Vojni teoretičar Karl fon Klauzevic napisao je u svojoj knjizi „O ratu” da je „rat nastavak politike drugim sredstvima.“ 

Koncept političkog ratovanja skovao je kasnih 1940-ih Džordž F. Kenan, ključni arhitekta američke strategije tokom Hladnog rata. 

On je u svom memorandum Stejt Departmenta iz 1948. „Organizovanje političkog rata” napisao: „U najširoj definiciji, politički rat (political warfare, prim. prev.) je upotreba svih sredstava kojima nacija raspolaže, osim rata, za postizanje njenih nacionalnih ciljeva.”  

Pomenuta sredstva političkog ratovanja, iako se u poslednje vreme koristi termin “političko nadmetanje”, podrazumevaju legalna sredstva kao što su od vojno-politički međunarodni savezi, ekonomsko osnaživanje i „bela“ propaganda, ali i ilegalne tajne operacije kao što su tajna podrška „prijateljskim“ stranim elementima, psihološki rat, pa i podsticanje otpora u neprijateljskim državama. 

Ova ilegalna sredstva suštinski predstavljaju međudržavno političko nasilje. 

Političko nasilje je direktna ili indirektna primena sile na savest, telo, volju ili materijalna dobra stvarnog ili potencijalnog političkog neprijatelja (konkurenta) i ono je uslovljeno postojanjem sukoba interesa.

Iako političko nasilje ima razne podele (fizičko i psihološko; direktno i indirektno; individualno i kolektivno; institucionalno i institucionalizovano...) i pojavne oblike (terorizam, politička ubistva, građanski nemiri, pobune, pučevi, ustnaci, subverzije…), ono što se uglavnom dešava pre ili posle izvršenja akta političkog nasilja je – širenje dezinformacija – i to sa ciljem kreiranja atmosfere pogodne za izvršenje, maskiranje motiva ili izvršilaca političkog nasilja. 

Ovakvo ponašanje je još 1944. definisano u Sovjetskoj vojnoj enciklopediji i predstavlja temelj onoga što danas znamo kao Rusku vojnu doktrinu obmane, poznatiju kao maskirovka, u vojnoj terminologiji, i aktivne mere u terminologiji i civilnih i vojnih struktura u mirnodopskim uslovima.

Američki Global Engagement Center je 2020. godine definisao pet stubova ruskog propagandnog ekosistema:

• Zvanična komunikacije Vlade Ruske Federacije (Zvanične izjave Kremlja ili nekog od ruskih ministarstava; zvanični profili ruskih zvaničnika na društvenim mrežama ili njihovi citati) 

• Širenje poruka preko kanala koje finansira država (mediji u inostranstvu koje finansira Ruska Federacija, domaći mediji koje finansira Ruska Federacija i čija je ciljna grupa stanovništvo Rusije, domaći mediji koje finansira Ruska Federacija i čija je ciljna grupa inostrana publika i međunarodne socio-kulturne ustanove)

• Kultivacija posredničkih izvora (Medijske mreže usaglašene sa Rusijom koje imaju globalni domet; mediji u inostranstvu na lokalnom jeziku) 

• Pretvaranje društvenih mreža u oružje za političko nasilje 

• Širenje dezinformacija narušavanjem bezbednosti sajber-prostora (hack and release, zaključavanje sajtova; kloniranje sajtova; remećenje zvaničnih izvora informisanja ili objektivnih medija) 

Kako ovaj ekosistem funkcioniše u realnosti?

Primera radi, u januaru 2020. godine, ruska propagandna mašinerija je proširila vest “SAD SU STVORILE KORONAVIRUS”. Strategija za širenje ovog narativa je bila sledeća:

1)  Zvezda TV intervjuiše „eksperta“ (drugi stub)
2) Žirinovski zvanično potvrdi ovu “analizu” (prvi stub)
3) Narativ krene da se širi društvenim mrežama (četvrti stub)
4) Russia Today i Sputnjik pojačavaju narativ (drugi stub)
5) Lokalne televizije sponzorisane od Rusije šire narativ na lokalnom jeziku (treći stub)

Koje su uočene prednosti ovog pristupa:

1) Implementacija brojnih varijacija istih lažnih narativa
2) Mogućnost poricanja i oprečnih stavova, jer se čini da stubovi ekosistem nisu povezani
3) Efekat multiplikatora, jer se stubovi međusobno amplifikuju

U svemu ovome, dobra vest je da, ako se izgradi društvo otporno na dezinformacije i propagandu, to će u velikoj meri doprineti smanjenju političkog nasilja. 

Manje dobra vest je da je najefikasniji način za izgradnju rezilijentnosti društva – edukacija, a ona zahteva detaljno planiranje, strategiju i velike količine vremena i novca.