Dezinformacije su svuda i tako je oduvek bilo. Tračevi, bili istiniti ili lažni, postoje otkad su ljudi mogli da komuniciraju. „Lažne“ politički motivisane vesti deo su novinarstva oduvek. Međutim, društvene mreže, poput Facebooka, TikTok-a i Tvitera, ubrzale su širenje dezinformacija i lažnih vesti. Društvene mreže šire mitove, dezinformacije i lažne vesti po celom svetu brže nego što se one mogu razotkriti. Bilo da su u obliku lažnih izjava, izmanipulisanih činjenica ili narativa, mnogi ljudi veruju u dezinformacije i dele ih. To, dalje, utiče na njihovo ponašanje u realnom životu, od opredeljanja u politici do zdravstvenih odluka u budućnosti.

Šta možemo da uradimo? Provera činjenica i raskrinkavanje nisu dovoljni. 

Najčešća taktika u borbi protiv dezinformacija je provera činjenica i razotkrivanje lažnih ili obmanjujućih informacija. Ali pokazalo se da bi prebunking, odnosno prethodno raskrinkavanje dezinformacija, mogao biti efikasniji.

S obzirom na rasprostranjenost i uticaj dezinformacija u stvarnom svetu, medijske kompanije i vlade preduzele su korake da aktivno prate i regulišu platforme društvenih medija. Nekoliko platformi aktivno kontroliše ono što se deli na njihovim sajtovima. Pinterest je, na primer, potpuno zabranjivao postove protiv vakcinacije protiv korona virusa. I druge velike medijske platforme kao što su Gugl, Fejsbuk i Jutjub koriste provere činjenica za označavanje sumnjivog materijala ili za promovisanje informacija zasnovanih na činjenicama.

Ali provera činjenica ne funkcioniše uvek. Efikasnost regulatornih napora je upitna. Prvo, posebno kada je reč o političkim temama, može biti teško definisati crvene linije za ono što se kvalifikuje kao dezinformisanje. Uzmimo slučaj medija koji ističu određene činjenice dok ignorišu druge relevantne informacije. Drugo, društvene mreže su ogroman prostor za deljenje vesti, a dezinformacije se šire brže od istine, posebno kada izazivaju strah ili prezir. Dakle, čak i kada su dezinformacije jasne, jednostavno je nemoguće pratiti sve ili dopreti do svih koji su im izloženi. Dezinformacije opstaju, čak i nakon što su razotkrivene, a njihovi efekti takođe ostaju. Pored toga, mnogi ljudi poveruju u lažne vesti ili dezinformacije jer se vode svojim prethodnim uverenjima, osećanjima ili društvenim grupama. Ćak i one koji svesno prihvataju da su dezinformacije lažne, teško je u potpunosti razuveriti. 

Prebunking - „psihološka vakcina“

Poslednjih godina, međutim, naučnici rade na istraživanjima koja se odnose na prebunking, prethodno raskrinkavanje dezinformacija. Reč je o takozvanoj „psihološkoj vakcinaciji“, koja izlaže ljude malim dozama dezinformacija i ohrabruje ih da razviju strategije mentalnog otpora. 

Koncept psihološke inokulacije predložio je Vilijam MekGvajer pre više od 60 godina, a opisana je kao „vakcina protiv ispiranja mozga“. Cilj je izložiti ljude oblicima dezinformacija koje su preslabe da bi bili ubedljive, ali i dovoljno jake da pokrenu osobu da kritički proceni dokaze i razmotri kontraargumente. Na kraju, osoba razvija arsenal kognitivne odbrane i postaje otporna na slične dezinformacije.

Univerzalna psihološka vakcina

Cilj je da se ljudi „vakcinišu” ne protiv određenih lažnih vesti, već protiv uobičajenih tehnika koje se koriste za manipulaciju i dezinformisanje.

Naučni tim je zato napravio nepristrasne video zapise od 90 sekundi o pet uobičajenih strategija manipulacije: 

1. emocionalni jezik (upotreba straha, besa i drugih jakih emocija za povećanje angažovanja); 

2. nekoherentnost (upotreba više argumenata o istoj temi, a ne mogu svi biti tačni); 

3. lažne dihotomije (predstavljanje strana ili izbora kao međusobno isključivih, iako to nisu); 

4. žrtveno jagnje (izdvajanje pojedinaca ili grupa koji će preuzeti krivicu) i 

5. napadi ad hominem (napad na osobu koja iznosi argument, a ne na sam argument). 

Svaki video se oslanja na principe psihološke vakcinacije jer sadrži upozorenje na dezinformacije, iznošenje kontraargumenata i predstavljanje prilično bezazlenih primera. Cilj je bio da se pokaže kako se svaka tehnika može koristiti na društvenim mrežama za uticaj na ljude.

Laboratorijsko testiranje koje je uključivalo više od 5.400 učesnika otkrilo je da su video snimci povećali sposobnost gledalaca da prepoznaju tehnike manipulacije koje se koriste u fiktivnim objavama na društvenim mrežama o različitim temama. To je takođe povećalo njihovu sposobnost da identifikuju nepouzdane informacije i smanjilo njihovu nameru da dele manipulativni sadržaj.

Prebunking u stvarnom svetu

Ali da li bi kratki video snimci bili efikasni u stvarnom svetu? Da bi odgovorili na to pitanje, istraživači su svoje video zapise preneli na Youtube, kao reklame. U roku od jednog dana od gledanja oglasa, nekim korisnicima je predstavljen naslov vesti koji je primenio tehniku manipulacije (na primer za lažne dihotomije - „Moramo da poboljšamo naš obrazovni sistem ili se suočimo sa kriminalom na ulici“). Korisnici su zatim zamoljeni da identifikuju tehniku koja je korišćena. 

Više od 11.400 ljudi je pogledalo video zapise i odgovorilo na kviz. Kao što se očekivalo, veća je verovatnoća da će ljudi koji su prethodno gledali video zapise pravilno identifikovati tehniku manipulacije.

Međutim, nijedna psihološka vakcinacija, ma koliko bila privlačna, poučna i ubedljiva, verovatno neće zaustaviti sve dezinformacije. Čak se i u ovoj studiji sposobnost da se identifikuju tehnike manipulacije na Youtube povećala samo za oko 5 odsto. I ti efekti mogu vremenom opasti. Ali stalni napori da se unapredi svest o dezinformacijama mogu ojačati sposobnost ljudi da ih prepoznaju. U medijskom okruženju zasićenom lažnim vestima koje se stalno menjaju, psihološke vakcine „širokog spektra“ koje ciljaju na uobičajene tehnike dezinformisanja mogu biti deo rešenja.