Još od američkih predsedničkih izbora 2016. godine, na kojima su platforme društvenih mreža korišćene za širenje obmanjujućih informacija, kompanije su pokrenule skupe kampanje za edukaciju javnosti o nepouzdanom sadržaju i više ulagale u sprečavanje širenja lažnih vesti. Međutim, širenje dezinformacija nije zaustavljeno. 

U SAD će u novembru biti održani izbori za Kongres, a glavne društvene mreže su već najavile šta će raditi kako bi zaustavile širenje dezinformacija o američkim „midterm” izborima, piše Tajm.

^{Foto: Tim Evanson from Cleveland Heights, Ohio, USA, CC BY-SA 2.0, via Wikimedia Commons}

TikTok pokreće „izborni centar“

Video platforma TikTok pokrenula je „izborni centar”, gde korisnici mogu da dobiju tačne informacije o glasačkim mestima i rezultatima izbora na 45 jezika. Svi postovi u vezi sa izborima imaće oznake na koje se može kliknuti i koje će omogućiti korisnicima da dobiju informacije o izborima u svojoj državi.

Ovo je možda prvi izborni ciklus tokom kojeg će TikTok imati vremena da se pripremi za borbu protiv širenja dezinformacija, koje su privukle mnogo pažnje tokom izbora 2020. godine, kada je ta platforma zaživela. TikTok se u međuvremenu od društvene mreže koja je bila fokusirana na zabavu sve više okreće sadržaju koji uključuju političke i društvene teme, pa i dezinformacije. Taj stepen uticaja znači da bi TikTok, koji je u vlasništvu kineskog tehnološkog giganta ByteDance, mogao igrati glavnu ulogu u širenju obmanjujućih informacija, ako se ne kontroliše. Na primer, šest heštegova koji promovišu teorije zavere o izborima 2020. prikupilo je više od 38 miliona pregleda, iako je kompanija blokirala neke heštegove uključujući #StopTheSteal. Ali automatizovanim sistemima kontrole sadržaja koje platforme trenutno koriste teže je da kontrolišu video sadržaj od teksta. Analitičari ocenjuju da kompanije ipak ne reaguju u dovoljnoj meri na sve veće prisustvo video sadržaja i da ne razumeju do kraja da su video snimci i fotografije mnogo moćnije kad je reč o ubeđivanju ljudi ili izazivanju emocionalnih reakcija.  

TikTok je zabranio plaćeno političko oglašavanje 2019. godine, za razliku od Mete, koja ga je pauzirala samo u vreme izbora. Ali neki influenseri su pronašli „rupe”, postavljajući sponzorisani sadržaj za koji ne traže novac, već neke druge usluge. Neke kampanje i grupe, uključujući i tim predsednika Džoa Bajdena, sarađivale su sa TikTok influenserima 2020. godine, ali i nakon izbora.

Kompanija TikTok navodi da će se u velikoj meri oslanjati na proveravanje činjenica i da će sprečavati da se video sadržaj pojavljuje u preporučenim snimcima dok ne bude proveren. Video snimci koji se ne mogu verifikovati biće označeni kao takvi i korisnici će videti upozorenje pre nego što ga podele.

Meta zabranjuje nove političke oglase u izbornoj nedelji

Kao i 2020. godine, Fejsbukova matična kompanija Meta sprovešće „period ograničenja“ za nove oglase o izborima ili politici u Sjedinjenim Državama. Zabrana oglašavanja će biti na snazi između 1. novembra i 8. novembra,  u nedelji koja prethodi danu izbora. Biće zabranjeno objavljivanje novih oglasa koji se odnose na ove teme.

Meta je zauzela veoma sličan pristup i tokom izbora 2020. godine, iako je zabrana političkih reklama ostala aktivna pet meseci umesto samo nedelju dana. Odluka kompanije da još jednom uvede zabranu političkog oglašavanja predstavlja veliki pomak u digitaloj politici, jer su društvene mreže značajan put ka novim potencijalnim donatorima političkih partija. 

Meta navodi da će stotine ljudi u više od 40 timova pokrivati američke izbore, uključujući i deset nezavisnih partnera za proveru činjenica u SAD, od kojih će polovina pokrivati sadržaj na španskom. Kompanija takođe najavljuje da će se udružiti sa Univision-om i Telemundom kako bi pokrenuli usluge provere činjenica na WhatsApp, servisu privatnih poruka u vlasništvu Meta.

Ako objava u vezi sa izborima sadrži dezinformacije o procedurama glasanja i pozive na nasilje u vezi sa izbornim rezultatima, biće uklonjena sa svih Meta platformi. Kompanija će takođe odbaciti oglase koji podstiču ljude da ne glasaju ili koji dovode u pitanje legitimitet predstojećih izbora. Ove prakse su bile na snazi i tokom izbornog ciklusa 2020. godine.

Tviter će označiti lažne i obmanjujuće informacije o izborima

Kao i druge platforme, Tviter će označavati obmanjujuće informacije o izborima i navoditi gde se mogu pronaći verodostojne informacije. Kompanija tvrdi da neće preporučiti ili bustovati tvitove koji spadaju u ovu kategoriju, a korisnicima će biti prikazano upozorenje pre nego što ga lajkuju ili podele.

Ovo nije novi pristup za Tviter, jer je kompanija prošle godine uvela redizajnirane nalepnice upozorenja o dezinformacijama koje su povećale stopu klikova za 17 odsto. Tvitovi označeni novim dizajnom takođe su zabeležili primetno smanjenje angažovanja korisnika, pad od 13 odsto u odgovorima, 10 odsto u retvitovima i 15 odsto u lajkovima.

I nalozi političara često izvor lažnih vesti 

Analitičari koji proučavaju politiku i društvene mreže strahuju da bi dezinformacije na predstojećim američkim izborima mogle biti ozbiljniji problem nego u prošlosti, jer su ulozi visoki. Ove godine se glasa za svih 435 mesta u Predstavničkom domu i 34 od 100 mesta u Senatu, a demokrate se nadaju da će zadržati kontrolu nad oba doma. 

Analitičare brine što su društvene mreže posvetile manje resursa borbi protiv dezinformacija tokom prošle godine, fokusirajući se na to samo tokom američkih izbora. Za Fejsbuk je metaverzum prioritet, pa je kompanija ranije ove godine smanjila broj zaposlenih koji rade na izborima sa 300 na 60. Takođe, neka pravila koja se tiču sprečavanja širenja dezinformacija nisu bila na snazi tokom cele godine, što znači da dezinformacije već kruže. Još jedan problem za koji nije pronađeno rešenje su i nalozi političara, jer su i oni često izvor dezinformacija.