U dobu u kome živimo sa modernom tehnologijom, stalno smo izloženi mnogim rizicima koji proizilaze iz svakodnevne upotrebe računarske tehnologije, društvenih mreža i komunikacionih platformi. U jednoj takvoj realnosti, više je nego očigledno da je nemoguće funkcionisati bez korišćenja društvenih mreža, ali to istovremeno znači i da smo u opasnosti da budemo prevareni i izmanipulisani morem informacija koje stižu do nas. To je zato što su društvene mreže glavni kanal koji se koristi za širenje dezinformacija i lažnih vesti masovnoj publici, posebno mladoj populaciji.
U dobu u kome živimo sa modernom tehnologijom, stalno smo izloženi mnogim rizicima koji proizilaze iz svakodnevne upotrebe računarske tehnologije, društvenih mreža i komunikacionih platformi. U jednoj takvoj realnosti, više je nego očigledno da je nemoguće funkcionisati bez korišćenja društvenih mreža, ali to istovremeno znači i da smo u opasnosti da budemo prevareni i izmanipulisani morem informacija koje stižu do nas. To je zato što su društvene mreže glavni kanal koji se koristi za širenje dezinformacija i lažnih vesti masovnoj publici, posebno mladoj populaciji.
Naime, pojavom društvenih mreža i širenjem raznih informacija na internetu, uključujući i dezinformacije, smanjio se broj mladih, dece i tinejdžera koji se svakodnevno druže sa svojim prijateljima licem u lice. Ako je 90-ih svaki drugi tinejdžer svakodnevno sretao svoje prijatelje, danas se taj broj smanjio na jedva 20 odsto.
S druge strane, najnovija istraživanja pokazuju da tinejdžerke dvostruko češće imaju simptome depresije vezane za korišćenje društvenih mreža nego dečaci, najviše zbog istinitosti sadržaja pročitanih i viđenih na društvenim mrežama, poremećaja sna, nezadovoljstva sa sopstvenim telom i padom samopoštovanja.
U studiji, koja je analizirala podatke od skoro 11.000 mladih ljudi u Velikoj Britaniji, istraživači su zaključili da su 14-godišnje devojčice češći korisnici društvenih mreža, pri čemu dve petine koristi društvene mreže duže od tri sata dnevno, dok isto to radi jedna petina dečaka.
Studija je pokazala da 12 odsto umerenih korisnika društvenih mreža i 38 odsto onih koji provode više vremena na društvenim mrežama (više od pet sati dnevno) pokazuje znake ozbiljne depresije. Kada je reč o procesima koji mogu biti povezani sa upotrebom društvenih medija i depresijom, istraživači su otkrili da je 40 odsto devojčica i 25 odsto dečaka iskusilo maltretiranje na mreži. Poremećaji spavanja se javljaju kod 40 odsto devojčica, dok je kod dečaka taj procenat 28 odsto. Anksioznost i loš san su povezani sa depresijom.
Devojčice su takođe izložene većem riziku kada je u pitanju povezanost korišćenja društvenih medija i zabrinutosti za sliku tela i samopoštovanja, ali je u ovom slučaju razlika između devojčica i dečaka manja.
Ivon Keli, profesorka na londonskom Institutu za epidemiologiju i zdravstvenu zaštitu, koja je jedan od autora istraživanja, pozvala je roditelje i političare da obrate pažnju na rezultate studije. Ona dodaje da porodice takođe treba da razmotre ograničenje upotrebe mobilnih telefona u sobama tinejdžera i kada i gde je u redu provoditi vreme na društvenoj mreži.
Studija (Kaiser Family foundation ) objavljena 2010. godine pokazala je da su čak i tada deca uzrasta od 8 do 18 godina provodila u proseku 7 sati i 38 minuta dnevno konzumirajući medijski sadržaj, iako je taj broj zapravo mnogo veći ako se uzme u obzir da deca često koriste više medija u isto vreme (npr. dok igraju video igrice slušaju muziku na radiju). Danas tinejdžeri posvećuju do 9 sati dnevno medijima. Stoga ne čudi činjenica da čak 66 odsto roditelja smatra da im deca provode previše vremena pred ekranima, a 59 odsto njih smatra da su im deca zavisna od mobilnih uređaja.
Dok je YouTube i dalje aplikacija na kojoj deca provode najviše vremena, Tik Tok se opasno približava. Prema najnovijem istraživanju objavljenom 2020. godine, deca provode u proseku 85 minuta dnevno na YouTube-u i 80 minuta na Tik Toku.
Upravo ova društvena mreža Tik Tok, koja je najposećenija od strane mladih u svetskoj javnosti na ovu temu, često se pominje kao jedan od glavnih izvora preko kojih se šire dezinformacije i lažne vesti vezane za rat u Ukrajini. U periodu od godinu i po dana, dok besne bitke, ne prestaju da se objavljuju brutalni snimci i slike koje režiraju „stvarnost” u Ukrajini u zavisnosti od toga koja od zaraćenih strana ih objavi.
