srpski english deutsch

Edukacija / Dezinformacije i društvene mreže - vodič za prepoznavanje dezinformacija na vašem fidu

Seciramo dezinformacije, filtriramo činjenice i analiziramo lažne narative u serijalu članaka posvećenom borbi protiv dezinformacija i medijskom opismenjavanju

Dezinformacije i društvene mreže - vodič za prepoznavanje dezinformacija na vašem fidu
Izvor: iStock by Getty Images

Edukacija / Dezinformacije i društvene mreže - vodič za prepoznavanje dezinformacija na vašem fidu

Seciramo dezinformacije, filtriramo činjenice i analiziramo lažne narative u serijalu članaka posvećenom borbi protiv dezinformacija i medijskom opismenjavanju

autor teksta
Tamara Bajčić | Demostat | Beograd 20. Oct 2022 | Edukacija

Mnogo toga se piše o dezinformacijama - mračnoj novoj stvarnosti našeg sve povezanijeg i tehnološki naprednijeg sveta zbog koje je teže nego ikada ranije imati poverenje u ono što vidite. Dezinformacije su forma „lažnih vesti“, termina koji je nekada značio lažne priče, ali su ga neki desničarski lideri i aktivisti prisvojili kao način da opišu medijske organizacije koje im se ne dopadaju.

Mnogo namerno obmanjujućih dezinformacija, za šta se zapravo na engleskom jeziku i koristi termin ,,disinformation’’, kao i nenamerno obmanjujućih dezinformacija, što korespondira sa engleskim terminom ,,misinformation’’, neminovno se svakodnevno širi putem društvenih mreža, te se nameće logično pitanje koje to tehnike prosečan korisnik društvenih mreža treba da koristi kako bi uočio ove lažne narative onda kada se pojave na Fejzbuk fidu, Tviteru ili Jutjub plejlisti. 

Prema iskustvu gospođe Calabrese, koja ovu temu istražuje za potrebe svoje medijske kuće ABCNews, najbolji savet koji treba slediti jeste da zaustavite sebe tj. da napravite pauzu pre nego što bilo šta retvitujete ili podelite, posebno ako na neki sadržaj imate emocionalnu reakciju i odmah pomislite da je to nešto što neminovno morate da podelite. Imajte na umu da kreatori dezinformacija namerno prave sadržaj koji je dizajniran da izazove emocionalnu reakciju, pa ako primetite da imate te reakcije, zastanite i razmislite o sledećim pitanjima:

- Da li je ovo originalni nalog, članak ili deo sadržaja?

- Ko je ovo podelio ili kreirao?

- Kada je ovaj sadržaj nastao?

- Sa kog naloga je ovo podeljeno? Kada je nalog kreiran? Da li dele stvari iz celog sveta stalno? Može li ovo biti bot?

- Zašto je ovaj sadržaj podeljen?

Ako se koristite ovim pitanjima i napravite nekoliko lakih provera pre nego što podelite bilo šta preko svoje društvene mreže, i vi lično svojim doprinosom možete pomoći u sprečavanju prave buktinje dezinformacija na društvenim medijima, a evo i kako:

1. Potražite po internetu navedenu informaciju ili tvrdnju. Može se dogoditi da pronađete i sajtove koji su se bavili proverom upravo informacija koje vi proveravate (takozvani fact-check sajtovi) i koji su ih potencijalno razotkrili kao lažne. Takođe, ukoliko u štampi o navedenim informacijama nije bilo objavljivano, postoji velika (ali naravno ne i stopostotna) šansa da je razlog za to upravo činjenica da novinari dotične informacije nisu mogli da potvde. 

2. Proverite sa čije strane je taj sadržaj postavljen na društvenu mrežu. Ovo konkretno znači da bi trebalo da proverite profil onoga koji je sadržaj postavio, koliko dugo je taj nalog aktivan i istoriju objava da biste videli da li nešto ukazuje na obrazac delovanja koje bi imao bot nalog. Na primer, ako nalog objavljuje sadržaj u svako doba dana, iz različitih delova sveta, i uključuje veoma polarizovan politički sadržaj i sadržaj retvitovan sa drugih naloga, te objave je verovatno napravila mašina.

3. Proverite sliku profila naloga. Uradite obrnutu pretragu slike. Ako je to slika iz galerije slika sa interneta dostupnih svim korisnicima interneta ili slika slavne ličnosti, onda je to manje pouzdan izvor jer je anoniman.

4. Potražite druge naloge društvenih medija za ovu osobu. Pogledajte šta možete da saznate o toj osobi, da li ima političke ili verske pripadnosti koje bi joj mogle dati razlog za širenje određene tačke gledišta?

