Od 2017. godine, svakog 2. aprila obeležava se Međunarodni dan provere činjenica. 

U svetu u kojem vesti dolaze iz mnogih izvora, kao i sa društvenih mreža - od Tvitera, preko Reddita, do Instagrama -  informacijama i medijima se vrlo lako može manipulisati, kako bi se uticalo na javno mnjenje. Fektčekeri nam, u tom smislu, svima čine uslugu. 

Svetski dan provere činjenica uspostavila je Međunarodna mreža za proveru činjenica (I.F.C.N.), koju čine organizacije koje se širom sveta bave proverom podataka i ocenjivanjem izjava javnih funkcionera.  

Međutim, koncept takvog dana je prvi put osmišljen 2014. godine na skupu u organizaciji  Londonske škole za ekonomiju. 

Na prestižnoj obrazovnoj ustanovi povela se diskusija o tome koliko su opasne dezinformacije koje šire političari i koliko je važno da oni budu odgovorni za ono što obećaju. 

Ali i da postoji neko ko će prikupljati izrečene informacije i proveravati da li su istinite.  

Onda je došla 2016. godina, kada su tokom kampanje za američke izbore lažne vesti i dezinformacije ponovo dovele ovo pitanje u središte pažnje. 

Tada je Međunarodna mreža za proveru činjenica zvanično promovisala 2. april kao Međunarodni dan provere činjenica. 

Nije slučajno izabrano da se Svetski dan provere činjenica obeležava odmah nakon 1. aprila, Međunarodnog dana šale. 

Cilj je da se pokaže da su šale u redu, ali ne i kada je reč o ozbiljnim pitanjima i obećanjima koja svakodnevno slušamo od političara. Oni moraju biti pozvani na odgovornost. 

Međunarodni dan provere činjenica je dan kada različite medijske kuće organizuju skupove, seminare i škole, kako bi njihove kolege, ali i građani, naučili da proveravaju činjenice, identifikuju i zaustave širenje dezinformacija ili lažnih vesti.

Predizborna kampanja u SAD 2016. godine, izbor Donalda Trampa za predsednika SAD, ali i Bregzit u Britaniji, podstakli su bujanje lažnih vesti i neproverenih informacija. 

^{Foto: Gage Skidmore} 

Baš u vreme američkih izbora i bregzita Oksfordski rečnik je izabrao termin „postistina“ (post-truth) za reč 2016. godine. 

Ona je definisana kao stanje u kome emocije i lična verovanja više oblikuju javno mnjenje, nego objektivne činjenice. 

Iako podseća na laž, postistina se razlikuje od nje. Ona je pre ignorisanje istine i odsustvo bilo kakvog dijaloga. Ljudi se sve češće okreću istomišljenicima i sistematski ignorišu argumente druge strane. 

Profesionalni lovac na lažne vesti

Zanimljivo je da se posao profesionalnog „lovca na lažne vesti“ pojavio u SAD još tokom dvadesetih godina prošlog veka. 

Obučeni novinari su imali isključivi zadatak da detektuju lažne vesti i da pripremaju odgovore na njih. 

Dodatni zamajac profesija dobija tokom devedesetih. 

Tada portali aktuelizuju problem lažnih vesti u političkoj sferi i prvi put detaljno analiziraju informacije političara u kampanji. 

U današnje vreme brojne novinarske agencije obavljaju posao „fektčekera“. 

^{Foto: Vlada Karpovich}

Među njima su i FactCheck.org i Politifact u Sjedinjenim državama i Fullfact u Velikoj Britaniji. 

Oni obavljaju posao post hoc provere, odnosno verifikacije nakon objavljivanja teksta. 

Mnogi mediji rade proveru pre objavljivanja, kako bi se ponašali u skladu sa kodeksom i profesionalnom etikom. 

To je takozvana ante hoc provera i predstavlja standard novinarske struke. 

Studije pokazuju da post hoc provera daje interesantne rezultate. Naime, donosioci odluka više vode računa prilikom davanja obećanja glasačima, dok slušaoci i gledaoci pažljivije slušaju izjave političara. 

Ipak, istraživanja upozoravaju da građani nisu skloni preispitivanju kada je reč o veoma polarizovanim temama. 

Oni ostaju ušančeni na svojim pozicijama, a suprotnu argumente tretiraju kao neprijateljsku propagandu. 

Naime, pokazalo se da dezinformacije najpre ubede glasače u istinitost, da nakon provere gube svoju ubedljivost, te da i pored manje ubedljivosti ne utiču na podršku kandidatu. 

Istraživanje je pokazalo da su građani u velikoj meri bili spremni da zanemare tačnost informacija i da glasaju za kandidata koji im je ideološki bliži. 

Ljudi, zapravo, svesno ignorišu činjenice i glasaju vođeni emocijama. To jako podseća na postistinu s početka i pokazuje koliko ona dominira javnim prostorom.

Navedeni primeri ukazuju koliko je danas borba protiv dezinformacija potrebnija društvu više nego ikad. 

Tradicionalni mediji gube primat, a na scenu stupaju alternativni izvori izveštavanja. 

Portali, Instagram stranice i Jutjub podkasti oblikuju društvo na način koji je teško predvideti. 

Lažne vesti je moguće širiti bez velike odgovornosti u skladu sa sopstvenim interesima. 

Ipak, društvene mreže imaju sopstvene mehanizme suzbijanja lažnih vesti. 

Studija sa Jejla zaključila je da su Fejsbuk oznake značajno smanjile percipiranu tačnost objava, u odnosu na one bez oznaka.  

Dortmut studija utvrdila je da je oznaka „sporna vest“ smanjila broj ispitanika koji smatraju da je poruka tačna sa 29 na 19 posto. 

S druge strane, oznaka „lažna vest“ je smanjila broj ispitanika koji veruju u istinitost vesti za 16 posto. 

Istraživanja pokazuju da su napori ograničavanja dezinformacija dali određene rezultate, ali da to nije dovoljno. 

Tačnost informisanja je pravo svakog građanina i na to treba stalno ukazivati. 

Dan provere informacija je važan kako bi ukazao na to. U tom smislu on je neophodan, ali ne dovoljan uslov bitke za demokratsko društvo.