Za institucije Evropske unije glavni izvor dezinformacija u Evropi bile su propagandne kampanje Rusije. Zbog sve agresivnijih akcija te države, koje, kako su procenili evropski zvaničnici, teže narušavanju temelja i principa evropskih demokratija, Evropska služba za spoljne poslove je 2015. godine pokrenula projekat EUvsDisinfo. Projekat se bavi razotkrivanjem dezinformacija koje potiču iz Kremlja. Međutim, nedavno su na internet stranici i Tviter nalogu EUvsDisinfo objavljena dva izveštaja na kineskom jeziku. To je još jedan pokušaj borbe protiv lažnih vesti i lažnih narativa o ratu u Ukrajini koji, pak, ne dolaze iz Moskve, već iz Pekinga.

Jedan od objavljenih tekstova bavi se navodima koje su, bez ikakvih provera, prenosili i kineski mediji - da Ukrajina razvija biološko oružje. 

,,Među mnoštvom laži koje je Rusija širila o svom ratu u Ukrajini, posebno su podmukle dezinformacije da Ukrajina razvija biološko oružje. Takve glasine služe ne samo kao pokušaj opravdanja brutalne ruske invazije na Ukrajinu, već omalovažavaju legitimna biološka i epidemiološka istraživanja širom sveta, ugrožavajući globalno javno zdravlje", navodi se u tekstu.

To je prvi put da je na veb stranici projekta EUvsDisinfo objavljen sadržaj na kineskom jeziku. Iz Evropske komisije navode da je cilj da publici koja govori kineski jezik pruže informacije zasnovane na činjenicama, kako bi podigli svest o lažnim vestima u vezi sa ratom u Ukrajini. Zato je odlučeno da EUvsDisinfo oformi tim stručnjaka koji će se fokusirati samo na Kinu. 

^{Foto: Steven Lek, CC BY-SA 4.0, via Wikimedia Commons}

Institucije EU su i pre rata u Ukrajini upozoravale da bi trebalo podići svest građana o ruskim i kineskim propagandnim kampanjama. Međutim, ta vrsta pritiska pojačala se posle 24. februrara. Zato je Evropska komisija 8. marta predložila novi mehanizam za kažnjavanje širenja lažnih vesti širom sveta. Naime, visoki predstavnik EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Žozep Borel rekao je u obraćanju poslanicima Evropskog parlamenta da EU treba da bude u stanju da zamrzne sredstva i zabrani putovanja u Uniju svakome ko je odgovoran za širenje lažnih vesti, kako bi se skrenula pažnja na zloupotrebu informacija radi manipulacije i pogrešnog informisanja. On je tada rekao da će predložiti novi mehanizam koji će omogućiti sankcije za sve koji šire dezinformacije. To, prema njegovim rečima, neće biti pokušaj da se definiše šta je laž, a šta istina, već da se građani zaštite od manipulacija. 

U Evropskom parlamentu je u maju konstituisan novi Specijalni odbor za pitanje stranog mešanja u demokratske procese EU, uključujući dezinformacije. Odbor će razmatrati postojeće i planirano EU zakonodavstvo i ukazivati na "rupe u zakonima" koje bi mogle da se iskoriste u zlonamerne svrhe. Inače, Evropski parlament je početkom marta usvojio izveštaj u kojem se ukazuje na potrebu koordinisane strategije protiv stranog mešanja, kao i izgradnje otpornosti kroz „svest o situaciji, medijsku i informacionu pismenost, medijski pluralizam, nezavisno novinarstvo i obrazovanje". 

Još jedan korak u sprečavanju govora mržnje i širenja dezinformacija je postizanje dogovora na nivou EU o Zakonu o digitalnim uslugama, u aprilu ove godine. Sporazum bi trebalo da primora velike tehnološke kompanije da strože nadziru sopstvene sadržaje, olakša korisnicima ukazivanje na probleme i osnaži regulatore da kazne nepoštovanje zakona visokim kaznama. Zakonom će se izmeniti onlajn pravila u 27 zemalja članica i učvrstiti reputacija Evrope kao vodećeg lidera u obuzdavanju moći društvenih mreža i drugih digitalnih platformi kao što su Fejsbuk, Gugl i Amazon. Taj sporazum predviđa da digitalne platforme odgovaraju za rizike koje njihove usluge mogu da predstavljaju za društvo i građane.