Amerikanci sa obe strane političkog spektra smatraju da dezinformacije podstiču politički ekstremizam, ali i zločine iz mržnje, pokazala je nova anketa Instituta Pirson i Centra za istraživanje javnih poslova AP-NORC. Istraživanje je otkrilo da su i republikanci i demokrate u SAD zabrinuti zbog širenja lažnih i obmanjujućih tvrdnji uoči novembarskih izbora za Kongres.

Oko tri četvrtine odraslih u SAD smatra da dezinformacije vode ka ekstremnijim političkim stavovima, ali i da podstiču rodno zasnovano nasilje i nasilje motivisano verom ili rasom, pokazalo je istraživanje. 

„Došli smo do toga da možemo da verujemo u malo od onoga što pročitamo u medijima ili na društvenim mrežama“, rekao je pedesetogodišnji republikanac Bret Refit iz Indijanapolisa, koji je učestvovao u anketi. „Sve se svodi na klikove, ne na istinu, a pažnju privlače samo krajnosti“, rekao je on za agenciju AP. 

Istraživanje Instituta Pirson/AP-NORC pokazuje da su, bez obzira na političku ideologiju, Amerikanci saglasni da dezinformacije ostavljaju značajne posledice u društvu. 

Naime, 91 odsto odraslih ispitanika navodi da je širenje dezinformacija problem, od toga 74 odsto taj fenomen smatra velikim problemom. Samo osam odsto ispitanika veruje da dezinformacije uopšte ne predstavljaju problem. 

Sve u svemu, 77 odsto ispitanika veruje da dezinformacije dovode do većeg broja zločina iz mržnje, dok 73 odsto smatra da utiču na stvaranje ekstremnih političkih stavova.

 „Ovo nije održiv kurs“, rekao je Rob Reding, 46, iz Njujorka. Reding veruje da će dezinformacije dovesti do još veće političke polarizacije. „Ljudi to poriču, ali dezinformacije su opasne i izazivaju podele.“

Oko polovina ispitanika navodi da dezinformacije podstiču građane da se u većoj meri politički angažuju.

Takođe, sedam od deset Amerikanaca navodi da je u izvesnoj meri zabrinuto zbog toga što su bili izloženi dezinformacijama. Međutim, manje od polovine navodi da su zabrinuti jer su i sami odgovorni za njihovo širenje. To je u skladu sa prethodnim anketama koje su pokazale da je veća verovatnoća da će ljudi kriviti druge nego prihvatiti odgovornost za širenje dezinformacija.

Polovina odraslih u SAD takođe veruje da dezinformacije smanjuju poverenje građana u vladu.

 „Samo zato što je na internetu ne znači da je istina“, rekla je 74-godišnja Širli Hejden, republikanka iz Teksasa. „Mnogo toga što pročitamo su zapravo mišljenja i verovanja, što samo stvara probleme. Ne verujem više ni u šta od toga."

Istraživanje je pokazalo da će oni Amerikanci koji dezinformacije procenjuju kao veliki problem verovatno reći da one i doprinose ekstremnim političkim uverenjima i da izazivaju nepoverenje u vladu, od onih koji to ne čine. Takođe je veća verovatnoća da će ti ljudi pokušati da smanje širenje dezinformacija, tako što će objavljivati vesti potvrđene iz više izvora ili veb lokacije za proveru činjenica.

Otprilike tri četvrtine odraslih reklo je da im se dešava da ne podele vesti, fotografije ili klipove na društvenim mrežama jer ne žele da šire dezinformacije. Polovina tih ispitanika navodi da to čini stalno. 

Oko trećina ispitanika redovno proverava izvore vesti na koje nailaze i druge izvore informacija, kako bi bili sigurni da ne nailaze na dezinformacije.

Samo 28 odsto Amerikanaca konsultuje sajtove ili alate za proveru činjenica „skoro uvek“, iako dodatnih 35 odsto to čini u nekim slučajevima. Otprilike trećina kaže da to rade retko ili nikada.

 „Moja Facebook stranica je puna dezinformacija. Vidim ih na TV-u. Vidim ih svuda“, rekao je 63-godišnji demokrata Čarls Lopez sa Floride. „Niko ne istražuje da li je nešto lažno ili nije.“

Dezinformacije dovode do još veće političke polarizacije, do širenja nepoverenja u institucije, kao i do povećanog nasilja svuda u svetu. Proteklih godina ceo svet je bio suočen sa borbom protiv dezinformacija, bilo da se radi o lažnim vestima o izborima, napadu na američki Kapitol, teorijama zavere o pandemiji korona virusa ili o ruskoj invaziji na Ukrajinu.

Stručnjaci navode da se širenje dezinformacija poslednjih decenija poklopilo sa usponom društvenih mreža i padom tradicionalnih, posebno lokalnih medija.

Neizvesnost, polarizacija, manjak i pad kvaliteta lokalnih medija stvorili su savršenu oluju za poplavu dezinformacija. Zato građani moraju da nauče kako da uoče dezinformacije i da ne nasednu na sumnjive tvrdnje. Trebalo bi da se oslone na pouzdane izvore informacija i da i sami provere činjenice, posebno kada je reč o vestima koje su dizajnirane tako da utiču na emocije, poput besa ili straha. 

Takođe, građani moraju dobro da razmisle pre nego što postave neki sadržaj na mreže. 

Anketa u kojoj su učestvovale 1.003 odrasle osobe sprovedena je od 9. do 12. septembra ove godine.