srpski english deutsch

Edukacija / Da li je Ukrajina iskoristila dogovoreni humanitarni koridor za napad dronovima na Sevastopolj - šta znamo do sada?

Razotkrivamo lažne vesti u kontekstu rusko-ukrajinskog sukoba

Seciramo dezinformacije, filtriramo činjenice i analiziramo lažne narative u serijalu članaka posvećenom borbi protiv dezinformacija i medijskom opismenjavanju

Da li je Ukrajina iskoristila dogovoreni humanitarni koridor za napad dronovima na Sevastopolj - šta znamo do sada?
Izvor: Onlajn mediji

Edukacija / Da li je Ukrajina iskoristila dogovoreni humanitarni koridor za napad dronovima na Sevastopolj - šta znamo do sada?

Razotkrivamo lažne vesti u kontekstu rusko-ukrajinskog sukoba

Seciramo dezinformacije, filtriramo činjenice i analiziramo lažne narative u serijalu članaka posvećenom borbi protiv dezinformacija i medijskom opismenjavanju

autor teksta
Tamara Bajčić | Demostat | Beograd 10. Nov 2022 | Edukacija

Korisnici Fejsbuka objavili su 3. novembra ove godine informaciju da je Ukrajina koristila dogovoreni humanitarni koridor za prenos pšenice za napad dronom na Sevastopolj, te da je upravo stoga Rusija napustila sporazum o izvozu pšenice iz Ukrajine. Ovi navodi su u objavama bili propraćeni skrinšotom Jutjub videa ruskog vlogera Sanja sa Floride (Саня во Флориде), koji je izneo slične tvrdnje u vezi sa humanitarnim koridorom. 

Ministarstvo odbrane Ruske Federacije (Министерство обороны Российской Федерации (Минобороны России)), optužilo je 30. oktobra Ukrajinu da koristi humanitarni koridor za napad na Sevastopolj. Iste optužbe izneo je i ruski ambasador pri Ujedinjenim nacijama, Vasilij Nebenzja (Василий Алексеевич Небензя). Oslanjajući se na rusko Ministarstvo odbrane i saopštenje koje je izneo Nebenzja, informacije su objavili različiti ruski mediji, uključujući Izvestiju (Известия) i ZVEZDU (Телеканал "ЗВЕЗДА"). Informacija je takođe kružila i među nalozima na Fejsbuku na ruskom jeziku (1,2,3).

Izvor: Onlajn mediji

Zvanični predstavnik Ujedinjenih nacija potvrdio je da u noći 29. oktobra, u trenutku napada, u humanitarnom koridoru nije bilo nikakvih brodova. Rusija optužuje Ukrajinu da koristi humanitarni koridor za napade dronovima bez pružanja dokaza.

Napad na luku Sevastopolj dogodio se 29. oktobra. Kako je tada preneo CNN, ukrajinska strana nije preuzela odgovornost za incident, iako nije nedvosmisleno negirala povezanost sa napadom. Rusko ministarstvo odbrane optužilo je Ukrajinu da koristi humanitarni koridor stvoren za izvoz pšenice za napad i povuklo se iz sporazuma.

Prema ruskoj strani, nakon napada je nađen navigacioni modul jednog od dronova kanadske proizvodnje, a podaci dobijeni iz njega potvrđuju da su dronovi lansirani sa obale u blizini Odese. Međutim, prema CNN-u, Ministarstvo odbrane Ruske Federacije za ove navode nije pružilo nikakve relevantne dokaze. Takođe je vredno napomenuti da je Rusija nakon napada optužila Veliku Britaniju da je pripremala ukrajinsku vojsku za napad dronom na Sevastopolj, što je britansko Ministarstvo odbrane brzo negiralo: „Ova izmišljena priča govori više o raspravama koje se vode unutar ruske vlade nego o Zapadu“ - navodi se u saopštenju. Sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine (Рада національної безпеки і оборони України), Aleksij Danilov (Олексій Мячеславович Данілов), 30. oktobra je kategorički negirao korišćenje humanitarnog koridora za napad i napomenuo da brodovi koji prevoze pšenicu u Ukrajinu nemaju nikakve veze sa aktuelnim procesima i okupacijom. 