5. Pregledajte sadržaj koji je nalog objavio. Da li izgleda previše dobro da bi bilo istinito? Ako jeste, onda obično nije stvarno. Probajte obrnutu pretragu slika. Koristeći alat kao što je RevEye, možete pretraživati sve prethodne pojavne oblike bilo koje slike koja se pojavljuje na internetu. Mnoge dezinformacije koriste stare slike van konteksta da bi potisnule narativ. Koristeći obrnutu pretragu slika možete pronaći da li je slika iz nekog potpuno drugog teksta. Ako znate lokaciju slike ili videa, koristite usluge mapiranja tj. takozvani „StreetView“ (Gugl, Bing i drugi internet pretraživači pružaju besplatno ovu uslugu) da vidite da li se ono što gledate poklapa sa onim što se pojavljuje na mapi. Takođe, možete se koristiti obrnutim pretragama slika profila da vidite da li se ona ili slične fotografije koriste na drugim nalozima, što je uobičajena praksa za kreiranje takozvanih „sockpuppet“, što označava naloge lažnih osoba kreiranih na mreži koje omogućavaju ljudima da se ponašaju kao trolovi dok štite sopstveni pravi identitet.

Izvor: Free Stock Pixabay 

Pored toga, postoji mnogo sofisticiranijih alata za proveru činjenica koji su besplatni za upotrebu i mogu se naći onlajn. Međutim, istina je da se velika većina dezinformacija može odbaciti bez upotrebe bilo koje od ove tehnologije. U mnogim slučajevima, samo ukoliko postavite pitanje: ,,Može li ovo biti stvarno?“ i odvojite nekoliko minuta da istražite predmetni sadržaj, moći ćete da potvrdite ili pak, razotkrijete određenu informaciju. Problem je u tome što u doba društvenih medija mnogi od nas instinktivno pritisnu dugme za deljenje, pre nego što i pomislimo da postavimo sebi navedeno pitanje.

Platforme društvenih medija preduzele su korake da zaustave tok dezinformacija, ali na kraju jedini način da se zaustave njihovo širenje je da korisnici prestanu da ih dele.

Dakle, možda pre nego što pritisnete dugme za deljenje, sledeći put samo stanite i razmislite, da li je ovo u šta gledam stvarno?

Komentari

Poštovani pre kontaktiranja najljubaznije vas molimo da se upoznate sa našom politikom o privatnosti.

Edukacija
Da li je Ukrajina iskoristila dogovoreni humanitarni koridor za napad dronovima na Sevastopolj - šta znamo do sada?
Da li je Ukrajina iskoristila dogovoreni humanitarni koridor za napad dronovima na Sevastopolj - šta znamo do sada?

Korisnici Fejsbuka objavili su 3. novembra ove godine informaciju da je Ukrajina...

Dekontekstualizacija fotografije: Fotografija Imrana Kana iz 2014. lažno korišćena u izveštajima o pucnjavi iz 2022.
Dekontekstualizacija fotografije: Fotografija Imrana Kana iz 2014. lažno korišćena u izveštajima o pucnjavi iz 2022.

Bivši premijer Pakistana Imran Kan ranjen je početkom novembra u nogu, k...

Dezinformacije podstiču zločine iz mržnje i politički ekstremizam
Dezinformacije podstiču zločine iz mržnje i politički ekstremizam

Amerikanci sa obe strane političkog spektra smatraju da dezinformacije podsti...

Riši Sunak i društvene mreže: lažni video sa Ibice postao viralan
Riši Sunak i društvene mreže: lažni video sa Ibice postao viralan

Jedan takav video postao je viralan na društvenim mrežama. Naime, korisn...

Da li društvene mreže mogu da prepoznaju lažne predizborne reklame?
Da li društvene mreže mogu da prepoznaju lažne predizborne reklame?

Istraživanje, koje je obuhvatilo TikTok, Fejsbuk i Jutjub, pokazalo je da nisu ...

demostav
NAJČITANIJE
Ko koliko zarađuje u Evropi
Ko koliko zarađuje u Evropi

Plate  zaposlenih u  Srbiji među najnižima u regionu i Evropi Prose...

Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat
Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat

  U junskom istraživanju crnogorskog Centra za demokratiju i ljudska pr...

Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane
Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane

Na ulice Tirane je 13. maja izašlo više desetina hiljada ljudi koj...

NATO od Srbije udaljen tri godine
NATO od Srbije udaljen tri godine

  U svakom društvu, postoje teme koje se radije preskaču. Određen...

Makronov plan za Evropu
Makronov plan za Evropu

„Evropa je suviše slaba, suviše spora, suviše nedelat...

2022. Sva prava zadržana.
Zabranjeno je svako kopiranje sadržaja sajta.

Izrada sajta Creative Web

Ovaj sajt koristi "kolačiće" kako bi se obezbedilo bolje korisničko iskustvo. Ako želite da blokirate "kolačiće", molimo podesite svoj pretraživač.
Više informacija možete naći na našoj stranici Politika privatnosti