pronašao je da teoretičari zavere i influenseri povezani s Kjuanonom, ekstremističkim pokretom čiji sledbenici veruju da Donald Tramp vodi rat protiv „duboke države” u SAD, rastuću nesigurnost u vezi sa snadbevanjem osnovnim životnim namirnicama ne povezuju sa ruskom invazijom na Ukrajinu. 

Naime, oni tvrde da je politička klika iz senke, koja želi da stvori novi svetski poredak, odgovorna za navodnu nestašicu hrane i krizu koja će uslediti.

Foto: Anthony Crider, CC BY 2.0, via Wikimedia Commons

Jedan od pristalica Kjuanona, GhostEzra, antisemita koji inače tvrdi da je kovid izmišljen, napisao je na Telegramu: „Ne verujte ni na trenutak da nešto nedostaje. Hrana. Voda. Nafta. Oni stvaraju i proizvode ove nestašice. Do nestašica ne dolazi prirodno.” Kada kaže „oni”, misli na Jevreje.

Teorije o odgovornosti zapada šire i ruski mediji 

NCRI je takođe analizirao poznate ruske portale koji šire dezinformacije o sukobu u Ukrajini i njihovu upotrebu termina u vezi sa snadbevanjem hranom, kao i poruke na ruskim profilima na Tviteru i Telegramu. Kako navode, ruski državni mediji i mediji bliski Kremlju plasiraju informacije da je zapad kriv za moguću nestašicu hrane. 

Glavni analitičar u NCRI Aleks Goldenberg navodi da postoji značajno preklapanje između sledbenika Kjuanona, antivakserskih i onlajn zajednica koje promovišu teorije zavere u vezi s nestašicom hrane. 

Goldenberg navodi da će, ukoliko se nastavi globalna nesigurnost kad je reč o hrani, akteri koji šire dezinformacije, od ruskih državnih medija do onlajn teoretičara zavere na Telegramu, iskoristiti situaciju kako bi formirali narative uz pomoć kojih će širiti nepoverenje u političke sisteme i institucije. 

To se dogodilo i kada je izbila pandemija korona virusa. Njihovo angažovanje je podstaklo mobilizaciju sledbenika i van društvenih mreža i u nekim slučajevima dovelo do ekstremističkih aktivnosti.  

Sa korona virusa na teorije zavera o ratu u Ukrajini

Teorije zavere o kovidu počele su da se šire zajedno sa virusom. 

Lažne vesti, dezinformacije i besmislice koje su pojedinci i ogranizovane grupe delili na društvenim mrežama izazvale su ogromno nepoverenje jednog dela građana u zdravstvene sisteme, lekare, vakcine, protokole lečenja, političke sisteme, države… 

Međutim, ruska invazija na Ukrajinu privukla je globalnu pažnju stavljajući ostale svetske probleme, uključujući i dvogodišnju zdravstvenu krizu, u drugi plan. 

To je za pojedince koji su duboko uključeni u teorije zavere na društvenim mrežama značilo da moraju da pokrenu drugu temu za koju bi publika bila zainteresovana i angažovana. 

Tako su se s korona virusa prebacili na rat u Ukrajini. 

Dobro organizovane onlajn zajednice uključile su se u informacioni rat s ciljem da na svoju stranu privuku sve veći broj ljudi na svetu. 

Grupe na Fejsbuku koje su se bavile kovidom odmah u februaru počele su da objavljuju (dez)informacije o ratu u Ukrajini. 

Sada su stigli do globalne nestašice hrane, za koju tvrde da će nastati ne zbog rata u Ukrajini, već zbog zavere duboke države, političkih krugova iz senke i Jevreja. 

Teorije zavere uvek su dobro prolazile na društvenim mrežama. 

Pre nekoliko godina istraživači sa američkog MIT utvrdili su da lažne informacije na internetu putuju mnogo brže nego istina. I to, nasuprot popularnom verovanju, lažne informacije koje dele pravi ljudi, a ne botovi. 

Naime, verovatnoća da tvit koji sadrži neistinu bude retvitovan je 70 odsto veća u odnosu na verovatnoću da se to dogodi s tvitom koji je istinit. 

Studija je pokazala i da lažna priča stigne do 1500 ljudi šest puta brže od istinitog tvita. 

Istraživači su zaključili da ljudi dele lažne vesti jer imaju veći efekat iznenađenja od realnih vesti.