Doba demokratizacije u informisanju, koje se bazira na širokoj paricipaciji društvenih mreža nije iznedrilo zlatni period informisanja, što se očekivalo kao benefit dostupnosti podataka i beskrajnim mogućnostima komunikacije sa sagovornicima i relevantim izvorima. Nijedan segment društva nije zaobišla pojava dezinformacija u eri velikih tehnoloških i informacionih mogućnosti, pa se ona reflektovala i na politiku, nauku, kulturu, a u novinarstvu je najvidljivija. Živimo u vreme obmana i privida, zbog kojih uloga medijskih poslenika nužno mora biti redefinisana.

Najvažniji faktor koji je uticao na sve sve sfere društva, jeste internet koji je poništio granice izmedju vremena i prostora, doneo novi domen povezanosti i koncept umreženog društva. Bazično informatičko znanje i nalog na društvenim mrežama su sada dovoljni da svako može da komunicira u javnom prostoru i kreira poruke koje imaju uticaja na ostale učesnike na  medijskom nebu. Dezinformacije na internetu, počele su da odlučuju o onima koji donose odluke i da ozbiljno utiču na kreiranje društvene i političke stvarnosti. U trci sa milionima platformi, profila i alternativnih medija, nastaje “mećava” u kojoj je čitaocima teško da odvoje tačne informacije od laži, ali i profesionalci sve više zaostaju u trci za gledanost, upravo zbog toga što se dezinformacije lakše konzumiraju, a često su zabavnije.

Potpuno je izmenjen uobičajeni princip informisanja, urušeni su kodeksi što je rezultiralo krizom poverenja u medije, a publika, zahvaljući dostupnosti i raznolikosti informacija zaobilazi tradicionalne medije, koji su često kruti i manje razumljivi, pa radije bira lažne vesti, “post-istinu”, “alternativne činjenice” i “kreiranu istinu”.

Novinarstvo je konstantno pod udarom udruženih pritisaka, što rezultira informacijskim poremećajem, uz neminovni uticaj trenda pada prihoda od tradicionalnih oblika oglašavanja. Model finasiranja putem oglašavanja posle dva veka došao je do kraha, a digitalno oglašavanje nije moglo da stvori dovoljnu zaradu što je dovelo do potrebe za ekperimentisanjem kako bi se održao novinarski posao. Vreme potrebno za proaktivno izveštavanje se umanjuje, pa nedostaje vreme za provere i revizije, a rok “odmah” neminovno povećava rizik od greške. Neizbežnost objavljvanja PR sadržaja isključuje provere istinitosti objava i dodatno urušava već ugroženi integritet medija.

Na žalost, vesti su roba u koju ulažu vlasnici medija i oglašivači, a auditorijum su potrošači. Profesionalnom novinarstvu je teško da održi svoj položaj nezavisnog u prilikama kada vlasnici, korporacije, pa i čitaoci očekuju da se podilazi njihovim interesima, odnosno uloženom novcu. Uz kakofoniju koju donose savremene tehnologije, izazov za medijske radnike je veći nego ikad. Upravo zato potreban je stalni profesionalni oprez, pridržavanje etičkih normi, poštovanje visokih standarda izveštavanja uz stalne provere informacija i izvora.  Veoma je važno poštovanje građana i uverenje da novinari pre svega treba da rade u njihovu korist, uz disciplinu proveravanja i očuvanja nezavisnosti i kontrolne funkcije u odnosu na vlast.

Kvalitetno novinarstvo je antipod lošeg novinarstva, koje nužno nije isto što i netačno novinarstvo i dezinformisanje. Profesionalni mediji neminovno prate društvene mreže, kao važnu platformu i izvor informacija, ali im kritički pristupaju i proveravaju ih. Novinarstvo više nego ikada mora da bude posvećeno objavljivanju visokokvalitetnih, proverenih informacija iz pouzdanih izvora, koje prevazilazi samo plasiranje činjenica, već podstiče analize i istraživački karakter tekstova. Komunikacija sa publikom treba da se bazira na poverenju i plasiranju vesti koje podstiču društvenu relevantnost i istinu, odnosno da ljudima pruži informaciju koja im je potrebna da bi bili slobodni i učestvovali u upravljanju samim sobom.

U cilju podrške odbrane od dezinformacija aktiviraju se izvesni algoritmi Fejsbuka i Gugla, koji će unaprediti način rangiranja vesti kako bi se dao prioritet originalnom, relevantnom i činjeničnom izveštavanju, nasuprot uobičajenom davanju prednosti atraktivnim sadržajima koji izazivaju brze rekcije konzumenata. I države aktivno rade na osmišljavanju regulatornih okvira kao odgovor na širenje dezinformacija kroz unapređenje medijske pismenosti, proširivanje znanja i podstrek novinarima da budu aktivni učesnici društvenog dijaloga na svim nivoima.