srpski english deutsch

Edukacija / Deklaracija iz Tirane - zajednička borba EU i ZB protiv stranih dezinformacija

Evropska unija i Zapadni Balkan odlučni su u borbi protiv stranih manipulacija informacijama i stranog mešanja, uključujući i dezinformacije i druge hibridne pretnje usmerene na društva u regionu, čiji je cilj da ugroze stabilnost, demokratske procese i perspektivu u EU. To se navodi u Deklaraciji usvojenoj na Samitu Evropska unija-Zapadni Balkan u Tirani, koju je potpisala i Srbija. Saradnja EU i Zapadnog Balkana bi trebalo da bude dodatno osnažena izgradnjom otpornosti na dezinformacije i stimulisanjem profesionalizma u medijima, kao i medijske pismenosti. Cilj je da se poveća uticaj strateške komunikacije o odnosima EU i Zapadnog Balkana, naročito u procesu proširenja, naveli su u deklaraciji lideri EU i Zapadnog Balkana. To bi u slučaju Srbije trebalo da znači - da se promeni narativ vladajućih struktura o Evropskoj uniji, koji poslednjih godina ne priliči zemlji koja iskreno teži učlanjenju u EU. 

Deklaracija iz Tirane - zajednička borba EU i ZB protiv stranih dezinformacija
Foto: Printscreen Youtube (KTV Televizija)

Edukacija / Deklaracija iz Tirane - zajednička borba EU i ZB protiv stranih dezinformacija

Evropska unija i Zapadni Balkan odlučni su u borbi protiv stranih manipulacija informacijama i stranog mešanja, uključujući i dezinformacije i druge hibridne pretnje usmerene na društva u regionu, čiji je cilj da ugroze stabilnost, demokratske procese i perspektivu u EU. To se navodi u Deklaraciji usvojenoj na Samitu Evropska unija-Zapadni Balkan u Tirani, koju je potpisala i Srbija. Saradnja EU i Zapadnog Balkana bi trebalo da bude dodatno osnažena izgradnjom otpornosti na dezinformacije i stimulisanjem profesionalizma u medijima, kao i medijske pismenosti. Cilj je da se poveća uticaj strateške komunikacije o odnosima EU i Zapadnog Balkana, naročito u procesu proširenja, naveli su u deklaraciji lideri EU i Zapadnog Balkana. To bi u slučaju Srbije trebalo da znači - da se promeni narativ vladajućih struktura o Evropskoj uniji, koji poslednjih godina ne priliči zemlji koja iskreno teži učlanjenju u EU. 

autor teksta
Milomir Mandić | Demostat | Beograd 14. Dec 2022 | Edukacija

Ovo nije prvi put da Evropska unija poziva zemlje Zapadnog Balkana da ojačaju saradnju u borbi protiv dezinformacija i drugih hibridnih pretnji koje potiču naročito od aktera iz trećih država, a čiji je cilj da potkopaju evropsku perspektivu regiona. Zapadni Balkan, a posebno Srbija, odavno su prepoznati kao prostor koji je na meti manipulacija iz Rusije i Kine. Ruske kampanje dezinformisanja na Zapadnom Balkanu su i mnogo pre rata u Ukrajini imale za cilj potkopavanje vrednosti Evropske unije i SAD i odlaganje ulaska zemalja iz regiona u transatlantske institucije. Rat u Ukrajini još jasnije je pokazao institucijama Evropske unije koliko su štetne dezinformacije i da se EU tome mora suprotstaviti. Informacije su pogonsko gorivo svake demokratije jer građani u demokratiji odlučuju na temelju onoga što znaju i što su mogli zaključiti iz podataka koji su im dostupni.

Lideri EU su sada svesni da je osetljivost javnosti u zemljama Zapadnog Balkana na informacije u vezi sa ratom i odnose u Evropi i sa Rusijom veoma velika, te je zato dodatno povećana pažnja. 

Međutim, negativan diskurs o Evropskoj uniji u zemljama Zapadnog Balkana, a posebno Srbiji, samo jednim delom je proizvod direktnog ruskog uticaja i propagande. Naime, u velikoj meri je i posledica loše komunikacije o EU od strane srpskih političara i ljudi koji vode zemlju. 

To je prepoznala i EU i rešena je da tome stane na put, kaže za Demostat programska direktorka Centra za evropske politike Milena Lazarević.

Milena Lazarević/foto: printscreen Youtube (K1)

Ona podseća da je značaj komunikacije u zemljama Balkana u vezi sa Evropskom unijom prepoznat i u novoj metodologiji kao bitno pitanje, te da postoji sve veće razumevanje u samoj EU da podrška javnosti evropskim integracijama u zemljama kandidatima zavisi ne samo od dešavanja u procesu integracija, već i od načina na koji se proces komunicira. 

“U Srbiji je to poslednjih godina postao problem jer su glavni akteri koji su podrivali EU zapravo bili ljudi iz vlasti koji su igrali tu igru krivice, stalno su svaljivali krivicu na EU, kad god su postojali neki problemi, kad je Srbija bila u stagnaciji ili je bila izložena nekim kritikama, uvek se to po principu bumeranga vraćalo samoj EU, kako je to njihova krivica. To je naštetilo imidžu EU među našim građanima”, navela je Lazarević. 

Ona je rekla da je Srbiji i ranije iz EU ukazano da ne može na taj način da se komunicira u jednoj zemlji koja ima za cilj da postane članica. 

“Nije problem kritkovati, ali treba da postoji i proaktivna komunikacija, da se građanima predoče prednosti koje donosi EU, šta je pozitivno što od EU dobijamo, a to je nešto što je do sada ostajalo zaboravljeno u senci kritika”, navodi ona. 

