srpski english deutsch

Edukacija / Džugumanov: Da naučimo da čitamo suštinu vesti, a ne da se površno informišemo

Džugumanov: Da naučimo da čitamo suštinu vesti, a ne da se površno informišemo
Foto: Printscreen Youtube (Slobodna TV)

Edukacija / Džugumanov: Da naučimo da čitamo suštinu vesti, a ne da se površno informišemo

autor teksta
Dejan Srbinovski | Demostat | Beograd 31. Dec 2022 | Edukacija

Dezinformacije i propaganda koju one kreiraju sasvim su realno oružje kojim se danas vodi rat. Sve je više statističkih podataka koji govore da se medijska pismenost u zemljama EU, a posebno na Balkanu, uključujući Makedoniju, Srbiju i Crnu Goru, smanjuje. Takvo stanje prvenstveno je posledica pojačane kampanje dezinformisanja, koja je svoj porast doživela sa pandemijom korona virusa, ali posebno sada sa ratom u Ukrajini. U tom kontekstu, verujem da brzina kojom se današnje dezinformacije šire digitalnim platformama i onlajn medijima utiče na građane, čineći ih još zbunjenijim i nesposobnim da se pravilno informišu. Ovo je, između ostalog, istakao Ilija Džugumanov iz Evroatlantskog saveta Makedonije gostujući u emisiji „Utrinski pečat”.

Prema rečima Džugumanova, određeni deo medija u Severnoj Makedoniji podložan je dezinformacijama pojedinih medija i pojedinaca koji promovišu interese Moskve.

- Prema podacima iz istraživanja Evroatlantskog saveta, 49,9 odsto mladih u zemlji veruje da makedonsko društvo nije otporno na lažne vesti i dezinformacije, dok je oko 19,6 odsto dalo pozitivan odgovor, a 30,5 odsto mlade populacije smatra da je društvo delimično otporno. Istovremeno, istraživanje pokazuje da je 92 odsto mladih uvereno da se sa lažnim vestima susreće veoma često, na dnevnom ili nedeljnom nivou. Sve ovo ukazuje da mlada populacija u zemlji nije dovoljno upoznata sa medijskom pismenošću – istakao je Džugumanov.

Sekretar Evroatlantskog saveta Džugumanov kaže da je za ove relativno slabe podatke u makedonskom društvu u pravcu prepoznavanja neistina najviše kriva dugogodišnja stagnacija zemlje na putu ka evroatlantskim organizacijama, koja istovremeno doprinosi dodatnoj polarizaciji društva u svim sferama. 

– Dinamično vreme življenja nam ne daje dovoljno prostora da proverimo da li su informacije koje dobijamo tačne ili su možda začinjene u kuhinjama dezinformacija. Starije generacije su nekako svaku vest koju vide iz medija uzimale zdravo za gotovo, dok mladi sve manje veruju tradicionalnim medijima i fokusiraju se na informacije iz onlajn prostora. Istovremeno, ovaj prostor je okean raznih dezinformacija i širenja propagande jer su sami načini regulisanja internet prostora malo komplikovaniji i teži za državne institucije – rekao je Džugumanov.

Osvrćući se na to kako se ovaj problem suzbija na Balkanu, on je istakao da su sve zemlje koje potiču iz postkomunističkog režima najpodložnije ruskoj propagandi. Prema Džugumanovu, to je prvenstveno zbog kulturoloških sličnosti koje su ove zemlje imale sa Rusijom u prošlosti.

- Imamo prilično intenzivnu saradnju poslednjih godina sa svim evroatlantskim savezima iz regiona, posebno sa Srbijom, Crnom Gorom, BiH i Albanijom. Stanovništvo u Srbiji, prema istraživanju Demostata i Evroatlantskog saveta Srbije, pokazuje da je medijski prostor u zemlji neutralniji, jer je ova država neutralna država i informacije dolaze i sa Istoka i sa Zapada. 

