Istraživači centra Pew su pitali 24.525 ljudi u SAD, Evropi i azijsko-pacifičkom regionu da ocene ozbiljnost pretnji od klimatskih promena, zaraznih bolesti, dezinformacija na mreži, sajber napada iz drugih zemalja i stanja globalne ekonomije. 

Klimatske promene, prema oceni ispitanika, predstavljaju najveću opasnost. Odmah iza njih, međutim, nisu ni zarazne bolesti ni stanje ekonomije, već dezinformacije na internetu.

Naime, 70 odsto ispitanika je navelo da je širenje dezinformacija velika pretnja, 24 odsto da je mala pretnja, dok samo pet odsto ispitanika smatra da dezinformacije na mrežama nisu problem. 

Građani Nemačke, Kanade i Malezije rangiraju dezinformacije na internetu kao najveću pretnju, dok Japan, Južna Koreja, SAD i Singapur smatraju da su sajber napadi najveći problem.  

Rezultati istraživanja pokazuju da su građani Nemačke najzabrinutiji zbog dezinformacija na internetu jer se čak 75 odsto ispitanika izjasnilo da je to velika pretnja. Izraelci su, sa druge strane, najmanje zabrinuti za širenje dezinformacija na internetu, budući da samo 42 odsto ispitanika veruje da to predstavlja najveću pretnju. 

Rezultati istraživanja su u skladu sa nalazima ankete koju je Pew objavio ranije ove godine, a u kojoj je fokus bio na Sjedinjenim Državama. Ta anketa je pokazala da su dezinformacije, uz sajber hakovanje, najveća briga Amerikanaca. Za razliku od drugih zemalja, Sjedinjene Države su klimatske promene ocenile kao najmanju pretnju među dostupnim opcijama. Naime, samo 54 odsto ispitanika smatra da su klimatske promene najveći problem. 

Izgleda da je nekoliko izazovnih godina tokom kojih su se Amerikanci suočavali sa lažnim vestima i dezinformacijama o izborima i pandemiji korona virusa ostavilo posledice. Sada 70 odsto Amerikanaca veruje da lažne informacije na internetu predstavljaju veliku pretnju. Oko četvrtine ispitanika veruje da su lažne vesti na mrežama manji problem, dok samo dva odsto ispitanih Amerikanaca smatra da uopšte ne predstavljaju pretnju.  

Istraživanje je pokazalo da su demokrate i visoko obrazovani građani skloniji tome da dezinformacije na internetu vide kao veliku pretnju. Republikanci i ispitanici sa nižim obrazovanjem ređe su lažne vesti rangirali tako visoko.

Naime, 66 odsto ispitanika koji su glasali za bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa 2020. godine, navelo je da su dezinformacije na internetu velika pretnja, u poređenju sa 78 odsto među glasačima koji su podržali predsednika Džoa Bajdena. 

Istraživači su ranije upozoravali da su ljudi sa nižim obrazovanjem i oni koji su u ranjivijim položajima zbog, na primer, niskih prihoda ili lošeg zdravlja, skloniji verovanju i deljenju lažnih informacija. 

Postoji velika starosna podela kada su u pitanju stavovi o širenju lažnih informacija i sajber napadima. Naime, ispitanici od 50 i više godina više su zabrinuti zbog ovih pretnji nego osobe starosti od 18 do 29 godina. U nekim slučajevima, razlike su prilično značajne. 

Ovaj nalaz je u skladu sa prethodnim istraživanjima koja pokazuju da je manja verovatnoća da će mladi ljudi deliti dezinformacije na mreži, kao i da imaju više samopouzdanja u pronalaženju neistina na društvenim medijima.

Manje je verovatno da će mlađi ljudi dezinformacije na internetu nazvati „velikom pretnjom“, dok je veća verovatnoća da će stariji ispitanici to videti kao glavnu brigu.