U septembru 2021. godine, vlasnici kompanije su obavestili da je globalna mesečna publika društvene mreže 1 milijarda korisnika i da je od tada rasla u proseku za 41 milion novih korisnika svakog meseca. Sve to znači da je preko milijardu ljudi koji koriste ovu mrežu u svetu svakodnevno izloženo riziku od dezinformacija.
U svetlu aktuelnih dešavanja u vezi sa dezinformacijama i lažnim vestima, važno je napomenuti da su gotovo sve društvene mreže bile povezane sa nekim aferama koje su bile vezane za korisnike. Tako je Tik Tok, tada poznat kao Musical, otišao na sud zbog nezakonitog prikupljanja informacija o deci mlađoj od 13 godina i pristao da plati kaznu od 5,7 miliona dolara zbog kršenja pravila COPPA.
Fejsbuk se suočio sa problemom kada su objavljeni živi snimci masovnog ubistva 49 ljudi na Novom Zelandu. Fejsbuk ističe da su za postavljanje snimka na internet saznali tek pošto ih je policija o tome obavestila. Video je odmah uklonjen, ali je još uvek bio dovoljno dugo da ga ljudi vide, preuzmu i nastave da ga dele na drugim društvenim mrežama. Ovde nastaje problem prepoznavanja neprikladnog sadržaja koji se objavljuje na društvenim mrežama.
Upotreba (novih) medija prestaje tek kada mladi i deca spavaju. Mlada populacija je pre izbijanja pandemije bila uključena u interakciju licem u lice barem tokom nastave, a trenutno je taj deo prenet i u virtuelni svet. Društvene mreže više nisu alternativni način, već su postale jedan od osnovnih oblika socijalizacije dece i mladih. Povećano vreme koje deca provode sa medijima otvara mogućnost da će biti izložena rizičnijim sadržajima. Uz prekomernu upotrebu medija i neprikladnih sadržaja na internetu, duga je lista opasnosti sa kojima se deca mogu suočiti. Od izloženosti dezinformacijama do lažnog predstavljanja, pedofilije, vršnjačkog nasilja, hakovanja i krađe identiteta, itd. su problemi koji vremenom neće nestati, već mogu samo da eskaliraju
Gotovo svi stručnjaci koji su se bavili uticajem masovnih medija na decu isticali su ključnu ulogu roditelja. Roditelji treba da imaju funkciju medijskih edukatora koji će mlade i decu od malih nogu upoznati sa svim pozitivnim i negativnim aspektima društvenih medija. Međutim, sami roditelji često nemaju dovoljno znanja i informacija o novim medijima i ističu da su deca stručnija od njih. Odgovornost se često prebacuje na obrazovne institucije, a nastavnici i učitelji ističu da ni sami nisu dovoljno obrazovani da edukuju decu o medijima. Svako može da čeka prekrštenih ruku da neko drugi učini ili preduzme akciju ili da pokuša da učini sve što je u njegovoj moći da pomogne deci da se na najbolji mogući način izbore sa izazovima sa kojima se svakodnevno suočavaju.
Dr Petra Temelkova, specijalista psihijatrije, u izjavi za Sloboden Pečat na tu temu kaže da je zdravstveno stanje ljudi narušeno, posebno među mladima, jer su u centru pažnje svih upravo informacije koje se odnose na objave na društvene mreže koje su uglavnom prepune neistina.
– Globalno, ljudi ne mogu da sude šta je istina, a šta nije. Stoga je logično da nasedaju na lažne vesti i da su zabrinuti jer emotivno prate vesti sa velikom dozom nade, ali i nesigurnosti. Istovremeno, prevelika zastupljenost lažnih informacija o ratovima u Evropi, dešavanjima sa vršnjačkim nasiljem u regionu, ali i ekonomskoj krizi, samo dodatno doprinose stvaranju nepoverenja prema svemu što ljudi čitaju u medijima i društvenim mrežama. – ističe ona.
Izvor: https://www.slobodenpecat.mk/dezinformaciite-gi-otugjuvaat-mladite-i-decata-od-realnosta/
Poštovani pre kontaktiranja najljubaznije vas molimo da se upoznate sa našom politikom o privatnosti.
ARD (Arbeitsgemeinschaft der Öffentlich-Rechtlichen Rundfunkanstalten der B...
U Velikoj Britaniji javni medijski servisi funkcionišu u skladu sa zakoni...
U većini evropskih zemalja postoji jedan ili više javnih servisa, koji s...
Najnovije takve tvrde pojavile se povodom dešavanja u Kurskoj oblasti, pa...
Telegram je postao jedan od glavnih alata za širenje prokremaljskih dezin...
Plate zaposlenih u Srbiji među najnižima u regionu i Evropi Prose...
U svakom društvu, postoje teme koje se radije preskaču. Određen...
Cilj EU je jasan – neophodno je smanjiti zavisnost Evrope od Kine kada je ...
Na ulice Tirane je 13. maja izašlo više desetina hiljada ljudi koj...
U junskom istraživanju crnogorskog Centra za demokratiju i ljudska pr...
2025. Sva prava zadržana.
Zabranjeno je svako kopiranje sadržaja sajta.