Edukacija / Dekontekstualizacija fotografije: Fotografija Imrana Kana iz 2014. lažno korišćena u izveštajima o pucnjavi iz 2022.

Fotografija objavljena na zvaničnom Tviter nalogu bivšeg pakistanskog premijera Imrana Kana 2014. godine korišćena je u izveštajima o napadu 3. novembra, u kojem je Kan ranjen u potkolenicu. Fotografija je podeljena više hiljada puta, a objavili su je i pojedini kredibilni mediji, uz navode da je nastala odmah nakon pokušaja atentata na političara. Dekontekstualizacija fotografije je česta metoda manipulacije, kojom se menja prvobitni smisao i karakter fotografije, odnosno određenog događaja.

Dekontekstualizacija fotografije: Fotografija Imrana Kana iz 2014. lažno korišćena u izveštajima o pucnjavi iz 2022.
Foto: Snimak ekrana

Edukacija / Dekontekstualizacija fotografije: Fotografija Imrana Kana iz 2014. lažno korišćena u izveštajima o pucnjavi iz 2022.

Fotografija objavljena na zvaničnom Tviter nalogu bivšeg pakistanskog premijera Imrana Kana 2014. godine korišćena je u izveštajima o napadu 3. novembra, u kojem je Kan ranjen u potkolenicu. Fotografija je podeljena više hiljada puta, a objavili su je i pojedini kredibilni mediji, uz navode da je nastala odmah nakon pokušaja atentata na političara. Dekontekstualizacija fotografije je česta metoda manipulacije, kojom se menja prvobitni smisao i karakter fotografije, odnosno određenog događaja.

autor teksta
Ivana Petronijević Terzić | Demostat | Beograd 9. Nov 2022 | Edukacija

Bivši premijer Pakistana Imran Kan ranjen je početkom novembra u nogu, kada je pucano na kolonu vozila u kojoj se nalazio, na istoku zemlje. Napad se dogodio u distriktu Vazirabad, u istočnom Pandžabu, gde je bivši premijer predvodio kolonu kamiona i vozila koja se kretala ka Islamabadu sa zahtevom da se raspišu parlamentarni izbori. Jedna osoba je ubijena u napadu, a povređeno je još nekoliko ljudi. 

Ubrzo nakon što se pojavila vest o napadu, na društvenim mrežama su počele da kruže fotografije bivšeg premijera, uz tvrdnje da su nastale nedugo nakon pokušaja atentata. 

Naime, korisnici, među kojima i pojedini svetski mediji, podelili su fotografiju Kana u tamnoj odeći, kako leži na belim čaršavima sa podignutim rukama. 

„Upravo, pomoćnik bivšeg pakistanskog premijera Imrana Kana kaže da su u njegovoj nozi ostali delići metka i da je kost napukla kada je pogođen u stopalo na skupu”, samo je jedan od komentara uz objavljenu fotografiju. 

Slične objave su se mogle videti na Fejsbuku i na Tviteru. Objave na Tviteru su pokupile hiljade lajkova i deljenja, a sliku je podelio i poznati novinar Pirs Morgan.

Međutim, fotografija koja se deli na društvenim mrežama postavljena je 2014. godine. Objavljena je na verifikovanom Tviter nalogu bivšeg premijera, uz opis “noć na protestu”. Nastala je u avgustu 2014. godine kada je Kan izazvao tadašnjeg premijera da podnese ostavku nakon što su protiv njega iznete optužbe o nameštanju izbora. Fotografija je ovog meseca postala viralna, a zapravo je objavljena na Kanovom Tviter nalogu pre osam godina.  

Na mrežama se raširila još jedna fotografija, a korisnici su tvrdili da je na njoj Kan, uslikan nedugo nakon napada u Pakistanu. Na snimku se vide njegove pristalice kako ga krvavog unose u vozilo. 

Foto: Snimak ekrana

Međutim, istina je da je snimak Imrana Kana, kojeg grupa pristalica unosi u vozilo, star gotovo deset godina. Naime, snimak se dogodio 2013. godine, kada je Kan povređen nakon što je pao sa viljuškara koji ga je podizao na binu uoči predizbornog skupa u Pakistanu. Imran i nekoliko njegovih telohranitelja tada su izgubili ravnotežu i pali na zemlju.   

Inače, ovo nije prvi slučaj širenja lažnih vesti i dezinformacija u vezi sa bivšim pakistanskim premijerom. 

Slična situacija dogodila se i 2019. godine, kada je na društvenim mrežama podeljena fotografija povređenog Kana nakon pada 2013. godine, uz tvrdnju da su na njega pucali ili da je pretučen na smrt. Vest je demantovana. 

Dekontekstualizacija fotografije je česta metoda manipulacije, kojom se menja prvobitni smisao i karakter fotografije, odnosno određenog događaja. Društvene mreže i aplikacije za poruke su najbolji kanali za širenje takvih fotografija, koje vrlo lako postanu viralne. Na sreću, postoji mnogo alata uz pomoć kojih se verodostojnost fotografija i snimaka može lako proveriti.

Komentari

Poštovani pre kontaktiranja najljubaznije vas molimo da se upoznate sa našom politikom o privatnosti.

Edukacija
Da li Ukrajina zaista koristi hemijsko oružje protiv ruske vojske?
Da li Ukrajina zaista koristi hemijsko oružje protiv ruske vojske?

Najnovije takve tvrde pojavile se povodom dešavanja u Kurskoj oblasti, pa...

Telegram - efikasno rusko propagandno sredstvo
Telegram - efikasno rusko propagandno sredstvo

Telegram je postao jedan od glavnih alata za širenje prokremaljskih dezin...

Pet AI alata za pomoć novinarima
Pet AI alata za pomoć novinarima

Iako snažan razvoj veštačke inteligencije može da izazove mnoge prob...

Šta rade evropski komesari
Šta rade evropski komesari

Evropska komisija je zamišljena kao organ koje ima nadnacionalni karakter...

Koji su izazovi za medije u doba uspona AI
Koji su izazovi za medije u doba uspona AI

Novinari, civilno društvo i istraživači imaju mnoge zamerke na generati...

demostav
NAJČITANIJE
Ko koliko zarađuje u Evropi
Ko koliko zarađuje u Evropi

Plate  zaposlenih u  Srbiji među najnižima u regionu i Evropi Prose...

NATO od Srbije udaljen tri godine
NATO od Srbije udaljen tri godine

  U svakom društvu, postoje teme koje se radije preskaču. Određen...

Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane
Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane

Na ulice Tirane je 13. maja izašlo više desetina hiljada ljudi koj...

Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat
Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat

  U junskom istraživanju crnogorskog Centra za demokratiju i ljudska pr...

Gde u Evropi ima litijuma i zašto se ne eksploatiše?
Gde u Evropi ima litijuma i zašto se ne eksploatiše?

Cilj EU je jasan – neophodno je smanjiti zavisnost Evrope od Kine kada je ...

2024. Sva prava zadržana.
Zabranjeno je svako kopiranje sadržaja sajta.

UŽIVO
Ovaj sajt koristi "kolačiće" kako bi se obezbedilo bolje korisničko iskustvo. Ako želite da blokirate "kolačiće", molimo podesite svoj pretraživač.
Više informacija možete naći na našoj stranici Politika privatnosti