Jedenje morske salate ili ubrizgavanje dezinfekcionog sredstva neće vas zaštititi od toga da dobijete koronu. Zadržavanje daha deset sekundi nije test na Kovid. A ruski predsednik Vladimir Putin nije pustio 500 lavova u Moskvu kako bi ubedio stanovnike grada da ostanu u kući u okviru napora za borbu protiv pandemije. Brzo globalno širenje koronavirusa praćeno je onim što je Svetska zdravstvena organizacija opisala kao „masovnu infodemiju“. Ogromno interesovanje za informacije o bolesti, njenom uticaju na zdravstvene sisteme i živote, kao i mnoga pitanja o virusu na koje nema odgovora, stvorili su savršeno plodno tle za mitove, lažne vesti i teorije zavere. Neki se mogu odbaciti kao smešni i uglavnom bezopasni, ali drugi su opasni po život.

Naučnici su u dobroj poziciji da pomognu u suzbijanju plime dezinformacija o Kovidu 19 - ali da li treba da se uključe u dugotrajne, a ponekad i bolne napore da to urade, ili da se posvete kvalitetnom istraživanju? Za one koji odluče da se bore, postavlja se pitanje kako se najbolje suprotstaviti neistinama o koronavirusu? Da li naučnici treba da ograniče intervencije na svoje stručne oblasti? Da li suzbijanje laži o pandemiji predstavlja samo rad u interesu javnosti, ili bi naučnici mogli imati korist za svoje karijere?

„Mislim da naučnici moraju da izađu na prvu liniju fronta, ako im je lagodno da to rade“, kaže Dževin Vest, stručnjak za podatke sa Univerziteta Vašington u Sijetlu. 

„Suzbijanjem dezinformacija o kovidu, oni mogu pomoći onima koji donose odluke da izbegnu uvođenje štetnih odredbi, te da poboljšaju razumevanje javnosti o pandemiji i što je najvažnije, spasu živote".

Jedna od mnogih promena koje je doneo koronavirus je široko rasprostranjeno interesovanje za informativne sadržaje. Jedno od istraživanja obavljeno u 13 zemalja sprovela kompanija za istraživanje tržišta "Global Web Index". Utvrđeno je da, kao rezultat pandemije, 67 odsto ispitanika gleda više informativnih sadržaja, a da polovina te podkategorije troši znatno više vremena na tu aktivnost

„Stalno osvežavamo naše veb pretraživače, u potrazi za dobrim vestima ili unutrašnjim informacijama o koronavirusu, jer to utiče na naše zdravlje i zdravlje naših prijatelja i porodica“, kaže Vest. "To nas čini ranjivijim da budemo prevareni."

Vest je učestvovao u kreiranju "Calling Bullshit", kursa o tome kako prepoznati i boriti se protiv lažnih pozivanja na naučne i statističke dokaze, a suosnivač je i direktor novog univerzitetskog Centra za informisanu javnost, čiji osnovni ciljevi uključuju istraživanje glasina i dezinformacija tokom kriza. Bilo je to napornih nekoliko meseci za Vesta i njegove kolege. „Bilo je svakojako, pomalo kao da pokušavate da napravite čamac dok plutate u moru“, opisao je on.

Lažne medicinske tvrdnje su glavni fokus za one koji žele da umanje potencijalnu štetu. Istraživači iz Tajvanskog "Fact Check" centra su, na primer, proveli veliki deo svog vremena razotkrivajući izveštaje o lažnim lekovima i testovima. Primeri uključuju tvrdnje da miris susamovog i drugih biljnih ulja, udisanje pare ili čišćenje nozdrva slanom vodom može da ubije Kovid virus pre nego što stigne do pluća. 

„Popularnost lažnih informacija o lekovima i načinima da se ubije virus je, po mom mišljenju, odgovor na praznine u znanju u vezi Kovida 19“, kaže Samer Čen. Ona je glavni urednik u centru, koji su 2018. godine osnovale dve neprofitne organizacije na Tajvanu, "Taivan Media Watch" i Udruženje za kvalitetno novinarstvo.