U svetlu aktuelnih dešavanja, ovi podaci su još više zabrinjavajući ako se zna da se dešavaju u vreme partijskih trka republikanaca i demokrata za kandidate za predsednika SAD, ali i u predvorju američkih predsedničkih izbora , koji bi prema najavama trebalo da se održe sledeće godine.

Koliko su ove odluke tehnoloških kompanija zaista problematične i kakva je uloga dezinformacija iz Makedonije u političkoj trci u Sjedinjenim Državama, možda mogu da svedoče i dosadašnja iskustva tokom predsedničkih izbora u Americi 2016. godine.

Upravo ubrzanje trke za predsednika SAD, kao i odluke Tvitera i Jutjuba da ne reaguju na botove sa dezinformacijama , u domaćoj javnosti oživljavaju  temu koja je aktivna već nekoliko godina, a povezana je sa već poznatim tzv. veleškim sajtovima. Naime, za te sajtove, koji su se prvi put pojavili tokom predizborne kampanje u Americi, postojala je osnovana sumnja da kopiraju sadržaje sa drugih američkih sajtova, šire lažne vesti, a cilj im je finansijska dobit. Njihove radnje razotkrila je Istražna mreža za organizovani kriminal i korupciju (OCCRP), koja je obavestila da neki od sajtova koji su radili inkriminisano potiču iz makedonskog grada Velesa

Prema OCCRP-u, veleški sajtovi  usapoliticsinsider.com  i usadailypolitics.com  za svoje nezakonite aktivnosti koriste društvenu mrežu Parler, koja se smatra desničarskom platformom i koja je u SAD-u imala stotine hiljada korisnika kako bi ostvarila značajan promet na svojim veb stranicama.

Osim predsedničkih izbora u Americi, tema dezinformacija i lažnih vesti bila je aktivna i u predsedničkoj trci ove godine iu Turskoj. 

Naime, prema brojnim vestima svetskih medijskih kuća, oba tabora predsedničkih izbora u drugom krugu ove trke iz koje je kao pobednik izašao prethodni šef države Redžep Tajip Erdogan, optužuju medije za širenje lažnih vesti  o kandidatima. Tako je tabor glavnog opozicionog kandidata Kemala Kiličdaroglua informisao  da dezinformacije o Erdoganovoj podršci stižu sa internet adrese iz Rusiji, a Erdoganov tabor je istakao da su lažne vesti na izborima koje govore da predsednik pati od ozbiljne bolesti imale za cilj da stvore lažnu sliku da nije sposoban da upravlja zemljom.

U sublimiranom zaključku, konsultovani domaći i strani stručnjaci kažu da su dezinformacije i lažne vesti veliki neprijatelj demokratije u svetu. Dodaju da ako dezinformacije mogu da predstavljaju opasnost za izbore u SAD i Turskoj, šta onda reći o njihovoj opasnosti po zemlje Balkana. 

Češki profesor Mihal Vit u izjavi na tu temu za „Sloboden pečat“ objašnjava da trenutno ne postoji sveobuhvatna, jedinstvena i precizna definicija šta su lažne vesti.

„Ali u osnovi se radi o lažima, manipulacijama, iskrivljavanju činjenica, doziranom iznošenju činjenica, spinovanju, senzacionalističkom predstavljanju dostupnih informacija, namernom izvrtanju stvari, propagandi. Zato će, ako se ne spreči njihovo delovanje, oni biti oruđe kojim će se umesto na izborima birati budući predsednici i premijeri zemalja regiona i sveta“, kaže Vit.

Prema Vitu, obrazovanje je trenutno jedini zaštitni oklop u borbi sa lažnim vestima.

– Samo kritičkim razmišljanjem  i proverom se vodi ova bitka. Ni na koji drugi način. Država mora razviti obrazovne module koji će promovisati kritičko preispitivanje stvarnosti. Sećam se projekta medijske pismenosti sa srednjoškolcima. Smislio sam vest i zadužio ih da pronađu greške i nelogičnosti. U kratkim izmišljenim vestima bilo je oko 40 grešaka, a locirali su samo 10-ak, uglavnom očiglednih. To znači da zemlja mora da stvori kritičku javnost i na taj način će borba protiv lažnih vesti biti uspešna – ističe Vit.

Veles nastavlja da stvara lažne vesti, ali je njihov uticaj mnogo manji

U poređenju sa predsedničkim izborima u SAD-u 2016. godine, sada je uticaj tzv. autora lažnih vesti iz Velesa, o odluci američkih građana, za kojeg predsedničkog kandidata da glasaju,  smanjen, objavio je u svojoj analizi teme „Glas Amerike“ na makedonskom jeziku. Prema pisanju medija, 2016. godine grupa mladih ljudi iz ovog grada je zakupom domena u SAD, postavljanjem sajtova i korišćenjem društvene mreže FB uspela da utiče na biračko telo, sada ovaj problem i dalje postoji, ali nije toliko vidljiv i moćan kao u prošlosti. Kako prenosi Glas Amerike, njihov uticaj, u proteklom periodu na izborima 2016. godine, prema nekim procenama, bio je između 60 i 80 miliona korisnika. To je potom podstaklo FB da napravi kompletnu sofisticiranu zaštitu svog proizvoda, po kojoj je posle izbora 2016. godine blokirano na desetine FB stranica građana Velesa, kako se lažne vesti ne bi mogle širiti preko ove društvene mreže.

Video igre protiv dezinformacija

Sve inovacije u tehnološkom svetu nemaju negativnu konotaciju kada je u pitanju upotreba tehnologije i širenje dezinformacija. Zanimljiva vest kaže da će kompjuterska igrica Kanter Strajk biti korišćena za sprečavanje dezinformacija koje dolaze u svet iz Rusije. Kako prenose mediji, upravo ova novina u igrici, koja je svetski brend, imaće algoritam za sprečavanje lažnih vesti i isporuku istinitog sadržaja onima koji ga koriste. Odnosno, onim korisnicima koji igraju igru u Rusiji, a broje se u milionima. Insajderi u kompaniji za video igre kažu da će ovaj neobičan pristup borbi protiv dezinformacija biti tržišna inovacija koja će se provući kroz moskovsku državnu cenzuru istine o ratu u Ukrajini.

Izvor: https://www.slobodenpecat.mk/dali-industrijata-na-lagi-predvreme-gi-minira-izborite-vo-sad/