Ruske kampanje za širenje dezinformacija i lažnih vesti nisu poštedele ni temu vezanu za klimatske promene. U svojoj poslednjoj kampanji, Kremlj je pokušao da napadne napore Zapada da spreči ove uslove prikazujući ih kao besciljnu politiku presecanja ruskog gasa i kolonijalističkih napada na Afriku samo da bi se zadovoljile neprijateljske ekonomske potrebe. Oni tvrde da je Zapad izmislio klimatsku "podvalu" da zaustavi ekonomski razvoj Rusije.

Informacije koje je objavio Istok tvrde da zapadne zemlje koriste ekološke propise da naškode svojim ekonomskim konkurentima. Čak demonizuju Gretu Tunberg i ekologiju nazivaju "zelenim ludilom".

Međutim, čini se da ruski mediji pod kontrolom države shvataju da u isto vreme podsticanje zavere i prozivke, dok se obraćaju onima koji u to stvarno veruju, može da otuđi obične čitaoce. U praksi, to znači da mnogi članci koji se otvaraju u novom tabu pri čitanju na internet portalima o ovoj temi, a koji ciljaju na međunarodnu publiku, kao što je "Rusija Danas" na engleskom i prihvataju naučni konsenzus da se klimatske promene još uvek dešavaju predstvaljaju problem za ruski dezinformacioni aparat. Ali ruski propagandisti takođe koriste ovo prihvatanje kao još jedno oružje za napad na Zapad.

Kako piše portal "EU-Disinfo", ruski državni mediji i njihove "pristalice" usvojili su tipično fleksibilan i oportunistički pristup u izveštavanju o klimatskim promenama. Oni tvrde da su zapadne vlade - posebno vlade EU - korumpirane, licemerne, nekompetentne ili neokolonijalističke i na taj način pokušavaju da reše problem. Oni takođe tvrde da se bilo kakva tranzicija EU na obnovljivu energiju ne može desiti bez uvoza ruskog gasa. Uz sve ovo idu i argumenti medija  na ruskom jeziku koji klimatske promene i dalje smatraju kao "još jedan varljivi trik Zapada".

Kako je Rusija postala zaštitnica Afrike

Veći narativ dezinformacija koji leži u osnovi glavnog iskrivljavanja činjenica o klimatskim promenama je onaj koji Kremlj najčešće koristi. I to je lažna tvrdnja da je "Zapad korumpiran", u svakom smislu te reči - moralno, politički i ekonomski. Zatim se taj narativ koristi kako bi se kontrastirala Rusija i Zapad, čineći od prve zaštitnika svega što je dobro i pristojno.

Ova manipulativna taktika se posebno koristi za ciljanje afričkih zemalja, o čemu svedoče prokremljovske dezinformacije oko nedavnog samita Afrika-Rusija. Ruski mediji pod kontrolom države tvrde da usvajanjem ekoloških standarda EU, zapravo, uopšte ne pokušava da se bori protiv klimatskih promena. Umesto toga, Evropljani žele da uguše ekonomski razvoj Afrike ili da sami sebi izvuku korist od takvog razvoja.

Kao što je tipično za teorije zavere,  ovom narativu nedostaju dokazi. Umesto toga, to je samo pretpostavka loše ideje i politike. Navodni zaverenici ne bi trebalo da budu fini. Kremljovom cilju pomaže to što oni mogu da se oslanjaju na često razorno nasleđe evropskog kolonijalizma u Africi da lažno tvrde da će, pošto su neke evropske zemlje radile loše u prošlosti, sve zemlje EU sada ponovo zasigurno raditi loše.

Jedan od navedenih primera je ruski političar koji tvrdi da su zapadne mere zaštite životne sredine deo "gerilskog rata" protiv ruskih proizvođača nafte i da su "ekolozi u ovom ratu od početka". Pored toga, u članku u Sputnjiku citira se ruski diplomata koji tvrdi da Zapad "nameće zelene kredite" afričkim vladama kao deo napora da spreči pravu industrijalizaciju afričkih zemalja. Prema rečima ruskog političara, rešenje ovog problema je samo uz pomoć Rusije. Ili, kako je rekao jedan ruski zvaničnik, "Rusija može ponuditi kredibilne alternative" za obnovljive izvore energije, kao što je "njena nuklearna ekspertiza".

Evropska strana priče o zelenoj energiji u Africi

Istina je da saradnja Afrike i EU samo jača. Na primer, Inicijativa za zelenu energiju Afrika-EU namerava da do 2030. godine  obezbedi pristup električnoj energiji za 100 miliona Afrikanaca pomažući u  razvoju  50 gigavata proizvodnje obnovljive energije. Da bi to učinila, EU pokušava  da izdvoji 15 milijardi evra od javnih institucija Unije i privatnih investitora za obnovljive izvore energije, energetsku efikasnost i srodne projekte od 3,2 milijarde evra, novca koji će doći iz direktnih grantova EU. I što je najvažnije, ova inicijativa,  razume se, potpuno je dobrovoljna. Evropski lideri za ovaj projekat, ali i za druge projekte iz ove oblasti, često ističu da su upravo oni ti koji jačaju veze između EU i Afrike.

EU je pokrenula veb stranicu za borbu protiv dezinformacija i promovisanje digitalne pismenosti

EU za borbu protiv dezinformacija i promovisanje digitalne pismenosti nedavno je pokrenula veb portal za pedagošku ekspertizu o tome kako ojačati veštine kritičkog razmišljenja mladih ljudi u EU kako bi se podstakla njihova otpornost u digitalnom svetu dezinformacija.

Ove smernice EU, koje su prvo objavljene na engleskom jeziku u oktobru 2022. godine, pružaju pedagošku ekspertizu o tome kako ojačati veštine kritičkog razmišljanja mladih kako bi se podstakla njihova otpornost u digitalnom svetu.

Cilj je da se stvori šire razumevanje digitalne pismenosti koje se postiže uglavnom kroz obrazovanje i obuku, da se promoviše odgovorna i bezbedna upotreba digitalnih tehnologija i da se podstakne bolja javna svest i znanje u vezi sa dezinformacijama.