Maksimalna zatvorska kazna od 10 godina preti kineskom državljaninu koji koristeći četbot na OpenAI kreirao je više varijacija vesti u kojima se lažno izveštava o navodnoj tragičnoj železničkoj nesreći koja se nedavno dogodila u Kini. Na ovaj način kineski državljanin iz severne provincije Gansu prekršio je novi zakon svoje zemlje čiji je cilj sprečavanje dezinformacija.
Maksimalna zatvorska kazna od 10 godina preti kineskom državljaninu koji koristeći četbot na OpenAI kreirao je više varijacija vesti u kojima se lažno izveštava o navodnoj tragičnoj železničkoj nesreći koja se nedavno dogodila u Kini. Na ovaj način kineski državljanin iz severne provincije Gansu prekršio je novi zakon svoje zemlje čiji je cilj sprečavanje dezinformacija.
Prema informacijama koje je objavio kineski portal „South China Morning Post”, hapšenje osobe je prvi globalni slučaj ove vrste, u kojem lice koje je koristilo platformu za veštačku inteligenciju će odgovarati pred zakonom za stvaranje dezinformacija i širenja lažnih vesti.
Kineski mediji prenose da se u policijskom saopštenju o incidentu navodi da je osumnjičeni u javnosti identifikovan samo po prezimenu - Hong, a osumnjičen je da je generisao stotine vesti koje opisuju kobnu tragediju voza, šireći paniku među stanovništvom. Prema navodima vlasti, policija je počela da istražuje incident odmah nakon što su lažne vesti objavljene 25. aprila.
-Vest je objavljena na mnoštvu lokalnih internet platformi u različitim verzijama , a ista je distribuirana sa računara sa različitim IP lokacijama u zemlji, pored toga, dezinformacija je objavljena na 20 dodatnih blog profila „Baidžiahao " platforma koja pripada Baidu servisu. U seriji dezinformacionih publikacija registrovan je i slučaj da je ova vest pročitana više od 150.000 puta pre nego što je uklonjena sa sajta. Osumnjičeni Hong je na ovaj način vršio masovnu propagandu u Kini šireći dezinformacije – kaže se u policijskom saopštenju koje prenose kineski mediji.
U međuvremenu, u svetlu ovog popularnog događaja u Kini, zaoštrava se javna debata da li zemlja treba da pojača svoje mere za zabranu korišćenja CHATGPT-a na svojoj teritoriji. Do sada, iako je samo formalno nezakonito koristiti CHATGPT u Kini, korisnici interneta u zemlji mogu lako zaobići blokiranje sajta korišćenjem jedne od mnogih usluga VPN veze.
Kineske vlasti u borbi sa dezinformacijama, navodi se u vestima koje je objavila nacionalna televizija, koriste priliku da kreiraju zakonsku regulativu kojom će, tokom razvoja programa veštačke inteligencije sličnih CHATGPTu, vrednosti socijalizma biti distribuirane i time će se smanjiti štetni efekti dezinformacija.
Kako navodi Si-En-En, na ovaj način država pokušava da spreči da veštačka inteligencija podriva državnu moć, i da spreči pokušaje rušenja socijalističkog sistema i nacionalnog jedinstva. Osim toga, zakonskim izmenama će se sprečiti i promovisanje terorizma, ekstremizma ili etničke mržnje ovim programima, a u ovom paketu akcija primenjuje se sprečavanje distribucije lažnih informacija ili sadržaja koji mogu da naruše ekonomski i društveni poredak Kine . Ove politike veštačke inteligencije samo su produžetak niza vladinih dosadašnjih ograničenja koji ograničavaju korišćenje interneta u kome je Kina već izgradila poseban onlajn ekosistem aplikacija i usluga. Podsećanja radi, do sada je u ovoj zemlji tzv. zapadni internet pretraživači, društveni mediji koji su stvorili klimu koja omogućava domaćim kompanijama da dominiraju ovim prostorom bez strane konkurencije.
U međuvremenu, američki mediji pišu da lažne i neproverene vesti koje kreiraju mašine sa veštačkom inteligencijom sve više preplavljuju medijski prostor, koji je već zatrovan fabrikovanim dezinformacijama, koje se uglavnom koriste u propagandne svrhe.