Ujedinjene nacije su direktno uključene u proces praćenja transporta pšenice humanitarnim koridorom. Podsekretar generalnog sekretara za humanitarna pitanja i koordinator hitne pomoći, Martin Grifits (Martin Griffiths), 31. oktobra je, kao odgovor na optužbe koje je iznela Rusija, izjavio da je tokom noći 29. oktobra, u vreme kada se dogodio vazdušni napad na Sevastopolj , u humanitarnom koridoru nije bilo nikakvih brodova. Dakle, dronovi nisu mogli biti lansirani iz humanitarnog koridora.

Ukrajina i Rusija su 22. jula, uz posredovanje Ujedinjenih nacija i Turske, potpisale sporazum u okviru kojeg je dogovoren bezbedan pomorski koridor između tri ukrajinske luke i turskih teritorijalnih voda. U Istanbulu je osnovan Zajednički koordinacioni centar (Joint Coordination Center) za praćenje implementacije sporazuma, koji, sa druge strane, u sebi objedinjuje četiri grupe od po 8 inspektora. Rusiju, Ukrajinu, Tursku i Ujedinjene nacije predstavljaju po dva inspektora. Timovi za nadzor, takozvani monitoring timovi, pregledaju sve brodove koji ulaze u turske vode koridorom iz Ukrajine. Prazni brodovi koji se vraćaju u Ukrajinu takođe se pregledaju kako bi se sprečilo da se oružje ili neovlašćena roba brodovima preveze u Ukrajinu, ali i da se ljudi ilegalno krijumčare. Od 2. novembra, četiri dana nakon napuštanja sporazuma, Ruska Federacija se ponovo pridružila sporazumu, ali uz upozorenje da bi ponovo mogla da ga napusti.

Komentari

Poštovani pre kontaktiranja najljubaznije vas molimo da se upoznate sa našom politikom o privatnosti.

Edukacija
Da li je Ukrajina iskoristila dogovoreni humanitarni koridor za napad dronovima na Sevastopolj - šta znamo do sada?
Da li je Ukrajina iskoristila dogovoreni humanitarni koridor za napad dronovima na Sevastopolj - šta znamo do sada?

Korisnici Fejsbuka objavili su 3. novembra ove godine informaciju da je Ukrajina...

Dekontekstualizacija fotografije: Fotografija Imrana Kana iz 2014. lažno korišćena u izveštajima o pucnjavi iz 2022.
Dekontekstualizacija fotografije: Fotografija Imrana Kana iz 2014. lažno korišćena u izveštajima o pucnjavi iz 2022.

Bivši premijer Pakistana Imran Kan ranjen je početkom novembra u nogu, k...

Dezinformacije podstiču zločine iz mržnje i politički ekstremizam
Dezinformacije podstiču zločine iz mržnje i politički ekstremizam

Amerikanci sa obe strane političkog spektra smatraju da dezinformacije podsti...

Riši Sunak i društvene mreže: lažni video sa Ibice postao viralan
Riši Sunak i društvene mreže: lažni video sa Ibice postao viralan

Jedan takav video postao je viralan na društvenim mrežama. Naime, korisn...

Da li društvene mreže mogu da prepoznaju lažne predizborne reklame?
Da li društvene mreže mogu da prepoznaju lažne predizborne reklame?

Istraživanje, koje je obuhvatilo TikTok, Fejsbuk i Jutjub, pokazalo je da nisu ...

demostav
NAJČITANIJE
Ko koliko zarađuje u Evropi
Ko koliko zarađuje u Evropi

Plate  zaposlenih u  Srbiji među najnižima u regionu i Evropi Prose...

Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat
Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat

  U junskom istraživanju crnogorskog Centra za demokratiju i ljudska pr...

Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane
Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane

Na ulice Tirane je 13. maja izašlo više desetina hiljada ljudi koj...

NATO od Srbije udaljen tri godine
NATO od Srbije udaljen tri godine

  U svakom društvu, postoje teme koje se radije preskaču. Određen...

Makronov plan za Evropu
Makronov plan za Evropu

„Evropa je suviše slaba, suviše spora, suviše nedelat...

2022. Sva prava zadržana.
Zabranjeno je svako kopiranje sadržaja sajta.

Izrada sajta Creative Web

Ovaj sajt koristi "kolačiće" kako bi se obezbedilo bolje korisničko iskustvo. Ako želite da blokirate "kolačiće", molimo podesite svoj pretraživač.
Više informacija možete naći na našoj stranici Politika privatnosti