Ruska kampanja cilja na publiku širom Evropske unije i Velike Britanije i uključuje široku mrežu internet stranica koje imitiraju legitimne evropske medije, uključujući britanski Gardijan, nemački Bild, italijansku novinsku agenciju Ansa, ukrajinski RBC, francuski list 20 minuta. 

Promovisanje ruskog narativa o ratu u Ukrajini je glavni cilj kampanje, koja je još aktivna. Ukrajina se prikazuje kao propala, korumpirana i nacistička država. Promoviše se narativ Kremlja o ratu, poput negiranja masakra u Buči. Građanima Evrope se objašnjava da će sankcije Rusiji uništiti ekonomije njihovih država i njihove živote. Lažne vesti, izveštaji, video zapisi, onlajn oglasi plasiraju se zatim i na društvene mreže, pre svega Fejsbuk i Tviter. 

Na primer, u izveštaju lažnog Bilda tvrdi se da su ukrajinske izbeglice spalile kuću ljudi koji su ih primili u Nemačkoj, nakon što su pokušali da zapale rusku zastavu. AFP-ov tim za proveru činjenica potvrdio je da je reč o lažnoj vesti. 

^{Izvor: Twitter Disinfo Lab}

Plasiran je i lažni članak u kojem se tvrdi da postoje dokazi da je ukrajinska vojska organizovala masakr u Buči. Članak je plasiran na klonovima britanskog Gardijana, italijanske Anse i francuskog 20 minuta. 

EU Disinfo Lab, neprofitna organizacija fokusirana na borbu protiv dezinformacija koja je istraživala ovu rusku operaciju, u izveštaju navodi da su akteri koji stoje iza ove kampanje primenili sofisticiranu i koherentnu strategiju repliciranja i imitiranja autentičnih medija. To uključuje, između ostalih taktika, lažiranje imena domena i plasiranje video zapisa koji se pripisuju legitimnim medijima. Podrazumeva tehnike kao što su pametna preusmeravanja ili geoblokiranje korisnika na osnovu lokacije. Sofisticirane karakteristike jednog dela kampanje omogućio je softver kompanije Keitaro, registrovane u Estoniji.

Disinfo Lab navodi da su locirane Fejsbuk stranice i lažni Fejsbuk profili koji su aktivno radili na širenju ovog sadržaja. 

Istraga Disinfo Lab-a o ruskoj kampanji nije otkrila ko stoji iza nje. Međutim, kako navode, mnogi elementi ukazuju na aktere iz Rusije. Što se tiče infrastrukture, lažnim imenima domena je upravljao isti korisnik, a neki od ovih domena su kupljeni preko ruske hosting kompanije. Lažni video snimci su napravljeni na računarima sa ruskom postavkom, od kojih je jedan radio iz vremenske zone GMT+8. Štaviše, svi narativi kampanje su usklađeni sa ruskom propagandom.

Izvor: Twitter Disinfo Lab

Međutim, organizatori akcije ostaju neidentifikovani i stoga predstavljaju stalnu pretnju, navodi Disinfo Lab. Zbog toga je, dodaju, potrebna bolja regulativa domena, kako bi se zaštitili autentični domeni od lažnih. Potrebno je preduzeti odgovarajuće mere kako se legalno registrovani softveri i infrastruktura u EU ne bi koristili za zlonamerne operacije, i to bez posledica. Ovo zahteva daleko veću saradnju sa institucijama koje sprovode evropske zakone.

Izvršni direktor EU Disinfo Lab-a Aleksandar Alafilip navodi da zabrinjava činjenica da je ruska kampanja i dalje u toku, i pored toga što su nekoliko meseci kršili evropske zakone o žigovima i o zaštiti podataka o ličnosti, te koristili EU servere i softvere za širenje dezinformacija. 

Inače, kompanija Meta, vlasnik Fejsbuka i Instagrama, objavila je u septembru da je blokirala kampanju širenja ruskog uticaja, za koju je navedeno da je najveća i najsloženija ruska operacija otkrivena od početka rata u Ukrajini.