Poslednjih godina svedoci smo pravog arsenala kineskih digitalnih napada na delu, koji se ogleda kako u napadima na informacione sisteme, tako i u vešto organizovanim kampanjama dezinformisanja. Reklo bi se, baš onako kako to čini Rusija protiv Ukrajine. Međutim, čini se da se u slučaju kineskih digitalnih napada sve radi dosta sofisticiranije. Evo kako sve funkcioniše.

^{Izvor: iStock by Getty Images} 

Sajber ddos napadi i kampanje dezinformacija plasirane od strane Kine najviše su na osnovu sadržaja dostupnog na internetu upravljene protiv dva entiteta – Tajvana i Sjedinjenih Američkih Država, prema istraživanju Marka Santarelija (Marco Santarelli), predsednika istraživačkog komiteta IC2 Lab i profesora Univerziteta u Parmi. 

Međunarodna kompanija za sajber bezbednost, Mandiant, otkrila je kinesku operaciju dezinformacija i širenja lažnih vesti sa ciljem diskreditovanja suprotstavljenih zemalja. Kampanju dezinformisanja postavila je na nekoliko svetskih jezika kompanija za odnose s javnošću od velikog značaja, Haixun Technology, sa sedištem u Šangaju. Ukupno 72 kineska sajta na kojima su objavljene lažne vesti i dezinformacije sebe brendiraju i promovišu kao nezavisne novinske publikacije, slične autoritativnim novinama, čak i po imenu.

Nemački antropolog i akademik, doktor Adrian Zenc, koji se bavi etničkom politikom Kine, poznat po svom istraživanju kulturnog genocida nad Ujgurima, etničkom grupom islamske veroispovesti koja govori turski i živi u severozapadnoj Kini, posebno u autonomnoj oblasti Sinđijang, ali i po tome što je među prvima alarmirao javnost o kampovima za prevaspitavanje diljem ove kineske autonomne oblasti, jedna je od najpoznatijih žrtava kineske kampanje dezinformacija. 

Naime, internetom se proširila vest da su njegove studije sa 625 000 dolara finansirali američki senator Marko Rubio i bivši konsultant Donalda Trampa, Stiv Benon, navodeći društvene naloge sa imenima kao što je Džonas Drosten, Zencov bivši kolega, upravo kao izvor razotkrivanja Zenca.

Ova kampanja dezinformisanja u svom centru pominje dosta poznatih ličnosti, počev od Zenca, preko kineskog preduzetnika Guo Venguija, odnosno osnivača kineske meditacijske discipline Faluna Gonga, pa sve do Nensi Pelosi i njene čuvene posete Tajvanu. U ovim fiktivnim tajvanskim novinama govorilo se o značajnom honoraru koji je Majk Pompeo, bivši američki državni sekretar tokom Trampovog predsedništva, navodno dobio za svoju posetu ostrvu.

Odluka Vrhovnog suda Vašingtona o abortusu takođe je iskorišćena za kinesku kampanju dezinformacija, koristeći, između ostalog, svedočenje jedne, navodno, Amerikanke, koja je govorila o oštrom policijskom obračunu sa demonstrantima koji osporavaju presudu.

Ne manjka ni lažnih vesti o američkim laboratorijama za biološke eksperimente u Ukrajini, koje se pridružuju onima ruske propagande o ovoj temi.

Interesantno je da su drugi front kineske propagande upravo ddos napadi protiv sajtova tajvanske vlade. Dobar primer kako sve ovo praktično funkcioniše  jeste poseta Tajvanu od strane gorepomenute Nensi Pelosi (Nancy Pelosi), inače prve žene u istoriji na uticajnoj poziciji predsedavajućeg Predstavničkim domom Kongresa SAD. 

Osim reakcija koje je ova poseta izazvala protiv Kine, uključujući vojne vežbe velikih razmera oko ostrva koje je Peking organizovao, kršeći pravila Ujedinjenih nacija koja zabranjuju uzurpiranje teritorijalnih voda, prema zvaničnom Tajvanu cilj je bio i da se izvedu simultani sajber napadi upravljeni ka SAD. Tako se dogodilo da su hakovani ekrani u prodajnim objektima američkog lanca prodavnica 7-11 na način da su se na ekranima u pojedinim filijalama ovog lanca na Tajvanu pojavili natpisi koji Nensi Pelosi nazivaju ratnom huškačicom. Pored toga, ovo hakovanje uključivalo je i zvanične vladine sajtove koji pripadaju predsedničkoj kancelariji, ministarstvima spoljnih poslova i odbrane i infrastrukture, kao i ekrane postavljene na železničkim stanicama širom ostrva.

