Najveća opasnost od kampanja dezinformisanja verovatno je izbijanje građanskog rata u određenoj državi. Setimo se 6. januara kada su izgrednici prodrli u Kapitol Hil u Sjedinjenim Američkim Državama. Te nemire izazvala je dezinformacija da je Džo Bajden pokrao izbore, a da je pravi pobednik izbora bio Donald Tramp, kaže za Demostat Erki Bahovski, dugogodišnji estonski novinar i urednik, govoreći o opasnostima koje vrebaju od namernog plasiranja netačnih informacija.

Naš sagovornik ističe da smo takođe bili svedoci nemira koji izbili zbog „uverenja da su kampanje promovisanja vakcinacije lažne i da predstavljaju kršenje ljudskih prava“. „Teorije zavera su neodvojivi deo dezinformisanja“, precizira on.

Komentarišući česte tvrdnje Evropske unije da Rusija ima običaj da „pušta“ lažne vesti kao deo svog „sajber rata“, Bahovski ističe:“Bolje je reći da je u pitanju hibridni rat kada pričamo o informisanju“.

-Sajber rat znači da su „sajber ratnici“ naciljali „kritičnu“ infrastrukturu određene države. Estonija je bila meta toga 2007, nakon što je sklonjena sovjetska statua iz centra Talina. Važni internet sajtovi banaka, medija i Vlade bili su prisilno zatvoreni nekoliko dana. Kada je reč o informisanju, tačno je da Rusija pokušava da utiče na države EU putem lažnih informacija. Na primer, finska novinarska Jesika Aro otkrila je takozvane „trol fabrike“ u Sankt Peterburgu, u kojima zaposleni pišu gnusne komentare na pojedinim portalima, a istovremeno prikazuju Rusiju u dobrom svetlu. Ali, ima i još toga: Rusija koristi TV kanal RT (prethodno nazivan Raša tudej) da bi prikazivala zapadne države u negativnom, a Rusiju u pozitivnom svetlu. „Trik“ je u tome što je većina ovih vesti tačna, jer i mediji od poverenje objavljuju i negativne vesti, ali, problem je u tome što na RT-u nema nijedne negativne vesti o Rusiji, objašnjava sagovornik Demostata. 

^{Erki Bahovski/Foto: Ave Maria Mõistlik, CC BY-SA 4.0, via Wikimedia Commons}

Bahovski tvrdi da „informacioni rat“ koji vodi Rusija sledi stare taktike KGB-a – „Rusi ne očekuju da svako voli Rusiju, ali nastoje da podriju poverenje ljudi u njihove sopstvene vlade i da naruše političku stabilnost u tim državama“.

- Upravo to se desilo 2016, kada su ruski hakeri pokazali da američka demokratija ne može da bude pouzdana, pa, stoga, da su i kritike na račun ruske demokratije veoma licerne, jer ni američki izbori nisu demokratski. Tu se nije radilo toliko o pomoći Trampu, već su nastojali da pokažu da je zapadna demokratija lažna. Rusija koristi isti princip u Estoniji, nastojeći da pokaže da Estonija ne može da opstane bez ruske pomoći i uticaja. Setimo se šta je Putin rekao o slomu Sovjetskog Saveza - da je to bila najveća geopolitička katastrofa 20. veka. A estonska nezavisnost je direktna posledica te „katastrofe“. Stoga, Rusija nastoji da pokaže kako je raspad Sovjetskog Saveza loše uticao na Estoniju. Sve negativne vesti o Estoniji su u Rusiji preuveličane. Istina, ponekad ruski blogeri takođe pronađu pozitivne stvari o Estoniji, ali ruski „mejnstrim“ mediji tretiraju Estoniju prilično negativno. Takođe, Rusiji nije potreban RT niti bilo koji drugi specijalizovani kanal kako bi uticala na estonsku publiku, budući da jedna trećina stanovništva priča ruski kao maternji jezik, a ostali mogu da razumeju ruski. Stoga, oni mogu da direktno gledaju rusku televiziju koju kontroliše Kremlj... Primeri dezinformacija mogu se pronaći i na linku: https://www.disinfo.eu/ 

“Lako je nasesti na teorije zavere kad ste gladni i očajni”

Upitan smatra li da postoji neko efikasno „oruđe“ za borbu protiv kampanja dezinformisanja, naročito u doba široko rasprostranjenog korišćenja interneta i takozvanih društvenih mreža, Bahovski navodi: „Estonske državne strukture i mejnstrim mediji pokušavaju da informišu javnost o lažnim vestima“. On dodaje da ne postoji „magična formula za hvatanje ukoštac sa dezinformacijama, ali verujem da to mora biti kombinacija nekoliko faktora. „Prvo, mejnstrim mediji moraju da prepoznaju šta su lažne vesti i teorije zavere. Nažalost, svedoci smo suprotnog trenda. To je slučaj i u Estoniji gde ponekad mejnstrim mediji dele lažne vesti. Drugo, informatičko obrazovanje u školama mora da bude osnaženo jer ljudi ne mogu da razlikuju prave od lažnih informacija, naročito na društvenim medijima. Na kraju, mora se očuvati opšta.