Istraživanje britanskog Gardijana pokazalo je da je ogromna većina lažnih informacija objavljenih na WhatsApp-u u Brazilu tokom predsedničkih izbora 2018. godine favorizovala Bolsonara, kandidata desnice, u odnosu na Fernanda Hadada, koji je bio kandidat Radničke partije. Naime, ispostavilo se da je 42 odsto desno orijentisanih poruka, koje su deljene u grupama za ćaskanje na WhatsApp-u u periodu kampanje, sadržalo lažne informacije. Manje od tri odsto levičarskih poruka analiziranih u studiji sadržalo je verifikovane neistine. Brojke sugerišu da je širenje lažnih vesti bilo veoma asimetrično i da su veći deo sadržaja širile Bolsonarove pristalice.

Oko polovine objava ticalo se navodne zavere u vezi sa manipulacijama u elektronskom glasačkom sistemu, o kojima je i Bolsonarov tim govorio, bacajući tako sumnju na demokratski proces. Oko 20 odsto poruka odnosilo se na napad nožem na Bolsonara početkom septembra 2018, zbog kojeg je lider krajnje desnice poslednje nedelje kampanje proveo u bolnici, što predstavljalo prekretnicu na izborima. Oko 15 odsto poruka bilo je fokusirano na to da su politički sistem i mejnstrim mediji korumpirani, dok je jedan deo objava bio usmeren na političare i aktiviste levice i njihovu diskreditaciju.

Istraživanjem je obuhvaćeno 11957 poruka koje su se tokom perioda kampanje delile u 296 grupa za ćaskanje na WhatsApp-u.

^{Foto: Printscreen Youtube}

Ugrožena demokratija

Kako se tokom ovog izbornog procesa ne bi ponovilo isto, platforme su odlučile da uvedu dodatne alate koji će omogućiti suzbijanje dezinformacija. Platforme u vlasništvu kompanije Meta, u saradnji s brazilskim Vrhovnim izbornim sudom, uvele su nove tehnologije za otkrivanje i suzbijanje širenja dezinformacija, kao i pojednostavljene procedure za skidanje kompromitovanog sadržaja sa mreže.

Čak je i Telegram, koji je u Brazilu u martu bio privremeno suspendovan zbog širenja velikog broja dezinformacija, potpisao sporazum sa državom o razvoju alata za označavanje lažnih vesti i chatbot-a koji će odgovarati na pitanja o izborima. Telegram je inače postao Bolsonarova omiljena aplikacija, posebno nakon što je WhatsApp počeo da ograničava širenje sadržaja.

Zaustavljanje protoka dezinformacija je posebno važno ove godine, jer je Bolsonaro već posejao sumnju u integritet izbora, posebno u sistem glasanja u zemlji. Bolsonaro je, slično kao Donald Tramp u SAD, više puta tvrdio da su elektronske glasačke kutije podložne prevari, ne nudeći, međutim, nikakve dokaze za to.

Mnogi strahuju da bivši kapetan vojske neće prihvatiti rezultat predsedničkih izbora ako izgubi, dok je šef Vrhovnog izbornog suda Edson Fačin nedavno upozorio da bi Brazil mogao da se suoči sa događajima sličnim napadu na američki Kapitol 2021. „Demokratija je ugrožena. Izborna pravda je na udaru“, rekao je Fačin.

WhatsApp u službi širenja lažnih vesti

WhatsApp je deo svakodnevnog života prosečnog Brazilca, a u toj zemlji ga koristi 120 miliona ljudi. WhatsApp je igrao značajnu ulogu na izborima 2018. godine. Aplikacija je bila široko zloupotrebljena, jer su se preko WhatsApp-a širile izmišljene vesti i klevete. Interesne grupe koje podržavaju Bolsonara bombardovale su korisnike masovnim porukama, što je tada izborni sud proglasio nezakonitim.

Uoči novih izbora, WhatsApp će pokušati da reši problem koristeći veštačku inteligenciju za praćenje sumnjivih obrazaca poruka. Naime, aplikacija će odmah blokirati naloge koji se koriste za masovno slanje sadržaja. Pored toga, aplikacija će ograničiti obim do kojeg poruke mogu postati viralne. Na primer, 2018. godine jedan korisnik je mogao da prosledi poruku na 20 kontakata istovremeno. Ove godine se, međutim, jednom prosleđena poruka može proslediti dalje na samo pet kontakata ili u jednu grupu. Inače, WhatsApp zabranjuje oko osam miliona naloga mesečno.

Kompanija je takođe saopštila da, dok se ne završe izbori u Brazilu, neće biti moguće chat grupe sa više hiljada članova.

U isto vreme, Fejsbuk i Instagram su počeli da dodaju nalepnice na objave koje imaju veze sa izborima, preko kojih se korisnici povezuju sa linkovima na kojima vesti mogu da se provere. Navode i da su startovali programi širom zemlje pomoću kojih će zvaničnici koji se bave izborima biti trenirani kako da prepoznaju zlonamerne ili lažne sadržaje i da ih uklone.

Kritičari, međutim, navode da društvene mreže moraju da budu transparentnije ukoliko su iskrene u želji da se izbore sa epidemijom lažnih vesti u Brazilu.