Dezinformacije i strani uticaji sastavni su deo makedonskog medijskog prostora koji je glavni prenosilac poruka političara građanima. Čini se da  dezinformacije dobijaju na značaju kada deformišu  ključne tačke  za određena dešavanja koja političari žele da prenesu građanima. Ukratno, građani  su prihvatili situaciju suočavanja i obrade dezinformacija u javnosti i prema njihovim rečima, za ovakve situacije najviše su krive političke  stranke, ali i deo medija.

Ovi zaključci su deo nedavnog istraživanja javnog mnjenja koje je sproveo Institut za komunikološke studije (ICS) , u okviru projekta „Koristi činjenice“, makedonski građani uspešno razvijaju sposobnost prepoznavanja dezinformacija i to kako da se nose sa njima. 

Pa tako, među ispitanicima ovog istraživanja uglavnom dominira mišljenje da političke stranke i mediji najviše šire dezinformacije. Mnogi od njih misle da mogu prepozanati dezinformacije, ali isto tako  priznaju da ponekad i sami šire lažne informacije. Građani se uglavnom informišu putem televizije, Fejsbuka i sajtova, ali vrlo malo veruju medijima. Istraživanje je sprovedeno putem telefonske ankete na primeru  od 1.010 punoletnih građana u oktobru 2022. godine, kako bi se utvrdila svest građana o pretnjama od dezinformacija i njihovih izvora,  znanja i veština za prepoznavanje dezinformacija, kao i ponašanja građana u vezi sa dezinformacijama.

Stručnjaci konsultovani po ovom pitanju kažu da kvalitet i istinitost informacija u društvu neminovno se odražavaju na stepen poverenja građana u društvene aktere koji ih obaveštavaju. Za sada sposobnost građana da prepoznaju dezinformacije, obično se zasniva na opštem nepoverenju u bilo koju informaciju a ova pojava je prisutna u gotovo svim zemljama Balkana, kaže sociolog prof. Ilija Acevski.

– Generalno, kod nas, ali i u regionu, društvene mreže su pune neistina, informacija i saopštenja. Imajući to u vidu, građani se zaprao  najviše informišu na ovaj način , odnosno virtuelno, i dešava se to da su društvene mreže kreatori misli građana umesto tradicionalnih medija i profesionalnih novinskih kuća. Nažalost, ova pojava je prisutna i u Srbiji, Crnoj Gori, Kosovu i širem okruženju, a lek za ove ranjive uslove oštećenja za sada se teško može naći  – ističe prof. Acevski. Za profesorku Snežanu Trpevsku sa Instituta za istraživanje društvenog razvoja RESIS, koji godinama prati probleme u medijskoj sferi i dezinformacije, opaska o neprofesionalnosti u medijima nije nešto neočekivano. Ona u nekoliko navrata do sada za „Sloboden pečat” kaže da nosioci javnih funkcija moraju snositi posebnu odgovornost za  svoje govore kao i za istinitost  informacija koje dele u javnosti. 

- Nosioci javnih funkcija moraju imati posebnu odgovornost u obraćanju.  Prema dokumentima Saveta Evrope u preporukama za unapređenje kulture i tolerancije  naglašava se  odgovornost nosilaca javnih funkcija. Trebalo bi da se uzdržavaju od izraza koji bi mogli biti kvalifikovani kao govor mržnje i pretnje i istovremeno  treba da proveravaju sopstvene informacije pre nego što ih podele – kaže Trpevska. Prema njenim rečima, lek za ovo stanje za sada se ogleda u korišćenju alata  za medijsku pismenost -  proces koji se sporo odvija, dok informacije posebno one neproverene šire se  za sekund.

Zanimljivo je to da rezultati istraživanja Instituta za komunikologiju pokazuju da je  u Makedoniji  još uvek potrebno raditi na povećanju sposobnosti građana da prepoznaju dezinformacije i propagande koje su prisutne u domaćem etru. Pored toga, važno je raditi i na jačanju profesionalizma u medijima što bi povratilo poverenje stanovništva.  Prema mišljenju stručnjaka, takođe od posebnog značaja  je i povratak poverenja građana u informacije koje dele političke stranke. Očigledno je da političari prvo treba da rade na sebi, odnosno da preuzmu odgovornost, da paze šta govore u javnim nastupima i da se uzdrže od širenja lažnih vesti  u dnevnopolitičke svrhe.

Izvor: www.slobodenpecat.mk