Autoritarni lideri se često plaše kako bi otvorena debata o političkim ili društvenim temama mogla da ugrozi njihovu vlast.

Njihovi pogledi na svet često su zamagljeni paranojom i sveobuhvatnom zabrinutošću za očuvanje režima, unutrašnju kontrolu i stabilnost.

Takvim liderima nije dugo trebalo da prepoznaju da digitalna povezanost građana može da predstavlja egzistencijalnu pretnju njihovoj moći. 

Uverenje autokrata da zapadne vlade, posebno Sjedinjene Države, koriste uticaj interneta da potkopaju stabilnost njihovih režima, uz sve veći broj javnih protesta širom sveta, samo je pogoršalo strahove.

Upotreba digitalnih tehnologija i metoda za praćenje i ograničavanje prava na slobodu mišljenja je na putu da postane još prodornija i efikasnija u narednih nekoliko godina, što bi dodatno ograničilo slobode na globalnom nivou. 

Generativna veštačka inteligencija samo će povećati sofisticiranost tehnika autoritarnih režima, što će otežati i suprotstavljanje takvim aktivnostima. 

Kineski i ruski model digitalne represije 

Narodna Republika Kina je globalni lider u digitalnoj represiji. 

Organizacija Fridom Haus je osmu godinu za redom Kinu identifikovala kao zemlju koja pruža najmanje slobode na internetu.

U poređenju sa Rusijom, Peking je bolji u cenzuri digitalnih informacija i nadzoru stanovništva, delom zato što su dali prioritet digitalnoj kontroli.

Peking koristi tehnike digitalne represije da kontroliše tok informacija, da umanji i ometa pristup svojih građana informacijama i pokuša da ojača legitimitet Kine, kao i njen sveobuhvatni domet. 

Kineski pametni gradovi koriste tehnologiju nadzora da kombinuju pružanje osnovnih javnih dobara, kao što je, recimo, bezbednost saobraćaja, sa autoritarnom kontrolom.

Rusiji, takođe, nije strana digitalna represija, ali ima drugačiji pristup od Kine. 

Ta zemlja se u velikoj meri oslanja na složene pravne i institucionalne strukture koje promovišu njenu kontrolu nad informacijama.

Rusija je posebno aktivna u širenju dezinformacija, naročito od početka invazije na Ukrajinu. 

Moskva je upotrebila čitav spektar aktivnosti zlonamernog uticaja da bi odbranila svoje akcije u Ukrajini i proširila lažne, obmanjujuće ili neutemeljene informacije.

^{Foto: Printscreen Youtube} 

Rusija je šesta na neslavnoj listi najmanje slobodnih internet okruženja na svetu. 

Sloboda interneta je prošle godine u Rusiji dostigla najniži nivo u istoriji, pošto je Kremlj blokirao sajtove društvenih medija i više od 5.000 veb lokacija u Rusija i uveo zakon koji propisuje do 15 godina zatvora za svakoga ko širi „lažne informacije“ o sukobu u Ukrajini.

Napori Moskve da primora strane IT gigante da se pridržavaju zahteva za moderiranje sadržaja povećali su se prošle godine pošto su Google, Meta i druge kompanije dobile kazne u vrednosti stotina miliona dolara zbog nefiltriranja „zabranjenog sadržaja“.

Pojačano ciljanje neruskih platformi rezultiralo je pojačanom autocenzurom, a u nekim slučajevima i potpunim napuštanjem ruskog medijskog prostora.

Napori da se uklone neruski mediji praćeni su ekspanzijom medijskih korporacija orijentisanih na Kremlj. 

Tako je softverski gigant VKontakte – koji vodi najpopularniju društvenu mrežu u Rusiji i koji je pod kontrolom države – kupio Yandexov agregator vesti (Yandex News) i platformu za blogove Zen. 

Na taj način, Kremlj je dobio još veću kontrolu nad sadržajem sa kojim se ruski građani susreću na mreži.

Ruska vlada je tada ohrabrila ruske kompanije da stvore domaće platforme koje će zameniti strane društvene mreže, čime je povećana kontrola nad sadržajem.

Rusija je takođe podrila slobodu interneta u Ukrajini.

Ruska vojska je 2022. godine više od 20 puta ugasila internet u ukrajinskim gradovima i oblastima kombinacijom sajber napada, ciljanih vazdušnih udara i namerne demontaže telekomunikacione infrastrukture.

Prošlog septembra je otkrivena ruska operacija uticaja u Ukrajini, u okviru koje se više od 60 veb-sajtova lažno predstavljalo kao medijske organizacije, sa nalozima na najvećim američkim platformama društvenih medija.

Sve više slučajeva digitalne represije 

Međutim, sve je više slučajeva digitalne represije i u drugim zemljama u svetu, što svakako doprinosi daljoj demokratskoj eroziji. 

Na primer, sve se više koriste taktike gašenja interneta. 

Prema nekim procenama, prošle godine su vlade i drugi akteri isključili internet najmanje 187 puta u 35 zemalja, što je bio novi rekord.

Gašenja su nametnuta tokom protesta, aktivnih sukoba, školskih ispita, izbora, perioda političke nestabilnosti ili događaja visokog profila, kao što su verski praznici ili posete vladinih zvaničnika, sa ciljem da se u mnogim slučajevima nametnu i ućutkaju glasovi.

Pojedine vlade blokirale su veb-sajtove sa nenasilnim političkim, društvenim ili verskim sadržajem, podrivajući prava korisnika na slobodno izražavanje i pristup informacijama.

Takođe, koriste se komercijalni špijunski softveri, kojima se ponekad ciljaju i politički protivnici ili kritičari. 

Sve veći broj korisnika interneta širom sveta ima pristup samo onlajn prostoru koji odražava stavove njihove vlade i njene interese — ali taj fenomen nije ograničen na Kinu, Rusiju i Iran. 

Vlasti u 47 od 70 zemalja obuhvaćenih istraživačkom studijom Fridom hausa iz 2022. godine ograničile su pristup korisnika izvorima informacija koji se nalaze van njihovih granica.

Etiopija, Indija, Mjanmar, Rusija i Singapur bile su među zemljama koje su imale stroga ograničenja u pogledu toga kojim informacijama korisnici mogu da pristupe iz inostranstva. 

Ali centralizovanje državne kontrole nad internet infrastrukturom je manje uobičajeno, jer je to mnogo teže postići. 

Izveštaj Fridom Hausa je otkrio da je samo sedam od 70 zemalja — Bahrein, Kambodža, Kina, Iran, Tajland, Rusija i Ukrajina —pokušalo da centralizuje kontrolu nad domaćom internet infrastrukturom.

Autor je menadžer za zaštitu podataka o licnosti