- Istovremeno, živimo u demokratskom društvu u kojem su naše zemlje odlučile da stave izvesnu cenzuru na medije iz Moskve, što je za mene opravdana odluka. Međutim, Srbija, kao vojno neutralna zemlja, to nije učinila, a u tome su, između ostalih, učestvovali i ruski mediji. To građanima Srbije daje širi spektar dostupnih informacija sa svih strana, koje u međuvremenu koristi Kremlj za promociju svojih narativa i politike upravo preko ruskih medija u susednoj Srbiji – pojašnjava Džugumanov.

Prema njegovim rečima, potrebno je raditi na razvoju digitalnih veština kod građana, a posebno kod mladih – uvođenje medijske pismenosti u formalno i neformalno obrazovanje kako bi se povećalo znanje, svest i razumevanje građana o načinima suprotstavljanja lažnim vestima, narativima dezinformacija, propaganda i teorija zavere.

- Bolja komunikacijska strategija svih državnih institucija, posebno u kriznim vremenima, u cilju pravovremenog i tačnog informisanja. To bi ograničilo prostor za širenje dezinformacija. Takođe, potrebna je bliža saradnja i centralizovan pristup državnih institucija, domaćih i međunarodnih NVO i organizacija u borbi protiv savremenih digitalnih pretnji – naglasio je Džugumanov.

Izvor: Sloboden pečat

Komentari

Poštovani pre kontaktiranja najljubaznije vas molimo da se upoznate sa našom politikom o privatnosti.

Edukacija
Tri puta "ura" za propagandu majke Rusije!
Tri puta "ura" za propagandu majke Rusije!

Podrška i lojalnost nekoj politici građana je samo onda kada je zaista z...

Borba protiv lažnih vesti - psihološka vakcinacija
Borba protiv lažnih vesti - psihološka vakcinacija

Dezinformacije su svuda i tako je oduvek bilo. Tračevi, bili istiniti ili lažn...

Bojčev: "Dipfejk" - najveći problem u borbi protiv dezinformacija
Bojčev: "Dipfejk" - najveći problem u borbi protiv dezinformacija

Mimikrija- Sa ovim alatom, svako ispred kamere može da liči na  koga žel...

Da li su Sjedinjene Američke Države zaista oprale milijarde dolara pomoći Ukrajini preko propale kriptoberze FTX?
Da li su Sjedinjene Američke Države zaista oprale milijarde dolara pomoći Ukrajini preko propale kriptoberze FTX?

Bankrot FTKS-a, jedne od najvećih svetskih berzi kriptovaluta, izazvao je neos...

Neophodna je zakonska regulativa protiv lažnih vesti, region nije  imun na dezinformacije
Neophodna je zakonska regulativa protiv lažnih vesti, region nije imun na dezinformacije

U ovom periodu bilo je vrlo lako pročitati netačne informacije o ratišt...

demostav
NAJČITANIJE
Ko koliko zarađuje u Evropi
Ko koliko zarađuje u Evropi

Plate  zaposlenih u  Srbiji među najnižima u regionu i Evropi Prose...

Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat
Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat

  U junskom istraživanju crnogorskog Centra za demokratiju i ljudska pr...

NATO od Srbije udaljen tri godine
NATO od Srbije udaljen tri godine

  U svakom društvu, postoje teme koje se radije preskaču. Određen...

Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane
Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane

Na ulice Tirane je 13. maja izašlo više desetina hiljada ljudi koj...

Makronov plan za Evropu
Makronov plan za Evropu

„Evropa je suviše slaba, suviše spora, suviše nedelat...

2023. Sva prava zadržana.
Zabranjeno je svako kopiranje sadržaja sajta.

Izrada sajta Creative Web

Ovaj sajt koristi "kolačiće" kako bi se obezbedilo bolje korisničko iskustvo. Ako želite da blokirate "kolačiće", molimo podesite svoj pretraživač.
Više informacija možete naći na našoj stranici Politika privatnosti