U 2022. godini te kritike, ali i dezinformacije, u najvećoj meri su se odnosile na uvođenje sankcija Rusiji i probleme koje Srbija ima u vezi sa tim, jer je uvođenje sankcija komunicirano kao nepravičan zahtev prema Srbiji, iako je isti za sve države članice i sve države kandidate. 

U tom kontekstu, sada se poseban fokus stavlja ne samo na otpornost na strane negativne uticaje kad su u pitanju mediji i informisanje, već i na strateške komunikacije u zemlji, koje sprovode vlasti u državama kandidatima prema svojim građanima.

“Ako se ostavi da građani iz različitih tabloida zaključuju da li je integracija u EU dobra ili loša vest za njih ili našu zemlju, ne možemo očekivati da imamo građane koji su dobro informisani o tome”, navodi Lazarević. 

Ona podseća i da je u IPA III Instrumentu za pretpristupnu pomoć, od 2021. do 2027. godine, u jednom od prozora poseban akcenat stavljen na strateške komunikacije, otpornost na dezinformacije, pored standardne i tradicionalne podrške slobodnim medijima i medijskim slobodama.

Komentarišući navode iz deklaracije da će se više stimulisati profesionalizam u medijima i medijska pismenost, Lazarević navodi da će se više ulagati u različite projekte, što od strane nevladnih aktera, samih medija, što u projekte sa vladama i institucijama u regionu na unapređenju komunikacije u vezi sa evropskim integracijama.

“Ne radi se o nekakvom nastojanju da se sprovodi neka vrsta propagande, ti projekti nemaju takve karakteristike, već su informativnog karaktera i imaju za cilj da pomognu građanima da shvate i razumeju šta su prednosti, a šta potencijalni troškovi i gubici u procesu evropske integracije, te da im pomognu da donesu kvalitetnu i dobro informisanu odluku kada na kraju budu izlazili na referendum o ulasku zemlje u EU”, navela je Lazarević. 

Saradnja i u oblasti sajber bezbednosti

U deklaraciji se navodi da će EU i Zapadni Balkan sarađivati i na unapređenju zajedničke sajber bezbednosti, budući da sajber kriminal ne poznaje granice. 

Naime, nedavni sajber napadi velikih razmera i u regionu i u EU ukazuju da je neophodno pojačati angažman, u okviru već postojećih programa i alata, ali i kroz saradnju sa Agencijom EU za sajber bezbednost (ENISA) i Evropskim centrom za kompetencije u sajber bezbednosti. Naravno, EU računa i na bilateralne inicijative članica EU i drugih partnera. 

Foto: Pixabay

Kako bi se brzo odgovorilo na izazove u oblasti sajber bezbednosti, EU se fokusira na to da se u zemljama koje su bile pogođene nedavnim napadima poveća otpornost na sajber kriminal i spremnost da se suoče sa incidentima u toj oblasti. 

Kako se navodi u Deklaraciji, dugoročnija pomoć Evropske unije regionu u oblasti sajber bezbednosti planirana je za 2023. godinu. 

Evropska unija je, kako se navodi, odlučna da pojača svoju podršku otpornosti protiv sajber napada na Zapadnom Balkanu i da pomogne da se saradnja u regionu i sa međunarodnim partnerima poboljša i intenzivira.

Komentari

Poštovani pre kontaktiranja najljubaznije vas molimo da se upoznate sa našom politikom o privatnosti.

Edukacija
Tri puta "ura" za propagandu majke Rusije!
Tri puta "ura" za propagandu majke Rusije!

Podrška i lojalnost nekoj politici građana je samo onda kada je zaista z...

Borba protiv lažnih vesti - psihološka vakcinacija
Borba protiv lažnih vesti - psihološka vakcinacija

Dezinformacije su svuda i tako je oduvek bilo. Tračevi, bili istiniti ili lažn...

Bojčev: "Dipfejk" - najveći problem u borbi protiv dezinformacija
Bojčev: "Dipfejk" - najveći problem u borbi protiv dezinformacija

Mimikrija- Sa ovim alatom, svako ispred kamere može da liči na  koga žel...

Da li su Sjedinjene Američke Države zaista oprale milijarde dolara pomoći Ukrajini preko propale kriptoberze FTX?
Da li su Sjedinjene Američke Države zaista oprale milijarde dolara pomoći Ukrajini preko propale kriptoberze FTX?

Bankrot FTKS-a, jedne od najvećih svetskih berzi kriptovaluta, izazvao je neos...

Neophodna je zakonska regulativa protiv lažnih vesti, region nije  imun na dezinformacije
Neophodna je zakonska regulativa protiv lažnih vesti, region nije imun na dezinformacije

U ovom periodu bilo je vrlo lako pročitati netačne informacije o ratišt...

demostav
NAJČITANIJE
Ko koliko zarađuje u Evropi
Ko koliko zarađuje u Evropi

Plate  zaposlenih u  Srbiji među najnižima u regionu i Evropi Prose...

Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat
Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat

  U junskom istraživanju crnogorskog Centra za demokratiju i ljudska pr...

NATO od Srbije udaljen tri godine
NATO od Srbije udaljen tri godine

  U svakom društvu, postoje teme koje se radije preskaču. Određen...

Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane
Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane

Na ulice Tirane je 13. maja izašlo više desetina hiljada ljudi koj...

Makronov plan za Evropu
Makronov plan za Evropu

„Evropa je suviše slaba, suviše spora, suviše nedelat...

2023. Sva prava zadržana.
Zabranjeno je svako kopiranje sadržaja sajta.

Izrada sajta Creative Web

Ovaj sajt koristi "kolačiće" kako bi se obezbedilo bolje korisničko iskustvo. Ako želite da blokirate "kolačiće", molimo podesite svoj pretraživač.
Više informacija možete naći na našoj stranici Politika privatnosti