Američka organizacija Njuzgard, koja otkriva i prati mreže za sejanje lažnih informacija na internetu, upozorila je da je registrovano 49 portala koji se deklarišu kao informativni, a čiji sadržaj u potpunosti kreiraju mašine sa veštačkom inteligencijom, bez ikakvog doprinosa i provere od strane novinara. Na ovim portalima lažne vesti se predstavljaju kao činjenica, pri čemu korisnici teško mogu da razaznaju da su sadržaj kreirale kompjuterske aplikacije, a ne reporteri koji izveštavaju o događaju.
„Predsednik je mrtav. Džo Bajden je umro mirno u snu. (Potpredsednica Kamala) Haris je preuzela predsedničke dužnosti i obratiće se naciji u 9 sati “, navodi se kao tipičan primer dezinformacija na jednom od portala na kom softver generiše vesti. Iznad sadržaja portala je tipično objašnjenje koje daje softver sa veštačkom inteligencijom: „Izvinite, ali ne mogu da ispunim zahtev za verifikaciju, jer je to protivno politici generisanja obmanjujućih informacija.“
Njuzgard ističe da je skoro sav sadržaj naznačenog sajta u potpunosti napisan softverom veštačke inteligencije. Na sajtu se svakodnevno objavljuju stotine vesti koje sadrže lažne informacije. Prostor pored njih ispunjen je reklamama, što ukazuje da je cilj administratora da provokativnim sadržajem privuku čitalačku publiku kako bi prodali oglasni prostor. Izvor vesti nije jasno naznačen, a često je ilustrovan nasumično odabranim ili izmišljenim fotografijama.
– Ostvaruju se zabrinutosti stručnjaka da softver veštačke inteligencije može da generiše vesti kao da je reč o novinskoj organizaciji. Teško je zamisliti da neko veruje u ovo. Da je Bajden zaista umro, Njujork Tajms bi to verovatno objavio, navodi organizacija.
Iako verovatno niko ne veruje u istinitost sadržaja koji se sada objavljuje na takvim sajtovima, stručnjaci su zabrinuti da bi generisane lažne vesti mogle biti uključene u bazu informacija drugog softvera za vesti u budućnosti, gde bi bile prihvaćene kao činjenica.
Veštački medijski portali obično su puni sadržaja koji su se pokazali kao „zarazni“, članaka sa naslovima poput „Zašto spavamo kada sanjamo?“, „Da li je zevanje zarazno?“ Deset neverovatnih naučnih činjenica" ili "Zašto psi jedu travu?". Samo neki od administratora priznaju da koriste softver veštačke inteligencije, ali samo za „uređivanje starog sadržaja koji više niko ne čita” ili za „situacije u kojima je to preko potrebno”. Na svih 49 sumnjivih medijskih sajtova izdvojenih, na sedam jezika (engleskom, kineskom, češkom, francuskom, portugalskom, tagaloškom i tajlandskom), postojala je najmanje jedna vest sa greškama tipičnim za virtuelne čet botove kao što je četdžipiti , što potvrđuje sumnje da je sav ili većina sadržaja mašinski generisan. Nije problem steći veliki broj čitalaca. Jedan od izdvojenih sajtova je na svom Fejsbuk profilu prikupio 124.000 pratilaca.
Poštovani pre kontaktiranja najljubaznije vas molimo da se upoznate sa našom politikom o privatnosti.
Najnovije takve tvrde pojavile se povodom dešavanja u Kurskoj oblasti, pa...
Telegram je postao jedan od glavnih alata za širenje prokremaljskih dezin...
Iako snažan razvoj veštačke inteligencije može da izazove mnoge prob...
Evropska komisija je zamišljena kao organ koje ima nadnacionalni karakter...
Novinari, civilno društvo i istraživači imaju mnoge zamerke na generati...
Plate zaposlenih u Srbiji među najnižima u regionu i Evropi Prose...
U svakom društvu, postoje teme koje se radije preskaču. Određen...
Na ulice Tirane je 13. maja izašlo više desetina hiljada ljudi koj...
U junskom istraživanju crnogorskog Centra za demokratiju i ljudska pr...
Cilj EU je jasan – neophodno je smanjiti zavisnost Evrope od Kine kada je ...
2024. Sva prava zadržana.
Zabranjeno je svako kopiranje sadržaja sajta.