Koliko su Amerikanci podložni dezinformacijama?

Učesnici ankete su pred sobom imali set od 20 naslova – 10 istinitih i 10 lažnih, a pokazalo se da tačno klasifikuju naslov kao istinit ili lažni u oko dve trećine vesti.

Prosečan broj pravilno klasifikovanih naslova je 13 od 20, sa sličnom tačnošću za prave i lažne naslove; prosek za svaki skup je oko 7 od 10.

Lažni naslov koji su Amerikanci u najvećoj meri identifikovali kao ispravan je sledeći: "Republikanci podeljeni u stavovima o Trampovom ponašanju, demokrate su u velikoj meri kritične".

Pravi naslov koji su Amerikanci u najvećoj meri označili kao lažni bio je: "Stavovi prema EU su uglavnom pozitivni, kako u Evropi tako i van nje".

Dok 61 odsto Amerikanaca ispravno identifikuje ovaj naslov kao tačan, 39 odsto netačno kaže da je lažan.

Kada su u pitanju lažni naslovi generisani veštačkom inteligencijom koji su dizajnirani da prikažu uobičajene tehnike dezinformisanja, Amerikanci pogrešno klasifikuju dva naslova koji se fokusiraju na nepoverenje u vladu: "Vladni zvaničnici su manipulisali cenama akcija da bi sakrili skandale" i "Vlada manipuliše percepcijom javnosti o genetskom inženjeringu kako bi učinila da ljudi više prihvataju takve tehnike."

Nešto manje od polovine, 46 odsto Amerikanaca, pogrešno kaže da je naslov "Vladni zvaničnici manipulisali cenama akcija da bi sakrili skandale" pravi.

Republikanci su podložniji dezinformacijama od demokrata

Postoji značajna veza između pristrasnosti određenoj stranci i podložnosti dezinformacijama.

^{Izvor: Pixabay Free Stock}

Republikanci su lošije prošli na testu o dezinformacijama od demokrata i osoba koje ne podržavaju ni republikance ni demokrate.

Demokrate i nezavisni su na testu prošli dosta slično.

Jedna trećina demokrata i 28 odsto nezavisnih su u grupi sa najviše bodova, u poređenju sa 14 odsto republikanaca.

Postoji nekoliko lažnih naslova koji su prevarili većinu republikanaca.

"Vlada manipuliše percepcijom javnosti o genetskom inženjeringu kako bi učinila da ljudi više prihvataju takve tehnike" - 60 odsto republikanaca to pogrešno označava kao stvarnu vest, zatim "Nova studija: levičari će verovatnije lagati da bi dobili veću platu" - 56 odsto republikanaca je pogrešno označilo kao stvarnu, kao i "Ekstremizam levog krila nanosi više štete svetu nego terorizam, navodi se u Izveštaju UN" - 54 odsto republikanaca.

Manje od 40 odsto demokrata pogrešno označava svaki od ova tri naslova kao tačne.

Pokazalo se da će demokrate i republikanci verovatnije označiti kao tačne one naslove koji jačaju pozitivno osećanje o njihovoj sopstvenoj stranci ili negativne stavove o protivničkoj stranci - bez obzira da li su naslovi zaista stvarni ili lažni.

Na primer, čak 82 odsto republikanaca, u poređenju sa 67 odsto demokrata, označilo je kao tačan naslov "Stručnjaci za međunarodne odnose i američka javnost se slažu: Amerika je manje poštovana na globalnom nivou", budući da je takav naslov implicirao negativan stav o aktuelnom američkom predsedniku, demokrati Džozefu Bajdenu.

Naslov je iz 2018. godine kada je predsednik bio Donald Tramp, ali ispitanici nisu dobili datume naslova.

S druge strane, 80 odsto demokrata, u poređenju sa 68 odsto republikanaca, zaokružilo je kao tačan naslov "Demokrate više od republikanaca podržavaju federalnu potrošnju za naučna istraživanja".

Konzumenti vesti agencije AP najbolje identifikuju vesti

YouGov je istražio vezu između izvora vesti i sposobnosti ispitanika da uoči lažne naslove.