Prema tajvanskoj vladi, koja tada nije direktno okrivila kinesku vladu, napad je bio došao iz Kine i Rusije, a kompanije čiji su displeji modifikovani koristile su kineski softver koji bi mogao da sadrži takozvani backdoor ili trojanski malver.

Poređenje tehnika kibernetičkog napada iz Kine i Rusije

Analitičari smatraju da se, u poređenju sa dosadašnjim ruskim kampanjama dezinformisanja, u slučaju Kine suočavamo sa operacijama višeg nivoa, barem sa stanovišta korišćenih IT sistema i mehanizama za širenje lažnih vesti na vebu.

Čak i pre 24. februara, dana ruskog napada na Ukrajinu, Rusija je prema navodima ciljala banke, institucije i kompanije sajber napadima. Ukupno, Ukrajina je prošla najmanje 237 sajber operacija od početka rusko-ukrajinskog sukoba, a žrtve su državne institucije i strukture, kao i službe i infrastruktura za civile. U slučaju ruske obaveštajne službe, sajber kriminal je bio zasnovan na posebno kreiranim sloganima, dok se Kina oslanjala na prilično visoko brendiranu kompaniju iz privatnog sektora koja je zaista postojala i, štaviše, imala brojne klijente, odnosno kupce svojih proizvoda širom sveta.

U prošlosti su kompanije iz privatnog sektora već bile korišćene u svrhe dezinformisanja, ali u ovom slučaju Nensi Pelosi, sada već klasiku u oblasti proučavanja dezinformacija, izabrana je bila veća i priznatija realnost. Svakako, prednost iskorišćavanja subjekata privatnog sektora leži u tome da se vestima koje se šire u javnosti daje veći kredibilitet i da se, istovremeno, prilično dobro prikriva pravi podstrekač akcije.

Tajvanska ministarka za digitalne tehnologije Odri Tang rekla je u svojim kasnijim izjavama da je obim sajber napada na vladine jedinice na Tajvanu pre i tokom dolaska Nensi Pelosi premašio 15.000 gigabita, što je 23 puta više od prethodnog dnevnog rekorda. Ovo je, sasvim logično sa aspekta bezbednosti, navelo Tajvan da preduzme korake da unapredi bezbednost ključne infrastrukture u zemlji, hidroelektrana i aerodroma, kao i vladinih kancelarija. 

Ovde je interesantno naglasiti da su organizovani napadi na veb stranice tajvanske vlade pre posete gospođe Pelosi bili u rukama kineskih hakerskih aktivista, prema zvaničnom saopštenju organizacije za istraživanje sajber bezbednosti. Hakerska grupa APT 27, koju zapadne vlasti optužuju da je grupa koju sponzoriše kineska država, preuzela je odgovornost za sajber napade na Tajvanu, kao i za gašenje 60 000 uređaja povezanih na internet na ostrvu, tvrdeći na Jutjubu da su oni bili usmereni na protest protiv posete Pelosijeve, koja je potpuno ignorisala upozorenja Kine pre svog dolaska.

Ovi napadi, u kombinaciji sa vojnim vežbama koje je sprovela Kina, imali su za cilj da simuliraju pravu invaziju Kine. No, kineska vlada nije odgovorila na optužbe, kao ni kineska Uprava za sajber prostor, koja reguliše internet u zemlji. Sve u svemu, međutim, specijalista za obaveštajne podatke o sajber pretnjama, Erik Valigora (Eryk Waligora), veruje da je svakako bilo i gorih napada od ovog, koji je, kao i u prethodnom slučaju koji se dogodio između novembra i februara 2021. godine, primorao nekoliko finansijskih institucija na Tajvanu da suspenduje onlajn transakcije, što, nesporno, rezultira mnogo sofisticiranijim i štetnijim sajber napadima.

Autor: Tamara Bajčić, menadžer za zaštitu podataka o ličnosti