Tokom proteklih nekoliko decenija, Kina je izgradila međunarodnu medijsku imperiju otvarajući biroe državnih medija u inostranstvu i ulažući u strane medijske kompanije. To je deo šire kampanje za izgradnju globalnog uticaja, posebno u zemljama u razvoju, navodi se u nedavnom izveštaju Atlantskog saveta . Uporedo s rastom kineske vojne i ekonomske moći rastu i investicije u mehanizme širenja propagande. Nakon uspona predsednika Si Đinpinga, Kina se u većoj meri trudi da utiče na globalno javno mnjenje. Peking ovo naziva "moć diskursa". To je, kako se navodi u izveštaju, strategija za poboljšanje položaja Kine na svetskoj sceni promovisanjem prokineskih narativa, uz istovremeno kritikovanje geopolitičkih rivala. Krajnji cilj je da se oblikuje svet koji je u većoj meri podložan širenju kineske moći.

Izveštavanje kineskih medija u drugim zemljama u svetu u velikoj meri svodi se na prenošenje zvanične kineske politike u vezi sa Tajvanom, Hongkongom i drugim kontroverznim pitanjima. Ima tu i očiglednih dezinformacija, posebno u vezi sa Ukrajinom i pandemijom.

Jedan deo kineske kampanje je čista promocija te zemlje u inostranstvu, pa tako mediji pišu o uspesima kineske diplomatije i o projektu "Jedan pojas, jedan put". Nakon što je izbila pandemija korona virusa u Vuhanu, kineski mediji širom sveta igrali su važnu ulogu u nastojanjima Kine da povrati svoj globalni imidz, prevashodno hvaleći odgovor države na krizu. Mediji su najčešće izveštavali o donacijama kineske medicinske opreme siromašnim zemljama. Međutim, među tim pričama o pomoći Kine drugim zemljama, provlačile su se i lažne vesti. Kako se navodi u izveštaju Altantskog saveta, mediji koje podržava Kina u više zemalja objavili su teoriju da je korona virus napravljen u laboratoriji Fort Ditrik, koja se nalazi u američkoj vojnoj bazi u Merilendu. Rat u Ukrajini je još jedan primer. Kineski mediji podržali su stav Kremlja o ratu i ponavljali očigledno lažne narative o sukobu.

Kineski medijski pritisak u inostranstvu počeo je pre nekoliko decenija, a kada je Si Đinping postao predsednik ti napori su poprimili politički prizvuk. Kina je tako počela da otvara svoje medije svuda u svetu. Najveće državne medijske kompanije osnovale su svoje biroe i angažovale dopisnike širom sveta. Vesti se objavljuju na nekoliko desetina jezika. Kineski mediji nude jeftine kablovske pakete. Takođe, kineske državne kompanije kupuju udeo u drugim medijskim platformama i na taj način kupuju i mogućnost da plasiraju svoj narativ, jer koriste afirmisane lokalne medijske kuće za širenje svojih poruka. 

^{Foto: Gerd Altmann Pixabay}

U nekim delovima sveta kineski mediji su napravili značajan prodor. Kako se navodi u izveštaju časopisa "Global Media and China" , zvanična kineska novinska agencija Sinhua odgovorna je za više od 80 odsto sadržaja vesti o kovid-19 i Kini u Kongu i u Sijera Leoneu. Istraživanje je pokazalo i da je 75 odsto vesti koje su se ticale ukrajinskog rata u časopisu Indipendent u Ugandi nosilo potpis Sinhue, što znači da su čitaoci videli rat kroz naočare kineske vlade, koja prećutno podržava Rusiju.

Istraživači su zabrinuti da su siromašnije zemlje, koje su manje sposobne da podrže nezavisno novinarstvo, kao i one koje već imaju ograničen medijski prostor zbog autoritarnih režima, možda najpodložnije medijskom uticaju Kine.