You Gov je ispitanicima pokazao 56 izvora vesti u četiri kategorije: emitovanje, štampa, digitalni i društveni mediji, kako bi rekli koji su izvor vesti koristili u poslednjih mesec dana.

Većina Amerikanaca, 85 odsto, koristi više od jednog izvora vesti.

^{Izvor: AP}

Amerikanci koji kažu da konzumiraju vesti novinske agencije Asošijeted pres najbolji su kada je reč o identifikovanju naslova.  

Ispitanici koji vesti dobijaju iz Nacionalnog javnog radija, Axios-a, HuffPost-a i PBS-a takođe su pokazali izraženu sposobnost da otkriju da li su vesti lažne ili tačne.

Konzumenti vesti MSNBC-a, The Hill-a, Reuters-a, Politico-a i Vashington Post-a takođe su relativno dobri na testu.

Najlošije su prošli oni koji se informišu na društvenim mrežama, poput WhatsApp, Truth Social, Snapchat i TikTok.

Korisnici nekoliko desno orijentisanih kuća, uključujući OAN i Newsmax, takođe su veoma loše prošli na testu.

Većina Amerikanaca smatra da su svakodnevno izloženi lažnim vestima

Većina Amerikanaca, 53 odsto, kaže da svakodnevno na internetu vide ono što misle da je lažna ili obmanjujuća informacija.

Sedam od 10 odraslih, odnosno 71 odsto, veruje da su izloženi dezinformacijama najmanje jednom nedeljno.

Stariji Amerikanci češće veruju da im se svakodnevno prikazuju laži na internetu.

Dve trećine ispitanika starijih od 65 godina kažu da svakodnevno vide dezinformacije, u poređenju sa 37 odsto osoba starosti od 18 do 30 godina.

Tri četvrtine Amerikanaca, 75 odsto, veoma je samouvereno ili donekle uvereno u svoju sposobnost da razlikuju prave vesti od lažnih vesti.

Ispitanici koji su veoma ili donekle uvereni da mogu da razlikuju prave vesti od lažnih postižu bolje rezultate na testu od onih koji nisu baš sigurni ili uopšte nisu sigurni.

Tri od 10 ljudi koji su uvereni da umeju da prepoznaju lažne vesti ulaze u kategoriju sa najviše bodova, u poređenju sa 12 odsto ljudi koji su manje samouvereni.

Amerikanci starosti do 45 godina manje su vešti u prepoznavanju lažnih vesti

Amerikanci u grupi od 18 do 45 godina imaju lošije rezultate od starijih Amerikanaca na testu dezinformacija.

Postižu u proseku 12 od 20 poena, u poređenju sa 15, koliko postižu stariji.

Istraživanje je pokazalo da je veća verovatnoća da će osobe mlađe od 45 godina sumnjati na dezinformacije tamo gde ih i nema i da uopšte manje veruju naslovima vesti od osoba starijih od 45 godina.

Na primer, istinit naslov "Hajat će ukloniti male flaše iz hotelskih kupatila", označilo je kao tačan samo 55 odsto ljudi starosti od 18 do 44 godine, u poređenju sa 72 odsto Amerikanaca starijih od 45 godina.

Postoji još jedan razlog zašto su Amerikanci mlađi od 45 godina, koji su mahom digitalno pismeni, imali lošije rezultate od starijih na ovom testu dezinformacija.

Činjenica je da ljudi mlađi od 45 godina provode više vremena na internetu od osoba koje imaju 45 i više godina, a upravo je vreme koje provodimo onlajn usko povezano sa podložnošću dezinformacijama.

Samo 23 odsto mladih od 18 do 44 godine navodi da provode dva ili manje sati rekreativnog vremena na internetu svakog dana, u poređenju sa 44 odsto ljudi koji imaju 45 i više godina.

Ostali provode više vremena na mreži. 

Pored više vremena koje provode na internetu, ljudi koji spadaju u kategoriju od 18 do 45 godina u većoj meri koriste društvene mreže kao izvor vesti.

Istraživanje je pokazalo da ljudi koji koriste društvene mreže kao izvor vesti nemaju tako dobre rezultate na testu dezinformacija.